Протестни албум

Протестни албум
Протестни албум
	Филмски постер
Изворни наслов	Протестни албум
Жанр	трилер
Режија	Жика Митровић
Сценарио	Жика Митровић
Продуцент	Илија Милутиновић ; Петар Шобајић; Бранко Вукајловић; Директор филма ; Никола Поповић
Главне улоге	Драган Николић; Љубиша Самарџић; Ален Нури; Драгана Шарић; Оливера Јежина
Музика	Александар Хабић
Сценограф	Миленко Јеремић
Сниматељ	Предраг Поповић
Монтажа	Мирјана Митровић - Кићовић
Продуцентска; кућа	Авала Про Филм ; Авала филм Београд; Албран филм Париз; Кинема Сарајево
Година	1986.
Трајање	101 минута
Земља	СФРЈ
Језик	српски
	IMDb веза

Протестни албум је југословенски филм из 1986. године који је написао и режирао Живорад Жика Митровић.^[1]

Садржај филма

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Догађаји се одвијају око звезде забавне музике у чију је каријеру и приватни живот уплетено неколико мушкараца.

Прави догађаји тек почињу кад је један од њих убије...^[2]

Догађаји се одвијају око дискографске куће Космофон и поп звезде Флоре. Флора и екипа снимају Протестни албум антиестаблишментски музички албум који треба да раздрма и провоцира, што је био Флорин сан од почетка певачког успона. Али снимање не иде сјајно, а на састанку радних људи идеја да албум буде објављен је надгласана што читав пројекат доводи у питање.

Ситуација се додатно комнпликује када Емил пронађе мртву Флору у олдтајмеру паркираном испред виле сликара Игора, једног од Флориних љубавника. Емил узима Флорину плаву ципелицу и односи је са собом, а Игор негде одвози леш....

Анализа филма

Филмски критичар Ђорђе Бајић је објавио детаљну анализу овог филма у свом статусу на фејсбук страници Поп шкриња поводом 20 годишњице смрти Жике Митровића и 39 година од премијере овог тестаментарног дела Жике Митровића.

Он објашњава даљу радњу филма: Оно што следи је низ флешбекова у којима се Емил присећа првог сусрета са Флором и њеног успона у Космофону. Флора пристаје да пева поп-шит песме ( како их назива директор дискографске куће Пашић) у жељи да се комерцијализује и добро заради, чекајући прилику за снимање оног кључног, а то је Протестни албум ( који је заправо, мекгафин пошто није јасно шта би тачно тај албум требало да буде и представља, шта је у њему толико субверзивно).

Флора је у вези са три мушкарца:

Голуб је Флорин вереник на почетку њене каријере, психијатар, који прилично равнодушно посматра како се други мушкарци врзмају око његове приметно млађе верењенице

Игор је сликар са међународном каријером који је опседнут Флором и који је ангажован да наслика омот за њен албум

Пашић, познатији као Паша, је бивши партизан, сада ауторитарни директор дискографске куће који проси Флору и на њену жељу, венчава са њом у православној цркви у Паризу.

Да ли је један од ова 3 мушкарца убица? Све указује на Игора, који је физички напао Флору у својој кући и који је некуд одвезао њено тело, али... Немогуће да је мистерија тако једноставна, тим пре што још није приказан чин њеног убиства...

Ту су Флорини сарадници из Космофона: музички уредник Емил, текстописац Сенка, аранжерка Персида, неименовани музички продуцент кога глуми познати текстописац и композитор Александар Саша Хабић, затим похотна секси секретарица, Флорина мајка Хермина и инспектор СУП-а који се умеша када Флорин нестанак буде пријављен полицији...

Ђорђе Бајић затим наводи бројне недостатке и мане филма: Филм је изненађујуће раштимован. Сценарио очигледно до краја није промишљен или је нешто кренуло по злу током реализације, тако да је ово најслабији Митровићев филм у његовом опусу. Силни флешбекови су збуњујући и понекад је тешко размрсити шта је прошлост а шта садашњост. Ликови су веома иритантни, само пију, пуше, воде секс, што може да се доведе под позну социјалистичку декаденцију краја 80-их, али ускоро постаје заморно. Космофон би требало да буде метафора за Југославију која сама себе разједа изнутра, али то није теза која није најубедљивије разрађена. Види се покушај друштвене критике, али је редитељ невешт да то објасни.

Фокус филма шета између мистерије везане за Флору и Емилове везе са Сенком, а ниједан од ових наративних кракова није обрађен како треба. Доста сцена је нејасно и недоречено. Флора је изузетно папирнати лик и зато њен трагизам изостаје. Сценографија филма је заиста феноменална: пружа сјајну временску капсулу 80-их, све са GO-GAY лаковима за косу, пластичним телефонима јарких боја и моде толико ужасне тако да не можете да скренете поглед. Део филма се дешава у Паризу, што је бонус. У филму има и неких бизарних решења: на вратима куће и станова јунака великим словима пише само њихово име (Игор и Емил), што је заиста збуњујуће, чак и комично.

Митровић се силно напиње да буде модеран, мада му то баш и не полази за руком. Састојци за добар филм су били ту, али је све постављено погрешно. Преокрет на крају заправо и није преокрет. Мистерије заправо и нема. Након што Флорино полуспаљено тело буде пронађено на градској депонији десетак минута пре краја, све то као претеча сличне сцене из Твин пикса, прича се смандрља и почашћени смо са две бизарне сцене: у једној Сенка злоставља Емила, а у другој долази до ватреног обрачуна када Игора посети инспектор у његовој вили што је чудно, бизарно, ишчашено.

Нека ситна доснимавања и нова монтажа би, можда, поправили утисак али у овако доступном облику Протестни албум је занимљив филм, иако то у целини свакако није добар и занатско урађен, али ипак заслужује пажњу будућих гледалаца, само када би био доступан широком аудиторијуму - наводи Ђорђе Бајић на крају своје колумне посвећене овом филму.^[3]

Улоге

Глумац	Улога
Драган Николић	Емил
Љубиша Самарџић	директор Пашић Паша
Оливера Јежина	текстописац Сенка
Ален Нури	сликар Игор
Драгана Шарић	Флора
Мирко Бабић	Инспектор СУП-а
Даница Максимовић	секретарица
Сузана Петричевић	аранжерка Персида
Милан Срдоч	председник колегијума Сики
Милош Жутић	психијатар Голуб
Љиљана Седлар	Флорина мајка Хермина
Александар Хабић	музички продуцент
Маро Браило	службеник
Дадо Топић	певач Раде
Драгана Калаба
Љубомир Ћипранић	шеф безбедности Љуба
Јелена Жигон	амбасадорова супруга
Рамиз Секић	амбасадор
Предраг Тасовац	Пашићев пријатељ
Предраг Ејдус	сликар Игор (глас)
Драгомир Станојевић	полицајац
Миомир Радевић Пиги	полицајац
Славољуб Плавшић Звонце

Напомене

Филм до сада није издат на ВХС касетама и ДВД наводно због лоше гледаности у биоскопима. Главни негатив филма се налази депонован у архиву Југословенске кинотеке.

Филм је после дуже времена поново приказан у Југословенској кинотеци 28. фебруара 2025 године поводом 20 година од смрти сценаристе и редитеља Жике Митровића.^[4]