Жика Митровић
Живорад Жика Митровић (Београд, 3. септембар 1921 — Београд, 29. јануар 2005) био је српски и југословенски филмски редитељ, аутор стрипова и сценариста.
Живорад Жика Митровић | |
|---|---|
 Жика Митровић | |
| Датум рођења | 3. септембар 1921. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 29. јануар 2005. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Стрипско дело
уредиМитровић је каријеру почео као стрипски цртач и сценариста у периоду 1936 — 1941, „Златном добу српског стрипа“, када је био још средњошколац и омладинац. Објављивао је стрипове различитих жанрова у комерцијалним београдским листовима: Мика Миш, Забавник, Паја Патак и Дечје време.
Најпознатији стрипови тог доба су му Јунаци Павлове улице, Хајдук Вељко, Дух прерије, Оркан са истока, Кријумчари људи и Моћ факира. (У филму Савамала из 1982. Митровић је евоцирао стрипско раздобље свог живота.)
После рата, Митровић се бавио првенствено филмом, али је и даље остала веза са стрипом. Стрипски серијал Капетан Леши је адаптација истоименог филма, по сценарију самог Митровића са сарадницима, и цртежом Јулија Радиловића Јулеса. Изашле су четири епизоде у загребачком Плавом вјеснику (1960-1964).
Македонски стрипар Зоран Танев је 2000. објавио стрипску адаптацију Митровићевог филма Мис Стон. Ово издање је први македонски стрипски албум.
Филмско дело
уредиМитровић је припадао нараштају редитеља који су, непосредно после Другог светског рата, поставили темеље професионално организоване филмске продукције у Србији и Југославији.
Снимао је филмове различитог жанра, а највише је остао упамћен по историјским: Невесињска пушка, Марш на Дрину, Сигнали над градом, Солунски атентатори, Ужичка република и Тимочка буна.
Добитник је више домаћих и међународних признања, међу којима је неколико златних и сребрних арена, Седмојулска и Октобарска награда.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1955. | Ешалон доктора М. | ратни (партизански) | |
| 1956. | Последњи колосек | драма, криминалистички | |
| 1957. | Потражи Ванду Кос | драма | |
| 1958. | Мис Стон | драма | |
| 1960. | Капетан Леши | ратни (партизански) | |
| 1960. | Сигнали над градом | ратни (партизански) | |
| 1961. | Солунски атентатори | историјска драма | |
| 1962. | Обрачун | послератна драма | |
| 1963. | Невесињска пушка | историјска драма | Сребрна арена за режију |
| 1964. | Марш на Дрину | ратни | Златна арена за режију |
| 1966. | До победе и даље | ратни (партизански) | |
| 1966. | Горке траве | послератна драма | |
| 1967. | Нож | криминалистички | |
| 1968. | Операција Београд | ратни (партизански) | |
| 1968. | Брат доктора Хомера | послератна драма | |
| 1970. | Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда | криминалистички | |
| 1974. | Ужичка република | ратни (партизански) | Златна арена за најбољи филм |
| 1982. | Савамала | социјална драма | |
| 1983. | Тимочка буна | историјска драма | |
| 1986. | Протестни албум | криминалистички |
Референце
уреди- ^ „Žika Mitrović reditelj klasika Timočka buna, Užička Republika, Marš na Drinu…”. Глас Зајечара. 29. 1. 2020. Приступљено 14. 4. 2020.
Литература
уреди- Здравко Зупан и Славко Драгинчић, Историја југословенског стрипа I, Форум Маркетпринт, Нови Сад, 1986. Е-издање: Пројекат Растко
- Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
Спољашње везе
уреди- Жика Митровић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Интервју Живорад Жика Митровић
