Отворите главни мени

Марш на Дрину је југословенски филм из 1964. године. Радња филма заснована је на историјском догађају, Церској бици. Филм није хроника битке већ прати дејства једне артиљеријске батерије Комбиноване дивизије и духовна стања њених војника који потичу из различитих слојева српског друштва на почетку 20. века.

Марш на Дрину
Marš na Drinu 2.jpg
Постер за филм
Жанрратни
историјски
РежијаЖиворад Жика Митровић
СценариоАрсен Диклић
Живорад Жика Митровић
ПродуцентЂорђе Маринковић
Главне улогеАлександар Гаврић
Љуба Тадић
Никола Јовановић
Владимир Поповић
Хусеин Чокић
Бранко Плеша
Драгомир Гидра Бојанић
Зоран Радмиловић
Љубиша Јовановић
МузикаВасилије Мокрањац
СценографијаМиомир Денић
КамераМилорад Марковић
МонтажаКатарина Стојановић
Издавачка кућаАвала филм
Година1964.
Трајање107 минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Као предтекст за филм „Марш на Дрину“ коришћена је и приповетка „Пробој“ Радоја Јанковића (1879—1943) из 1926. године.[1]

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње објављивањем опште мобилизације у Србији. Артиљериски поручник Веца, који потиче из богате банкарске породице, распоређен је у артиљеријској батерији. У прошлом рату, био је члан једне комисије, која је набављала топове. Његова породица и сада жели да га постави у ту комисију, али он жели да се прикључи батерији, и крене у рат.

Артиљеријска батерија се спремила за покрет (у којој је распоређен Веца). Налазе се у Аранђеловцу, док њихови команданти имају састанак. На састанку, пешадијски мајор Курсула, износи своје мишљење о томе, да ће главни напад Аустроугарска на Србију извршити преко реке Дрине, а не преко реке Саве, како је било очекивано.

  • 10. август 1914. артиљеријска батерија затиче у Аранђеловцу, где очекује наређења својих заповедника, који се налазе на састанку.
  • 14. август 1914. артиљеријска бетерија улази у Лазаревац, где кратко борави, и креће даље. У наставку истог дана, дивизија се прикупља у месту Уб, где очекује даља наређења. Врховна команда српске војске одбацује идеју да ће главни напад Аустроугарска извести преко реке Саве, и зато дивизију упућује према западу (на Дрину).
  • 15. августа 1914. батерија је већ у подножју Цера.
  • 16. август 1914. Комбинована дивизија отпочиње борбу. Непријатељи их нападају изненада, што их је приморало на повлачење са положаја. У повлачењу, један топ се заглавио у блату, а старији водник Веца наређује да се топ остави на Церу, да би војници спасили животе. Један наредник из батерије, брзо размонтира топ, тако да ако падне у руке непријатељу, не може бити коришћен у борби. По повлачењу, мајор Курсула одлази у село Текериш, где борави врховна команда српске војске, а Курсула подноси извештај команданту генералу Степи Степановићу. По подне, војска опет креће у против-напад, и успева да одбије непријатеља, и гони га све до Дрине.

УлогеУреди

Глумац Улога
Александар Гаврић артиљеријски капетан прве класе
Коста Хаџи-Вуковић - Коле
Љуба Тадић пешадијски мајор Курсула - Баџа
Никола Јовановић артиљеријски поручник Веселин Хаџи-Вуковић - Веца
Владимир Поповић артиљеријски потпоручник Милоје
Хусеин Чокић наредник
Драгомир Бојанић Гидра каплар Јанићије
Зоран Радмиловић коцкар Боги Петровић
Бранислав Цига Јеринић Алекса
Бранко Плеша пешадијски пуковник Здравко Лукић
Љубиша Јовановић ђенерал Степа Степановић
Петре Прличко кувар Трајко
Божидар Дрнић Трифун Хаџивуковић
Страхиња Петровић теча Лаза
Ружица Сокић жена на прозору
Предраг Тасовац Новотни, аустро-угарски подофицир, Чех
Предраг Милинковић болничар
Љубица Голубовић Костина жена
Растко Тадић сељак на колима
Божидар Павићевић Лонга
Павле Богатинчевић
Богдан Михаиловић
Миомир Радевић Пиги младожења
Милорад Миша Волић
Драгомир Станојевић

ЗанимљивостиУреди

Лик пуковника Здравка Лукића, команданта Комбиноване дивизије из састава Друге армије у стварности представља генерала Михаила Рашића.[2] Сценариста и редитељ су највероватније хтели да избегну дуализам на сету да два генерала командују у армији па су увели овај измишљени лик и деградирали га за чин ниже што представља историјску нетачност.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Поповић, Андра (2013). Ратни албум 1914—1918. Београд: Православна реч. ISBN 978-86-83903-62-7. 

Спољашње везеУреди