Драгомир Станојевић
Драгомир Станојевић (Лозовик, 30. јул 1941 − Београд, 24. мај 2017), познатији као „Бата Камени”, био је најпознатији српски каскадер који се појавио у више од 500 филмова и ТВ серија.
Драгомир Станојевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Драгомир Станојевић |
Надимак | Бата Камени |
Датум рођења | 30. јул 1941. |
Место рођења | Лозовик, Окупирана Србија |
Датум смрти | 24. мај 2017.75 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | каскадер |
Породица | |
Супружник | Весна |
Деца | Урош |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиОсновну школу и ауто-механичарски занат завршио је у Београду. Током каскадерске каријере живот му је често био изложен ризику.
За Драгомира Станојевића мало је рећи да је само каскадер, јер се појавио у више од 500 остварења и у многима је имао запажене епизодне улоге. Домаћа публика га памти, пре свега, по чувеној сцени из Балкан експреса када шамара кафанског певача кога је играо Тома Здравковић након што је одбио да пева песму Лили Марлен.[1]
Прекретница у животу Бате Каменог дошла је са конкурсом за каскадере за филм Дуги бродови, након чега је уследило снимање других филмова, једног за другим.[2]
Бата Камени је био број један у каскади са аутомобилима.[3]
У каријери дугој више од четири деценије имао је прилике да се сусретне с најпознатијим домаћим и светским уметницима. Радио је са Џоном Хјустоном, Клинтом Иствудом, Лијем Марвином, Анџеликом Хјустон, Ричардом Бартоном, Савином Гершак, Ентонијем Едвардс, Кирком Дагласом и са многим другим.
Бата Камени је у току снимања имао више од 450 прелома, а у току снимања серије Отписани „погинуо” неколико стотина пута.[4] На снимању филма Чувари замка, у коме су главне улоге имали Берт Ланкастер и Тони Савалас, Бата Камени је сломио кључну кост. Простор на коме је требало да се сними каскада, претходно је у стопу прегледан и показало се да је све било чисто. „Такву сам несрећу имао да паднем на једини пањ који је једва вирио из земље. Иако су ми ставили гипс, наставио сам да радим. Без обзира на гипс, и даље сам изводио падове.”[5]
Био је ожењен Весном и имају синове Марка и Уроша.[6]
У књизи за децу „Бајке успаванке”, Бата Камени је један од јунака.[7]
Добитник је бројних награда, укључујући награду за животно дело додељена на филмском фестивалу у Нишу, плакете за изузетан допринос југословенском филму добијену од Југословенске кинотеке и многе друге.[8][9]
Улоге
уредиРеференце
уреди- ^ Nenad Milenković (15. август 2011). „Press Online :: Svi pamte samo moje šamare” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ „Филм који је даси променио живот”. Pravda.rs. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ „Кад човек тренутно ослепи”. Pravda.rs. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ N. Milenković (16. јануар 2010). „Press Online :: Umro sam hiljadu puta” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ „Женски срцеломац одболовао љубав” (на језику: (језик: српски)). Pravda.rs. 15. мај 2011. Приступљено 13. 1. 2013.
- ^ „Драгомир Станојевић - Бата Камени (27. новембар 2010)”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2013. г. Приступљено 28. 01. 2012.
- ^ „Куме, убићеш ме”. Pravda.rs. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ „PLAKETE JUGOSLOVENSKE KINOTEKE | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Seecult.org. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ „KINOTEKA KONACNO DOBILA DEPO ZA BLAGO | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Seecult.org. Приступљено 1. 2. 2012.
Спољашње везе
уреди- Бата Камени на сајту IMDb (језик: енглески)
- http://arhiva.gloria.rs/168/intimna_prica/[мртва веза]
- http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/263615/Bata-Kameni-Ucio-sam-i-Klint-Istvuda-da-bude-kaskader
- http://www.pressonline.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/101358/Umro+sam+hiljadu+puta.html Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2021)
- http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Revija/story/176064/Svi+pamte+samo+moje+%C5%A1amare.html
- http://www.pravda.rs/2011/05/12/decko-beogradskog-vrelog-asfalta/
- http://www.pravda.rs/2011/05/13/film-koji-je-dasi-promenio-zivot/
- Бата Камени — човек који је погинуо 1000 пута („Вечерње новости”, 6. октобар 2013)