Бурдуш
Бурдуш је српски и југословенски филм из 1970. године. Режирао га је Миодраг Мића Поповић, а сценарио је писао Живорад Жика Лазић.
Бурдуш | |
---|---|
Изворни наслов | Бурдуш |
Жанр | комедија |
Режија | Миодраг Поповић |
Сценарио | Живорад Лазић |
Продуцент | Милен Поповић |
Главне улоге | Јован Јанићијевић Бурдуш Милан Срдоч Миодраг Андрић Драгомир Бојанић Гидра Мирослав Бијелић |
Музика | Драган Танић Драган Токовић |
Сценограф | Миодраг Хаџић |
Сниматељ | Милорад Марковић |
Монтажа | Михаило Илић |
Продуцентска кућа | Авала филм Београд |
Година | 1970. |
Трајање | 86 минута |
Земља | СФР Југославија |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Филм представља наставак телевизијске серије „Музиканти“, с тим што лик Лепог Цанета у серији тумачи Драган Зарић, а у филму Миодраг Андрић.
Радња
уредиТри сиромашна музиканта, вашарска забављача, Бурдуш, Рајко и Цане, захваљујући учествовању у једној телевизијској серији, постају познате личности и богати људи. Неочекивани успех и новац раздвојио је старе пријатеље. Басиста Бурдуш, усамљен и изгубљен, одлучи да крене на пут за новим друговима али му се на станици придруже стари пријатељи и пошто су поново пронашли сами себе, веселе се у возу на свој, цигански начин.[1]
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Јован Јанићијевић Бурдуш | Бурдуш |
Милан Срдоч | Рајко Животић |
Миодраг Андрић | Лепи Цане |
Драгомир Бојанић Гидра | Раде Лазић |
Мирослав Бијелић | Аца Циганин |
Мирјана Блашковић | |
Мирослава Бобић | |
Борис Буњац | |
Љубомир Ћипранић | |
Риста Ђорђевић | |
Иван Ђурђевић | |
Зорица Гајдаш | |
Душан Јанићијевић | |
Љубица Јанићијевић | Дрина |
Милош Кандић | Мића |
Љубица Ковић | |
Петар Лупа | |
Иван Манојловић | |
Раде Марковић | доктор |
Адам Митић | |
Првослав Николић | |
Богољуб Новаковић | |
Бата Камени | |
Мира Пеић | |
Љиљана Перош | |
Славољуб Плавшић Звонце | Звонце |
Радомир Поповић | |
Јелисавета Саблић | Рајка Рајчић |
Љиљана Шљапић | Барбара |
Живорад Шобић | |
Данило Бата Стојковић | Редитељ |
Душан Вујисић |
Занимљивости
уредиСценарио за филм је написао Живорад Жика Лазић, који се помиње и у филму у сцени када се Драгомир Бојанић Гидра представља: „Раде Лазић, син покојног Жике Лазића, бог да му душу прости, из села Лозовик“.