Живорад Жика Лазић

Живорад Жика Лазић (Лугавчина, 28. децембар 1933Београд, 2009) био је српски и југословенски сценариста, новинар и књижевник. Аутор је сценарија неких од најпознатијих југословенских серија, као што су Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, али и серије Последња аудијенција из 2008. године.

Живорад Лазић
Лични подаци
Датум рођења(1933-12-28)28. децембар 1933.
Место рођењаЛугавчина, Краљевина Југославија
Датум смрти2009.(2009-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (75/76 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Најважнија делаМузиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, Последња аудијенција
НаградеНаграда Радоје Домановић

Биографија

уреди

Образовање и рана каријера

уреди

Рођен је 28. децембра 1933. године у смедеревском селу Лугавчина, као син Влајка и Милице. Основну школу завршио је у родном месту, а потом одлази у Београд где завршава гимназију и почиње студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На студијама је уређивао часопис Млада култура за књижевно стваралаштво младих.

Као новинар, радио је у листовима Вечерње новости, Илустрована Политика, НИН и Дуга. Успео је да интервјуише Иву Андрића након добијања Нобелове награде 1961. и његов интервју објави у Илустрованој Политици.[1]

Политички ангажман

уреди

Учествовао је на радној акцији са 15 година и септембра 1948. је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У то време је његов отац Влајко Лазић био председник Народног одбора у села. Касније је примљен и за члана Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Међутим, постепено је постајао антикомуниста, што се уочава већ у његовом егзистенцијалистичком роману Давид лутакица из 1960. године.

Због сценарија за серију Грађани села Луга, у којој је на подругљив начин говорио о деловању комуниста у његовом родном селу након рата, нападнут је од стране Савеза бораца Смедерева. Наводно је читав случај дошао до самог Јосипа Броза Тита, који је одбацио примедбе да је реч о политичкој критици, због чињенице да лик Булиџе у серији тумачи Велимир Бата Живојиновић, са којим је био близак и чији је рад волео.[1]

Био је кандидат Странке српског јединства за народног посланика на парламентарним изборима 1993. године, али није изабран.[2]

Сценарија

уреди

Серије

уреди

Филмови

уреди

Књиге

уреди

Збирке приповедака

уреди
  • Путем поред реке, 1957;
  • Месечев знак;
  • Вашар;
  • Човек из воза;
  • Прича се у Мадери;
  • Маршалова деца;
  • Скаске о Вожду;

Романи

уреди
  • Давид лутакица, 1960;
  • Александар Поповски;
  • Бурдуш;
  • Грађани села Луга;
  • Глумац;
  • Убише књаза;
  • Књажев секретар;
  • Ни књаз ни краљ;
  • Повест о Пашићу;
  • Туђа жена;
  • Карађорђе које куде;
  • Друмски рај;
  • Витез смрти;
  • Љубав колибаша;
  • Пашић и четири краља;
  • Књига о војводи;
  • Ако ме сретнете;
  • Дивље семе;

Монодраме

уреди
  • Ђенерал Дража - ноћ уочи стрељања;
  • Чучук-Стана.

Награде

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Петровић, Драгољуб (2014). Хроника Лугавчине. Смедерево: Месна заједница Лугавчина. стр. 130—132. ISBN 978-86-91-78530-7. 
  2. ^ „Изборна листа Странке српског јединства”. Републичка изборна комисија. Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 15. 06. 2021.