Живорад Жика Лазић

Живорад Жика Лазић (Лугавчина, 28. децембар 1933 - Београд, 2009) је био српски и југословенски сценариста, новинар и књижевник. Аутор је сценарија неких од најпознатијих југословенских серија, као што су Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, али и серије Последња аудијенција из 2008. године.

Живорад Лазић
Датум рођења(1933-12-28)28. децембар 1933.
Место рођењаЛугавчина,  Краљевина Југославија
Датум смрти(2009-00-00)2009.
Место смртиБеоград,  Србија
Најважнија дела
НаградеНаграда Радоје Домановић

БиографијаУреди

Образовање и рана каријераУреди

Рођен је 28. децембра 1933. године у смедеревском селу Лугавчина, као син Влајка и Милице. Завршио је Основну школу „Бранко Радичевић” у Лугавчини, а потом одлази у Београд где завршава гимназију и почиње студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На студијама је уређивао часопис "Млада култура" за књижевно стваралаштво младих.

Као новинар, радио је у Вечерњим новостима, Илустрованој Политици, НИН-у и Дуги. Успео је да интервјуише Иву Андрића након добијања Нобелове награде 1961. године и његов интервју објави у Илустрованој Политици.[1]

Политички ангажманУреди

Учествовао је на радној акцији са 15 година и септембра 1948. године је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије - СКОЈ. У то време је његов отац Влајко Лазић био председник села. Касније је примљен и за члана Комунистичке партије Југославије. Међутим, постепено је постајао антикомуниста, што се уочава већ у његовом егзистенцијалистичком роману Давид лутакица из 1960. године.

Због сценарија за серију Грађани села Луга, у којој на подругљив начин говори о деловању комуниста у његовом родном селу након рата, нападнут је од стране Савеза бораца Смедерева. Наводно је читав случај дошао до самог Јосипа Броза Тита, који је одбацио примедбе да је реч о политичкој критици, због чињенице да лик Булиџе у серији тумачи Велимир Бата Живојиновић, са којим је био близак и чији је рад волео.[2]

Био је кандидат Странке српског јединства за народног посланика на парламентарним изборима 1993. године, али није изабран.[3]

СценаријаУреди

СеријеУреди

ФилмовиУреди

КњигеУреди

Збирке приповедакаУреди

  • Путем поред реке, 1957;
  • Месечев знак;
  • Вашар;
  • Човек из воза;
  • Прича се у Мадери;
  • Маршалова деца;
  • Скаске о Вожду;

РоманиУреди

  • Давид лутакица, 1960;
  • Александар Поповски;
  • Бурдуш;
  • Грађани села Луга;
  • Глумац;
  • Убише књаза;
  • Књажев секретар;
  • Ни књаз ни краљ;
  • Повест о Пашићу;
  • Туђа жена;
  • Карађорђе које куде;
  • Друмски рај;
  • Витез смрти;
  • Љубав колибаша;
  • Пашић и четири краља;
  • Књига о војводи;
  • Ако ме сретнете;
  • Дивље семе;

МонодрамеУреди

  • Ђенерал Дража - ноћ уочи стрељања;
  • Чучук-Стана.

НаградеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Петровић, Драгољуб (2014). Хроника Лугавчине. Смедерево: Месна заједница Лугавчина. стр. 130—132. ISBN 978-86-91-78530-7. 
  2. ^ Петровић, Драгољуб (2014). Хроника Лугавчине. Смедерево: Месна заједница Лугавчина. стр. 130—132. ISBN 978-86-91-78530-7. 
  3. ^ „Изборна листа Странке српског јединства”. Републичка изборна комисија. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2021. Приступљено 15. 06. 2021.