Бранко Плеша
Бранко Плеша (Кисељак, 6. март 1926 — Београд, 8. јун 2001) био је српски глумац и редитељ.
Бранко Плеша | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. март 1926. |
Место рођења | Кисељак, Краљевина СХС |
Датум смрти | 8. јун 2001.75 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
Занимање | Филмски и позоришни глумац |
Породица | |
Деца | Горан Плеша |
Рад | |
Битна улога | Димитрије Туцовић — Никола Пашић Лилика — васпитач Светозар Марковић — Јован Ристић Вук Караџић — Јохан Волфганг фон Гете |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиБранимир Вјенцеслав Плеша рођен је 6. марта 1926. године у Кисељаку, од оца Милана, Личанина и мајке Босанке.[1] По националности је био Хрват.[2][3] Завршио је основну школу и похађао гимназију у Винковцима. Студије глуме завршио је у Земаљској глумачкој школи у Загребу и Академији за позоришну уметност у Београду. Први професионални уговор потписао је са Хрватским народним казалиштем у Загребу (сезона 1945/46.), затим је од 1946. до 1947. ангажован у Хрватском народном казалишту у Сплиту, а 1947. године прелази у Југословенско драмско позориште у Београду, где доживљава пуну афирмацију.
Бавио се и педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду.
Поред глуме бавио се позоришном, телевизијском и филмском режијом (филм Лилика). Био је ожењен секретарицом режије, сплићанком Соњом Кармен, са којом је добио сина Горана.[1] Син Горан се такође бавио глумом.
Преминуо је у Београду 8. јуна 2001. године у 76. години живота.[4]
Филмографија
уреди1940 ▼ 1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ Укупно Дугометражни филм 2 8 15 7 3 0 35 ТВ филм 0 1 11 25 6 2 45 ТВ серија 0 0 2 3 2 1 8 ТВ мини серија 0 0 0 1 1 0 2 ТВ кратки филм 0 0 0 1 0 0 1 Укупно 2 9 28 37 12 3 91
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1940.-те ▲ | |||
1947. | Славица | ||
1949. | Прича о фабрици | Фердо | |
1950.-те ▲ | |||
1950. | Црвени цвет | Иван | |
1953. | Далеко је сунце | Павле | |
1955. | Лажни цар | ||
1955. | Песма са Кумбаре | београдски паша | |
1957. | На крају пута | Фрања Пуцељски | |
1957. | Мали човек | ||
1958. | Кроз грање небо | рањеник на носилима | |
1958. | Алекса Дундић | Алекса Дундић | |
1959. | Ветар је стао пред зору | Павле | |
1960.-те ▲ | |||
1960. | Партизанске приче | Јохан Вебер | |
1960. | Акција | студент | |
1961. | Legge di guerra | Дон Стефано | |
1961. | Насиље на тргу | мајор Колер | |
1962. | Тројанског рата неће бити | ||
1964. | Вртлог | Немачки официр (сегмент Отац) | |
1964. | Завера | ||
1964. | Марш на Дрину | пуковник Здравко Лукић, командант 2. прекобројног пешадијског пука I позива, Комбинована дивизија | |
1965. | Проверено, нема мина | Раде | |
1966. | Лутка са кревета бр. 21 | ||
1967. | Никад се не зна | ||
1967. | Арно и Јане | ||
1967. | Бомба у 10 и 10 | пуковник Хаслер | |
1968. | Пре истине | Младен Стојановић | |
1968. | Брачна постеља | ||
1968. | Вук са Проклетија | доктор | |
1968. | Сезона лова | ||
1968. | Без трећег | Марко | |
1969. | Посмртно звоно | ||
1969. | Трансакција | ||
1969. | Бог је умро узалуд | Наратор (глас) | |
1969. | Три серенаде | ||
1969. | Крчма на главном друму | ||
1968-1969. | ТВ Буквар | Ика Пејић | |
1969. | Необавезно (документарни филм) | ||
1970.-те ▲ | |||
1970. | Случај Опенхајмер | Роберт Опенхајмер | |
1970. | Лилика | Васпитач | |
1970. | Љубав на брачни начин (ТВ серија) | ||
1970. | Бабље лето | ||
1970. | Папагај | Антон | |
1971. | Дом и лепота | ||
1971. | Песникова писма | ||
1971. | Нирнбершки епилог | Ернст Калтенбрунер | |
1971. | Романса коњокрадице | Поручник Вишински | |
1972. | Мајстор и Маргарита | Професор Воланд (глас) | |
1972. | Развојни пут Боре Шнајдера | Бора | |
1972. | Сарајевски атентат | Судија | |
1972. | Кућа поред мора | ||
1972. | Паљење Рајхстага | ||
1972. | Амфитрион 38 | ||
1972. | Савонарола и његови пријатељи | Малатеста | |
1972. | Мајстор и Маргарита | Професор Воланд, Сатана (глас) | |
1973. | Штићеник | лекар у азилу | |
1973. | Бомбардовање Њу Хејвна | капетан Старк | |
1973. | Пета колона | ||
1974. | Петао није запевао | ||
1974. | Зашто је пуцао Алија Алијагић | Иво Политео, адвокат | |
1974. | Флоријановић | ||
1974. | Мери Роуз | ||
1974. | Обешењак | ||
1974. | Дервиш и смрт | кадија | |
1974. | Партизани (ТВ серија) | генерал Штајгер | |
1974. | Партизани | генерал Штајгер | |
1974. | Димитрије Туцовић (ТВ серија) | Никола Пашић | |
1975. | Проклетиња | Ловац | |
1975. | Песма | ||
1976. | Од пет до седам | Бора Мартиновић | |
1976. | Влајкова тајна | Доктор | |
1976. | Грешно дете | ||
1977. | 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије | Стојан Новаковић | |
1978. | Томо Бакран | Министар Лео Дринић | |
1979. | Партизанска ескадрила | фон Норден | |
1979. | Прва српска железница | Стојан Новаковић, министар просвете | |
1980.-те ▲ | |||
1981. | Аретеј | ||
1981. | Светозар Марковић | Јован Ристић | |
1982. | Три сестре | ||
1982. | Сабињанке | Питерс, батлер | |
1983. | Дани Авној—а | Др. Иван Рибар | |
1984. | Чај у пет | Јиржи Јермоленко | |
1985. | Alles Paletti | ||
1987. | Погрешна процена | ||
1988. | Нека чудна земља | министар иностраних послова | |
1988. | Вук Караџић | Јохан Волфганг фон Гете | |
1989. | Сабирни центар | Доктор Катић | |
1990.-те ▲ | |||
1990. | Гала корисница: Атеље 212 кроз векове | ||
1996-1997. | Горе доле | Бошко Јакшић | |
1998. | Џандрљиви муж | Председник комисије |
Награде
уреди- Сребрна арена за најбољу споредну мушку улогу на Фестивалу југословенског играног филма у Пули, добио је 1968. године за филм Пре истине.
Референце
уреди- ^ а б „Sonja i Branko Pleša: Tri decenije ljubavi / Goran Pleša: Na prijemni uz pomoć Ljube Tadića (1980)”. www.yugopapir.com. Приступљено 2023-05-07.
- ^ „Palanačka igra na male goliće - Intervju – Radoslav Milenković - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2014-06-25. Приступљено 2023-05-07.
- ^ Šarčević, Josip. „Branko Pleša | Hrvatski povijesni portal” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 05. 2023. г. Приступљено 2023-05-07.
- ^ „Преминуо глумац Бранко Плеша („Глас јавности“, 9. јун 2001)”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2015. г. Приступљено 15. 09. 2012.
Литература
уреди- Зборник (1992). Бранко Плеша (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј позоришне уметности Србије. стр. 268 страна.