Арсен Диклић
Арсен Диклић (Старо Село,[3] 8. новембар 1922 — Београд, 4. јул 1995[4]) био је српски и југословенски књижевник[1][5] и сценариста.[2] Својим књижевним стваралаштвом сврстао се у ред најзначајнијих српских писаца за децу и омладину.[6]
| Арсен Диклић | |
|---|---|
 Портрет скица Арсена Диклића у младости | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. новембар 1922. |
| Место рођења | Старо Село, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 4. јул 1995. (72 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Националност | Србин[1][2] |
| Занимање | писац, сценариста |
БиографијаУреди
Отац Раде и мајка Марија бавили су се земљорадњом. Диклићи су били Срби.[1][2] Године 1933. Арсен је завршио основно образовање у Оточцу, средње је стекао у Сарајеву, а факултетско у Београду. Матурирао је у Сарајеву 1941. године. Након матурирања преселио се у Београд где је студирао историју уметности, али није дипломирао
У НОБ-у је учествовао од 1943. године. Био је илегалац у Војводини у Јаши Томићу. Године 1945. је био члан Среског комитета КПЈ у Јаши Томићу. Напушта Јашу Томић и враћа се у Београд.
Почиње да пише пре свега за децу да би касније стасао у познатог писца и сценаристу. Од 1946. уређивао је часопис за децу Пионир, био новинар у листовима за децу, уредник дечије стране у Борби. Од 1954. године постаје један од агилнијих покретача и уредника дечијег листа Змај. Књижевним радом професионално се бавио од 1953. године.[7]
Ауторска дела и наградеУреди
Књижевна делаУреди
Као дете, Арсен Диклић је заволео реку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а кад је одрастао, најлепше дане провео је на Дунаву и Сави. Из те љубави и снова на рекама поникле су многе његове приче и песме, а једна од најлепших је поема „Плави кит“, узбудљива приповест о морнару свађалици и великом, плавом киту.[9][10]
Диклић је писао песме, приповетке и романе за децу. Најпознатија дела су „Салаш у Малом Риту“ (роман у три дела), „Не окрећи се, сине“ (роман), „Плава ајкула“ (роман), и песме „Плави кит“, „Чика с брадом“, „Село крај Тамиша“, „Дунавске баладе“ и друге.[11]
У романима Диклић описује збивања за време Другог светског рата. У сарадњи са Бранком Бауером, написао је филмски сценарио истоименог филма „Не окрећи се, сине“. Филм је добио ”Златну арену за режију“ на фестивалу у Пули 1956. године.[11]
Дела му се одликују вешто грађеним заплетима, успелим карактеризацијама ликова, емотивношћу и непосредним односом према природи.[5]
Сценарији за филмовеУреди
Диклић је написао више сценарија за филмове и телевизијске серије, као и једну ТВ драму[6]:
- 1955. — „Милиони на отоку“
- 1956. — „Не окрећи се, сине“
- 1957. — „Само људи“
- 1960. — „Дилижанса снова“
- 1963. — „Радопоље“
- 1964. — „Мушки излет“
- 1964. — „Марш на Дрину“
- 1968. — „Сунце туђег неба“
- 1974. — „Ужичка република“
- 1975. — „Зимовање у Јакобсфелду“
- 1976. — „Салаш у Малом Риту“
- 1977. — „Хајдучка времена“
- 1983. — „Велики транспорт“[12]
НаградеУреди
Добитник је значајних признања и награда: Награда Владе НР Србије за дечију књижевност (1948); Дечије књиге за роман Салаш у Малом Риту (1953); Златне Пулске арене за сценарио Радопоље (1963); Октобарске награде за сценарио филма Марш на Дрину (1964) и друге.[13]
Одломци, изреке и стиховиУреди
ОдломциУреди
Плави кит (одломци)[13]Уреди
У плићаку, у врбаку, где је тиха, трома вода, где дежурна рода хода, где се чапља важно четка, где је шевар густ ко четка, где се вуку барске змије, где се многа тајна крије, где шумори Дунав плав, мене чека скривен сплав.
Једне тихе топле ноћи ја ћу сплавом на пут поћи.
Чујем да су поред Крита увредили плавог кита...
( ... ) Капетани - вуци љути ћуте мрки, забринути.
Крмароши - бури вични стрепе јадни непомични.
Сви кувари - Трбушани плачу као кишни дани.
А радисти кроз антене зову мене! Зову мене!
Ја аласке носим бакље, ја дунавске носим чакље, ја китове ко од шале, ко шаране хватам мале...
Изреке[14]Уреди
Може ли се ишта упркос свему! За човека, одраслог, нервозног, често премореног, незадовољног овим или оним, највеће би освежење било да уме покаткад и да се игра. То би онда и било да је он остао, онако у бити својој, души својој, детињаст.
Али, одрасли су пуни искуства и принуђени да мисле рационално, да буду увек и у свакој прилици разумни и опрезни. Не смеју, не умеју да се опусте, а без опуштања нема ни играрије.
На жалост, ако одрастао човек и дозволи себи да се поигра, он већини, свима, изгледа смешан. Кажу: пусти га, инфантилац!
Ја радим само онолико колико се мора. Отишао бих и у пензију, али знам да тек тад ништа нећу написати. Чак би удесио да ми и пензија стиже на Дунав.
Мислим да је погрешно васпитавати младе генерације причом како смо тукли мале, глупе сурове Немце. Као да се намерно заборавља како је наш окупатор био највећа ратна сила, како ти Немци нису били само сурови, већ и лукави, храбри. Тим пре је наша победа већа, у томе је њена величина: што смо кренули ни од чега, а победили њих, јаке.
Стихови[11]Уреди
Куда плове лађеУреди
Оне плове, плове, плове... - Од Инђије до Пазове.
Куда ове лађе плове? Оне плове, плове, плове... - Мрежом рибу да улове.
А куд ове лађе плове? Лађе плове, плове... - Питај беле галебове.
ВетарУреди
Ветар је путник без торбе и штапа – шуња се тихо ко мачја шапа.
Препун је прича ко моја бака – шапуће нешто до самог мрака.
ОванУреди
Наш је ован страшно глуп – Глава му је празан ћуп.
Како овна није стид – Да главурдом лупа зид.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 138. „DIKLIĆ ARSEN, književnik, r. 1922 u Starom Selu, srez Otočac, Srbin. Adresa: Beograd, Vojvode Brane 9.”
- ^ а б в Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji 1991 (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 95. „DIKLIĆ R. ARSEN, književnik i scenarista (r. 14. XI 1922, Otočac, Hrvatska). Srbin.”
- ^ Ахмет Хромаџић: "Дечји писци о себи", Сарајево 1969.
- ^ а б Арсен Диклић на сајту IMDb.com (језик: енглески)
- ^ а б Арсен Диклић, Хрватска енциклопедија enciklopedija.hr (језик: хрватски)
- ^ а б Арсен Диклић Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2020) на сајту tromedja.rs
- ^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том. стр. 985); Нови Сад: Прометеј. 2009. ISBN 978-86-515-0315-6.
- ^ Времеплов (4. јул) на сајту rts.rs
- ^ Књига за децу „Плави кит“ – Арсен Диклић на сајту piksla.com
- ^ Књига „Плави кит“ на сајту delfi.rs
- ^ а б в Арсен Диклић на сајту riznicasrpska.net
- ^ Арсен Диклић – Сценарији за филмове на сајту filmovi.com
- ^ а б Арсен Диклић Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2016) на сајту pancevac-online.rs
- ^ Арсен Диклић - интервју са Јасмином Лекић за часопис ТВ Ревија, априла 1976. на сајту yugopapir.com
ЛитератураУреди
- Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 138. „DIKLIĆ ARSEN, književnik, r. 1922 u Starom Selu, srez Otočac, Srbin. Adresa: Beograd, Vojvode Brane 9.”
