Салаш у Малом Риту (филм)

југословенски филм из 1976. године у режији Бранка Бауера

„Салаш у малом риту“ је југословенски филм из 1976. године.[1] Режирао га је Бранко Бауер, а сценарио су написали Арсен Диклић, Бранко Бауер и Борислав Гвојић.[2]

Салаш у малом риту
Salas u malom ritu.jpg
Филмски постер
Изворни насловСалаш у малом риту
Жанрратни филм
РежијаБранко Бауер
СценариоАрсен Диклић
Бранко Бауер
Борислав Гвојић
ПродуцентПетар Шобајић
Михајло Рашић
Главне улогеСлавко Штимац
Миодраг Радовановић
МузикаВојислав Симић
СценографВластимир Гаврик
СниматељБранко Блажина
МонтажаБранка Чеперац
Продуцентска
кућа
ЦФС Кошутњак
Авала филм
ТВ Београд
Неопланта филм
Година1976.
Трајање126 минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
Следећи
IMDb веза

Филм је настао по истоименом роману Арсена Диклића. Наставак овог филма представља филм Зимовање у Јакобсфелду, који је снимљен годину дана раније. Уједно са ова два филма снимана је и ТВ серија Салаш у малом риту[2], која има 13 епизода.

Филм и тв серија снимани су у селу Омољици, код Панчева.[3]

Филм је 1976. године учествовао на Фестивалу југословенског филма у Пули, на којем је освојио неколико награда:[4]

  • Сребрна арена за сценарио - Арсен Диклић и Бранко Бауер[2][5]
  • Сребрна арена за главну мушку улогу - Миодраг Радовановић[2][5]
  • Бронзана арена за режију - Бранко Бауер[2][5]
  • Златна арена за најбољу женску епизодну улогу[2][5]
  • Диплома жирија Славку Штимцу[2]

Филм је учествовао Филмским сусретима 1976. године где је додељена Велика повеља жирија Миодрагу Радовановићу. [2][6]

РадњаУреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња филма се одвија у једном забаченом селу на почетку Другог светског рата. Немци спроводе групу талаца и успут малтретирају једног дечака, који из освете касније запали немачко жито у пристаништу. Пошто знају да жито није плануло само, Немци спроводе истрагу, коју предводи фолксдојчер Шицер. Да би открио ко је запалио жито он почиње са терором - узима све мушкарце из за таоце и почиње да стреља. Група дечака, знајући да нико није повезан с паљењем жита покушава да спречи трагедију.[2][1]

УлогеУреди

Глумац Улога
Славко Штимац Милан Маљевић
Миодраг Радовановић Шицер
Павле Вуисић крчмар Паја Станко
Рената Улмански Миланова мајка
Мирољуб Лешо Петар Маљевић
Мића Томић Брица
Иван Јагодић Артиљерац, Васин отац
Љубомир Живановић Васа
Милан Курузовић Бранко
Слободан Велимировић Риђи
Војин Кајганић Сеп
Драгољуб Гула Милосављевић Веља
Столе Аранђеловић Скелеџија
Божидар Павићевић Лонга Шуца
Данило Чолић Партизански командант
Гизела Вуковић Лина, Миланова тетка
Данило Бата Стојковић Дамјан
Душан Почек Сељак
Љубомир Ћипранић Сељак са плугом
Драган Мирковић Циле
Војислав Мићовић Добошар
Миомир Петровић Студент Саша
Жарко Бајић Шицeров помоћник
Златибор Стоимиров Немачки војник
Столе Новаковић Немачки војник
Мирослав Тошић Курт
Драгољуб Петровић Јозeф Мозeр
Деса Берић Мaрa
Богдaн Јaкуш Лазар
Петар Перишић
Драгица Лукић

Културно доброУреди

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Салаш у Малом Риту".[7]

ИзвориУреди

  1. ^ а б „Салаш у Малом Риту”. Мој Тв. Приступљено 26. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Салаш у Малом Риту”. База ХР кинематографије. Приступљено 26. 1. 2021. 
  3. ^ „Салаш у малом риту, Омољица, Панчево”. Култура на дар. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  4. ^ 23. фестивал југословенског филма у Пули 1976. године[мртва веза], званични сајт Пулског филмског фестивала
  5. ^ а б в г „SALAŠ U MALOM RITU”. Pula film festival. Архивирано из оригинала на датум 19. 04. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  6. ^ „Историјат”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  7. ^ „Сто српских играних филмова (1911—1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везеУреди