Пруга Ниш—Димитровград

106
Пруга Ниш—Димитровград
[1]  km
ка Прешеву
0,0
Ниш
0,7
ка Београду
расп.
1,5
Палилулска Рампа
стај.
3,4
Војна Болница
стај.
5,5
Ћеле Кула
6,2
ЕИ Ниш
стај.
10,5
Нишка Бања
14,7
Просек
стај.
17,1
Сићево
укр.
22,5
Островица
23,8
Мајдан Островица
стај.
29,5
Радов Дол
стај.
31,7
Долац
укр.
34,3
Црвени Брег
стај.
36,4
Црвена Река
40,0
Белановац
стај.
44,9
Бела Паланка
48,5
Црквица
стај.
53,5
Чифлик
укр.
56,8
Сињац
стај.
58,8
Ђурђево Поље
стај.
61,9
Црвенчево
стај.
63,8
Станичење
укр.
67,3
Сопот
стај.
72,9
Пирот
76,9
Божурат
стај.
81,7
Велики Јовановац
стај.
86,2
Суково
90,5
Чиниглавци
стај.
92,7
Срећковац
стај.
97,4
Димитровград
103,9
104,8
Калотина Запад
ка Софији

Магистрална пруга 106[2] Ниш—Димитровград—(Драгоман) је једноколосечна неелектрифицирана пруга у источној Србији, дужине 104 км[3], која повезује Србију са Бугарском и Турском. Према Европском споразуму о најважнијим међународним пругама сврстана је у најважније међународне магистралне пруге Европе као део магистралне пруге E70.[4] Кнежевина Србија обавезала на Берлинском конгресу да изгради железничке везе преко своје територије према Бугарској и Турској, тако да су, након завршетка пруге Београд—Ниш, 1885. г. почели радови на деоници према Бугарској. Пруга је пуштена у промет 1. августа 1888. г. [5]

ИзвориУреди

  1. ^ „Књижице реда вожње”. 2020. Архивирано из оригинала на датум 2021-06-04. Приступљено 2021-06-04. 
  2. ^ „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури”. Службени гласник Републике Србије. LXXVI-92: 3—4. 2020-06-21. 
  3. ^ „Идејни и Главни пројекат грађевинске реконструкције железничке пруге Ниш-Димитровград, деоница Ћеле Кула-Станичење”. Архивирано из оригинала на датум 2019-05-08. Приступљено 2021-06-04. 
  4. ^ „Уредба о категоризацији железничких пруга”. 2017. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2021-06-04. Приступљено 2021-06-04. 
  5. ^ „Pruga Niš - Dimitrovgrad”. 2012-07-15. Архивирано из оригинала на датум 2021-06-04. Приступљено 2021-06-04.