Пирот

Пирот
Пирот;
	Колаж слика (Центар града, Зграда окружног начелства у Пироту, Зграда општине, Пиротски град, Музеј Понишавља Пирот, Споменик ослободиоцима Пирота, Зграда Завода за запошљавање у Пироту, Градска фонтана)
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	34.942
— густина	28,36 ст./km2
Агломерација (2022.)	49.601
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	367 m
Површина	1.232 km2
	Пирот Пирот на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Владан Васић (СНС)
Поштански број	18300; 18303; 18308
Позивни број	+381 (0)10
Регистарска ознака	PI
Веб-сајт
	www.pirot.rs

Пирот је град и административни центар Пиротског округа у југоисточној Србији. Према попису из 2022. било је 34.942 становника, док је у широј области града Пирота био 49.601 становникa.

Град има богате географске карактеристике, међу којима су Стара, Влашка, Белава и Сува планина. Реке које теку кроз град су Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица и Височица, а такође има и четири језера: Завојско, Беровско, Крупачко и Суковско.

Такође има богату културу, са значајним православним црквеним грађевинама, као што су црква Свете Петке и манастири Темска и Поганово с краја 14. века, која представљају пример средњовековне архитектуре. Пирот је познат по традиционалном тканом пиротском ћилиму.^[1]

Име

Са доста се сигурности може тврдити да је Пирот изграђен на простору римског Туреса, важне станице између античког Наиса и Сердике. На месту Туреса је у византијском периоду изграђено утврђење Квимедава (Quimedava), док град у 12. веку помиње и арапски путописац Идриси као Атруби.^[2]

Први помен назива Пирот потиче из 1498. године. Дубровчани су га такође називали Пирот. Турски извори Пирот називају искључиво Шехиркеј (Şehirköy), док су страни путописци најчешће користили искварену верзију турског имена: Sareck, Schardiu, Zarchin.^[3]

Историја

Пиротски град

Град добија на важности пред крај 14. века, као погранична српско-бугарска тврђава. Но, пред Косовску битку град је порушен и више никад није стекао важност једног великог утврђења.^[2] Бертрандон де ла Брокијер је у свом путопису 1432. приметио да у граду живи мало Турака.^[4]

Пирот је пао под османску власт 1444. године. Османлије су тврђаву сасвим запустили, те је путописци из 16. века, као и Евлија Челебија, описују као пропалу.^[5] У контрасту са тврђавом, путописци 16. века варош Пирот описују као изузетно лепу. Пиротска варош, као и пут према Цариграду, били су почетком османске владавине премештени са брда Сарлаха у алувијалну раван. Насеље је било знатне величине, и од самог почетка османске власти је било седиште нахије.^[4] По свој прилици су муслимани били већина или бар у знатном броју током овог периода. Врло је вероватно да је Пирот један од градова у којима је вршена колонизација муслиманског становништва, пошто се у граду помињу вакуф султана Мехмеда (који су чинили Велика џамија и дућани), као и дервиши.^[4]

Осим тога, Пирот је постао и знатно трговачко средиште: 1498. се у њему помињу тројица дубровачких трговаца. Прва двојица, Радоје Стјепановић и Милиша Радичевић, развили су велики посао у самом граду у оквиру сопствене компаније, имајући много дужника у граду и окружењу, нарочито у Дубочици. Трећи, Михо Жила, радио је самостално као посредник између Дубровчана у Дубровнику и Видину.^[6]

Највероватније пред крај 15. века добио је крај хамам и каравансарај. Француски дипломата и путописац Мишел Кикле забележио је да град има два хана, а Евлија Челебија да град има још 7 основних школа, 2 мала хамама и 200 дућана. Према дефтеру с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, у граду су постојала 4 месџида и 1 џамија. Још један месџид се помиње 1544, а 1570. и нова џамија извесног Искендер-бега. Попис из 1544. и Евлија Челебија такође помињу мали дрвени мост на Нишави са једним луком. Према путопису Штефана Герлаха, хришћани нису имали цркава, док други путописац, Џон Бурбури, помиње три цркве, од којих је једна раније припадала доминиканцима.^[7]

Први попис, с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, помиње у граду 142 муслиманска домаћинства (од чега 40 новопреверених) и 23 неожењена мушкарца, док је хришћана било 23 домаћинства и 3 удовице. Попис из 1544. помиње 164 муслиманска домаћинства, док је хришћанских било 26 и 1 неожењени мушкарац. Попис из 1570. помиње 197 муслиманских кућа и 5 неожењених (од тога новопреверене 42 куће), а 35 хришћанских кућа, уз 1 неожењеног. Пред крај 16. века било је 141 кућа муслимана, уз 16 неожењених, и 74 хришћанске куће, уз 2 неожењена. Уз њих је уписан и џемат Цигана муслимана, 9 кућа и 2 неожењена. У 16. веку се број махала повећао са 5 на 7, да би по попису 1637. пао на 6.^[8]

У 16. веку занатлије су биле искључиво муслимани. Помињу се сарачи, кожари, поткивачи, кројаџи, неџари, касапи, масери, ковачи, шапуџије, мутапџије, бербери, златари, обућари, сапунџије, бакали, чизмари и дрводеље. Међу хришћанима једном су забележени грнчар, касапин и кројач. Приходи од трговине (ихтисаб и изхар) износили су крајем 16. века око 1.000 акчи. Укупан приход од вароши износио је тада 12.125 акчи.^[3]

У Пироту се налазе Запис оброк Свети Георгије 1847 (Пирот) и Запис оброк Свети пророк Илија 1841 (Пирот).

Град је ослободила српска војска крајем децембра 1877. године а одлукама Берлинског конгреса је и званично припојен кнежевини Србији.

Географске одлике

Град Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 km.

У околини Пирота налазе се бројне познате планине као што су: Стара планина, Влашка планина, Белава, Сува планина, итд.

Кроз град Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица, Градашничка река ... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.

Пиротска општина има површину 1.235 km², у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002. године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.

Град Пирот дели Нишава на две градске четврти: Тијабара и Пазар.

Геолошке одлике

Зграда Суда у Пироту

Пазарска Црква у Пироту

Пирот са разгледнице, 1900.

Стара кафана на пиротском кеју, 1980.

Саборна црква

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене.^[9] Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 m, у облику абразивних трагова.^[10] Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје.^[11] Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.

Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.

Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 km.

Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.

Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 km од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.

Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.

На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевачка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 km. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне^{[тражи се извор]}^[12]. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава)^{[тражи се извор]}. С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу^[13]

Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25 °C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1 °C^{[тражи се извор]}. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 km/h^{[тражи се извор]}.

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ha расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава, Мухоловка^{[тражи се извор]}. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 cm која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.

Привреда

Завојско језеро

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.

У Пироту су некада пословали неки од највећих привредних гиганата у СФРЈ - Фабрика Тигар као и индустрија одеће Први мај. Данас у Пироту када је реч о већим компанијама, послују Тигар Мишлен, Д Компани и текстилна индустрија Мирољо.

Хотел Пирот

Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, тврђава Момчилов град, манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Богослов - Погановски манастир; такође се налазе у граду и спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.

Овде се налази Железничка станица Пирот која пружним путем спаја Пирот са градовима као што су Ниш, Београд, Димитровград и Софија.

Култура

Конак Малог Ристе је сада Музеј Понишавља

Дом културе

Споменик Јабучилу

У Пироту се одржавају бројна културна дешавања. Манифестације које се сваке године одржавају у граду су: Пиротско културно лето, Међународни фолклорни фестивал, мото скуп, разни концерти и друго.

Зграда некадашњег Дома војска је 2024. реконструисана и претворена у мулти-функционални културни центар, где се налази и градска библиотека.^[14]

Сваке године се одржава туристичко-гастрономска-културно-уметничка манифестација и јединствено светско такмичење Сајам пиротске пеглане кобасице. Том приликом поред Пеглане кобасице се приказују и продају и други производи домаће радиности везани за Пиротски крај.

Од културних добара, Пирот поседује доста објеката од културног значаја као што су: Музеј Понишавља Пирот‎, Пазарска црква или Црква Рођења Христовог, Момчилов град, зграда Општинског суда у Пироту, зграда Гимназије у Пироту, кућа Стојана Божиловића Белог.

У околини Пирота се налазе објекти од културног значаја а међу њима најпознатији су Погановски манастир у општини Димитровград, Суковски манастир, Темачки манастир, Бегов мост у Станичењу, црква Св. Петра и Павла у Рсовцима и др.

У граду се налазе следеће институције културе: Народна библиотека Пирот, Дом културе Пирот, Галерија Чедомир Крстић,^[15] Народно позориште, Историјски архив као и Музеј Понишавља Пирот‎.

Реке

Кроз Пирот протиче река Нишава али и четири мање реке, које у пролеће набујају, Бистрица, Расничка река, Рогоз, Костурска река и Градашничка река.

Град краси лепо уређен кеј на Нишави.

Демографија

У Пироту живи 32414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (38,1 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 13737 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Овај град је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Жером-Адолф Бланки, прелазећи кроз Пирот, пише да је 1841. становништво овог града било око 15000.^[16]

Демографија^[17]
Година	Становника
1948.	11.868
1953.	13.175
1961.	18.415
1971.	29.298
1981.	36.293
1991.	40.267	39.899
2002.	40.678	41.290
2011.	38.785
2022.	34.942

Етнички састав према попису из 2011.^[18]‍

Срби	35.435	91,36%
Роми	1.878	4,84%
Бугари	376	0,87%
Горанци	80	0,20%
Македонци	58	0,15%
Југословени	43	0,11%
Хрвати	35	0,09%
Албанци	19	0,05%
Црногорци	17	0,04%
Муслимани	8	0,02%
Мађари	6	0,01%
Руси	4	0,01%
Украјинци	4	0,01%
Немци	3	0,01%
Словенци	3	0,01%
Русини	2	0,01%
Словаци	2	0,01%
Буњевци	1	0,01%
Власи	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
остали	21	0,54%
Регионална припадност	4	0,01%
неизјашњени	636	1,64%
непознато	148	0,38%
укупно: 38.785

Становништво према полу и старости^[19]


	м	ж
?	96	103
80+	202	354
75—79	390	590
70—74	636	801
65—69	1.032	1.065
60—64	1.180	1.115
55—59	1.162	1.136
50—54	1.688	1.694
45—49	1.757	1.711
40—44	1.584	1.560
35—39	1.493	1.413
30—34	1.452	1.460
25—29	1.382	1.418
20—24	1.386	1.414
15—19	1.440	1.350
10—14	1.280	1.244
5—9	1.148	1.063
0—4	935	944
Просек :	38,1	39,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.182	3.517	5.530	8.460	10.914	12.419	13.737

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.147	3.488	2.984	3.734	826	430	94	19	9	6	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	16.880	4.631	11.230	632	360	27
Женски	17.184	3.142	11.314	2.050	646	32
УКУПНО	34.064	7.773	22.544	2.682	1.006	59

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	8.576	143	1	1	4.220
Женски	6.524	66	0	1	3.285
УКУПНО	15.100	209	1	2	7.505
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	192	512	765	181	445
Женски	49	80	736	153	103
УКУПНО	241	592	1.501	334	548
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	112	85	813	292	270
Женски	178	49	268	455	785
УКУПНО	290	134	1.081	747	1.055
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	192	0	0	352
Женски	108	0	0	208
УКУПНО	300	0	0	560

Познати Пироћанци

Галерија

Тврђава
Шеталиште
Парк
Скулптура Жена и музика
Хотел Ана Лукс
Дом културе
Биста народног хероја Миливоја Манића
Поглед на Пирот
Град
Градска управа Пирот
Градско скијалиште
Комплекс скијалишта
Пиротска котлина
Југоисточни зидови Пиротског Града
Споменик ослободиоцима Пирота
Сељаци из околине Пирота (19. век)
Стари индустријски димњак недалеко од тржног центра и Лидла
Зграда Пиротског управног округа
Шетачка зона
Пиротски суд
Црква рођења Христовог
Саборна црква
Железничка станица Пирот
Висока школа у Пироту
Чесма Краљица Наталија
Чесма Гушевица
Големи мост
Индустријска зона Пирота
Кеј јесен 2019.г.
Насеље "Западни кеј" на обали Нишаве
Нишава у Пироту
Железнички мост преко Градашничке реке 2022.г.
Кеј 2019.г.
Мост "Газела" у Пироту 2022.г
Зграда Национал
Љубавни мост 2022.
Зграда Поште
Ушће Градашничке реке у Нишаву 2022.г.
Споменик Војиславу Вучковићу
Пирот, мост и Нишава испод дуге 2020.г.
Хотел Пирот

Види још

Референце

^ „[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE - Miroslav Fruht: Applied art and design”.
^ ^а ^б О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 185.
^ ^а ^б О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 189.
^ ^а ^б ^в О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 186.
^ Putopis Evlije Čelebije: Odlomci o jugoslavenskim zemljama, ed. H. Šabanović, Sarajevo 1967, 60
^ О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 187.
^ О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 188.
^ О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 188-189.
^ Ђокић 2015, стр. 102
^ Stanković, Mirko (2016). „Abrazija (zalivi i plaže, rtovi, klifovi i poluostrva, talasne potkopine, terase..)”. GELOŠKI PROCESI U ZEMLJINOJ KORI I NA POVRŠINI (PDF). Beograd. стр. 160—161. Приступљено 3. 2. 2024.
^ Ђокић 2015, стр. 48-50
^ „Клима пиротске котлине” (PDF).
^ „Geografske odlike”.
^ „РТС :: Политика :: Вучевић у Пироту, некадашњи Дом војске постао нови културни центар”. rts.rs. Приступљено 2024-09-11.
^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Пиротска галерија – прави храм уметности тог града”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-17.
^ Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 162: ...que les Bulgares nomment Pirot. Cette ville importante renferme environ quinze mille habitants.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.
Стојанчевић, Владимир (1996). Југоисточна Србија у XIX веку (1804—1878). Ниш: Просвета.
Татјана Катић, Драгана Амедоски: Попис џелепа Пиротског кадилука из 1581. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 33 (2012) 143-170.
Ђокић, Мрђан (2015). НИШАВА – ПОТАМОЛОШКА СТУДИЈА (Докторска дисертација) (PDF). Ниш: Природно – математички факултет Универзитета у Нишу. Приступљено 3. 2. 2024.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Pirot.Net - Незванична интернет страница општине Пирот, све о Пироту на једном месту.
Pirot.org - Мој Пирот Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2020) - Отворени Форум и портал града Пирота. Основан 2005.
JuzniOglasi.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2020) - Огласи искључиво намењени оглашавању јужне Србије.
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

[1] „[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE - Miroslav Fruht: Applied art and design”.

[:0-2] а ^б О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 185.

[:1-3] а ^б О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 189.

[:2-4] а ^б ^в О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 186.

[5] Putopis Evlije Čelebije: Odlomci o jugoslavenskim zemljama, ed. H. Šabanović, Sarajevo 1967, 60

[6] О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 187.

[7] О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 188.

[8] О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 188-189.

[9] Ђокић 2015, стр. 102

[10] Stanković, Mirko (2016). „Abrazija (zalivi i plaže, rtovi, klifovi i poluostrva, talasne potkopine, terase..)”. GELOŠKI PROCESI U ZEMLJINOJ KORI I NA POVRŠINI (PDF). Beograd. стр. 160—161. Приступљено 3. 2. 2024.

[11] Ђокић 2015, стр. 48-50

[12] „Клима пиротске котлине” (PDF).

[13] „Geografske odlike”.

[14] „РТС :: Политика :: Вучевић у Пироту, некадашњи Дом војске постао нови културни центар”. rts.rs. Приступљено 2024-09-11.

[15] Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Пиротска галерија – прави храм уметности тог града”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-17.

[16] Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 162: ...que les Bulgares nomment Pirot. Cette ville importante renferme environ quinze mille habitants.

[17] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[18] Етничка структура након пописа 2011.

[19] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]