Народна библиотека Пирот
Народна библиотека Пирот је једна од најстаријих институција културе у Пироту.
 Одељење за одрасле Народне библиотеке Пирот | |
| Оснивање | 1947. |
|---|---|
| Локација | Пирот Република Србија |
| Врста | јавна библиотека |
| Директор | Бојана Ћирић |
| Адреса | Бранка Радићевића 10 |
| Веб-сајт | http://www.nbpi.org.rs |
Смештена је на две локације у самом центру града. Већина служби и позајмно одељење за децу пресељени су почетком 2006. године у зграду Дома војске, док је позајмно одељење за одрасле кориснике са читаоницом остало на старој адреси, у улици Бранка Радичевића.
Историјат
уредиЧитаоница
уредиПрви писани податак о Читаоници у Пироту[1], објављен је у листу „Исток“ 31. децембра 1878. године (9. јануара 1879. године по новом календару). Повод је био приређивање, на трећи дан Божића, „прве беседе са игранком, а у корист сиротних ђака пиротских“. Године 1880, Читаоница је имала 45 чланова са годишњим улогом од осам динара. Чланови су могли да читају српске листове: „Видело“, „Ратник“, „Стармали“, „Јавор“, „Тагблат“ и друге, а на располагању им је било 348 књига. Фонд је био смештен у приватној кући. Године 1881. године Читаоница престаје са радом.
Јавна библиотека
уреди
Први озбиљнији напор за оживаљавање читаонице у Пироту[2] учињен је током 1908—1909. године. Указом Краља Петра I од 14. јануара установљена Јавна библиотека у Пироту и Неготину. Упркос предузетим опсежним мерама за набавку и куповину потребних књига, часописа и осталог што је потребно за рад библиотеке, Јавна библиотека у Пироту је у свом раду наилазила на често непремостиве тешкоће. У одговору Живка Јоксимовића, књижничара, на допис Министарства просвете стоји: „Рад још није отпочет, нити ће то ускоро бити, јер: 1) инвентар још није готов; 2) библиотекар још није исписао картоне; 3) Библиотека је без огрева; 4) нема момка да помогне библиотекару; 4) нема никаквих правила о давању књига; 6) нема новчаних средстава за подмиривање текућих потреба; 7) треба изабрати библиотекара који ће имати довољно времена за рад у Библиотеци; 8) треба одредити сталну годишњу помоћ; 9) уз Библиотеку треба отворити и Читаоницу“. Рад Јавне библиотеке у Пироту потпуно је замро у годинама балканских и Првог светског рата када су бугарски окупатори уништили фонд спаљивањем и преношењем књига у Софију. У периоду између два светска рата, као ни за време Другог светског рата, Јавна библиотека није радила. Постојала је школска библиотека у Гимназији са већим фондом књига.
Градска књижница
уредиГрадски Народни фронт Пирота 17. маја 1947. године, је основао Градску књижницу са читаоницом. Први период по формирању Библиотеке у Пироту је значајан по ангажовању на популаризацији књиге и читања. Да би се стигло и до најудаљенијих насеља у општини, користили су се мотоцикл, коњи и мазге. Шездесетих година прошлог века пиротска Библиотека је имала врло разгранату мрежу стационираних огранака у сеоским насељима и један огранак у индустријској зони града, док је библиобусом опслуживано 36 насеља. Библиотека је постала центар културних догађања у општини, организоване су књижевне вечери, течајеви за учење страних језика, радионице за ликовне таленте, постојало је и мало луткарско позориште, а издаван је и дечји лист „Глас најмлађих“.
Данас
уреди
Библиотека располаже са преко 60.000 књига, и фондом периодике од близу 200 наслова као и разноврсном некњижном грађом. Стручна обрада књижне грађе је аутоматизована, најпре по програмском пакету БИБЛИО у периоду од 2000. до 2006. године, а од фебруара 2007. године је започела аутоматизацију библиотечко информационог пословања на COBISS платформи.
Народна библиотека Пирот је од 1994. године матична за подручје Пиротског округа. Матичне функције остварује и у општинама Бабушница, Бела Паланка и Димитровград. Поред основне делатности Библиотека је организатор и многих књижевних сусрета, промоција, изложби, трибина, округлих столова, семинара.
Дечје одељење је 2006. године оформило Радионицу која окупља талентоване ђаке пиротских основних школа.
Библиотека издаје Пиротски зборник.
Награде
уредиЗа постигнуте резултате у развијању библиотечке делатности, Народна библиотека Пирот је добила Седмојулску повељу 1963. године и награду „Милорад Панић Суреп“ 1980 године.
Сурепову награду за унапређивање библиотечке делатности и развој библиотекарства добио је 1971. године и тадашњи директор Библиотеке Синиша Јовановић.
Поред његовог вишедеценијског управљања Библиотеком, на челу ове установе били су и Слободан Јончић, Драгана Јовановић-Ђурђић, Момчило Антић, Надица Костић и Бојана Ћирић.
Референце
уреди- ^ Стаматовић, Десанка. Читалишта у Србији у 19. веку. Београд: Народна библиотека Србије, 1984.
- ^ Ковијанић, Гаврило. Трагом српских читалишта. Београд: Библиотека града Београда, 1986.
Спољашње везе
уреди
- Званични сајт Библиотеке
- Дигитална колекција Библиотеке Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2020)