Пункциона дренажа мокраћне бешике
Пункциона дренажа мокраћне бешике или перкутана супрапубична цистостомија (ПДМБ) позната и као везикостомија или епицистостомија хируршка је интервентна метода која има за циљ стварање везе између мокраћне бешике и коже, кроз коју се одводи мокраћа из бешике код особа са опструкцијом нормалног мокраћног тока. Веза не иде кроз трбушну дупљу, и зато је постала уобичајена и широко коришћена уролошка процедура са малим морбидитетом, јер има мањи ризик од јатрогене инфекције у односу на остале техника и мање ометаа сексуалне активности пацијента.[1]
| Пункциона дренажа мокраћне бешике | |
|---|---|
 Пункциона дренажа мокраћне бешике преко пласираног катетера | |
| Синоними | Suprapubic catheter |
| ICD-9-CM | V55.5, 57.17, 57.18 |
| MeSH | D003559 |
Како различита медицинска стања захтевају употребу ове методе она је високо прихватљива за пацијенте који због трајне опструкција мокраћног канала нису у могућнисти да испразнити бешику помоћу уретралне катетеризације.[2]
Опште информације уреди
Цистостомија у сврху супрапубичне катетеризације може се извести на један од следећа два начина, и то:[1]
- Отвореним приступом, у којем се прави мали инфраумбиликални рез изнад пубичне симфизе
- Перкутаним приступом, у којем се катетер убацује директно кроз трбушни зид, изнад пубичне симфизе, са или без ултразвучног навођења или визуализације путем флексибилне цистоскопије. ова метода потенцијално се може извести у амбулантним условима, поред кревета или у условима хитне неге.
Релевантна анатомија уреди
Мокраћна бешика код одрасле особе се налази у предњој карлици и обавијена је екстраперитонеалним мастима и везивним ткивом. Од пубичне симфизе је одвојен предњим превезикалним простором познатим као ретропубични простор. Свод бешике прекривена је перитонеумом, а врат бешике је фиксиран за суседне структуре рефлексијама карличне фасције и правим лигаментима карлице.[1]
Тело мокраћне бешике добија подршку од мишића спољашњег уретралног сфинктера и перинеалне мембране са доње стране, а бочно од унутрашњем мишића обтуратора.[1]
Индикације уреди
Пункциона дренажа мокраћне бешике најчешће се примењује када је отицање мокраће из мокраћне бешике блокирано болестима као што су:
- доброћудна хипертрофија простате
- траумом изазван поремећај уретре, која је обично повезан са преломима карлице или повредама типа седла и на њих треба посумњати када се уочи тријада: (1) крв у уретралном меатусу, (2) немогућност мокрења и (3) опипљиво проширена бешика. Повреду уретре треба да реши уролог; међутим, супрапубична цистостомаију може бити вредна мера за хитну дренажу бешике.
- урођени дефект мокраћног тракта, код којих је потребно дуготрајно преусмеравање мокраће.
- опструкција мокраћног канала бубрежним каменцина
- рак простате
- компликована инфекција доњег генитоуринарног система са удруженим задржавањем мокраће (нпр акутни бактеријски простатитис)
- Фурнијеова гангрена, која често захтева вишеструке процедуре дебридмана генитоуринарног система и, потенцијално, пресађивање коже. Ако уретрални катетер омета негу ране и хируршко лечење ове компликоване, опасне болести, супрапубична цистостомија једна је од метода избора.
- неурогена бешика[3] која је последица повреда кичмене мождине, можданог удара, мултипле склерозе , неуропатије или дисинергије сфинктера детрузора[4] који не могу да празне и који не могу или не желе да изврше чисту интермитентну катетеризацију.[5][6]
- фалусна реконструкција или санација фистуле[7] такође може захтевати дуготрајно преусмеравање урина.[8]
Контраиндикације уреди
Апсолутне контраиндикације уреди
Перкутана супрапубична цистостома је апсолутно контраиндикована у следећим околностима:
- Бешика није проширена, није лако опипљива или се не може локализовати уз помоћ ултразвука
- Пацијент има историју рака мокраћне бешике.
Релативне контраиндикације уреди
Релативне контраиндикације укључују следеће:
- Коагулопатија
- Претходне операције доњег абдомена или карлице (због могућности адхезија између црева и бешике)
- Карцином карлице, са или без анамнезе зрачења (због могућности адхезија)
- Постављање ортопедског материјала за поправку прелома карлице – иако неки извештаји сугеришу да су супрапубичне цеви које доводе до инфекције материјала релативно ретка компликација.[9]
Ако је перкутано постављање контраиндиковано и неопходан је отворени хируршки приступ супрапубичној цистостомији да би се обезбедила одговарајућа дисекција путем адхезија, избегла повреда црева и постигла ефикасна хемостаза, то би вероватно морао да уради општи хирург или уролог у оперативном окружењу.[6]
Метода уреди
Пункциона дренажа мокраћне бешике изводи се тако што се након супрапубичне пункције или хируршког реза танка цев (катетер) пласира кроз кожу непосредно изнад стидне кости у мокраћну бешику, често уз помоћ ултразвучног снимања.[10]
Овај катетер у почетку остаје на месту пласирања до месец дана, односно све док ткиво око њега на ствара ожиљак и формира канал (синус) између мокраћне бешике и спољашњости тела. Након што је формирање ожиљног ткива и канала, катетер се повремено мења како би се спречила инфекција.
Технике директне перкутане пункције често се користе у хитним случајевима са великим проширењима бешике, како би се бешика одмах испразнила и пружила олакшање пацијенту.
-
Подешавања пигтаил катетера -
Правилно постављање супрапубичног катетера код жене. -
Илустрација која приказује правилан начин чишћења око супрапубичног катетера.
Компликације и превенција уреди
Без обзира на то како је постављена супрапубична цистостома, увек је препоручљиво растегнути бешику током локализације хируршког места. Ово пружа лекару најбољу прилику да брзо пронађе бешику и избегне повреде црева.
У хитним случајевима, када се мокраћна цев не може канулирати и мокраћна бешика мора бити декомпресирана, бешика је вероватно већ пренапуњена мокраћом. Ово се може приметити током физичког прегледа. У супротном, ако се уретра може канилирати Фолијевим катетером или флексибилним цистоскопом, бешика се може проширити нормалним физиолошким раствором. Да би се спречила грам-негативна бактеремија, пре инструмената у генитоуринарном тракту треба применити одговарајући интравенски грам-негативни антибиотик пре процедуре. [6]
Извори уреди
- ^ а б в г „Suprapubic Cystostomy: Background, Indications, Contraindications”. 2021-10-04.
- ^ Hinman F. Atlas of Urologic Surgery. 2nd ed. 1998.
- ^ Edokpolo, Leonard U.; Foster, Harris E. (2011). „Suprapubic Cystostomy for Neurogenic Bladder Using Lowsley Retractor Method: A Procedure Revisited”. Urology. 78 (5): 1196—1198. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/j.urology.2011.07.1393.
- ^ Sugimura, Takayuki; Arnold, Edwin; English, Sharon; Moore, James (2008). „Chronic suprapubic catheterization in the management of patients with spinal cord injuries: analysis of upper and lower urinary tract complications”. BJU International. 101 (11): 1396—1400. ISSN 1464-4096. doi:10.1111/j.1464-410x.2007.07404.x.
- ^ Jane Hall, Susan; Harrison, Simon; Harding, Chris; Reid, Sheilagh; Parkinson, Richard (2020-07-28). „British Association of Urological Surgeons suprapubic catheter practice guidelines – revised”. BJU International. 126 (4): 416—422. ISSN 1464-4096. doi:10.1111/bju.15123.
- ^ а б в Roberts JR, Hedges JR. Roberts: Clinical Procedures in Emergency Medicine. 5th ed. 2009.
- ^ Marley, Jerome (2007). „Campbell-Walsh Urology, 9th Edition (E-dition) - Edited by AJ Wein, LR Kavoussi, AC Novick, AW Partin and CA Peters”. International Journal of Urological Nursing. 1 (2): 94—95. ISSN 1749-7701. doi:10.1111/j.1749-771x.2007.00017.x.
- ^ Katsumi, H K; Kalisvaart, J F; Ronningen, L D; Hovey, R M (2009-10-13). „Urethral versus suprapubic catheter: choosing the best bladder management for male spinal cord injury patients with indwelling catheters”. Spinal Cord. 48 (4): 325—329. ISSN 1362-4393. doi:10.1038/sc.2009.134.
- ^ Fan, R S; Schenk, R S; Lee, C K (1995). „Burst Fracture of the Fifth Lumbar Vertebra in Combination with a Pelvic Ring Injury”. Journal of Orthopaedic Trauma. 9 (4): 345—349. ISSN 0890-5339. doi:10.1097/00005131-199509040-00013.
- ^ Jacob, Preman; Rai, Bhavan Prasad; Todd, Alistair W. (2012-01-18). „Suprapubic catheter insertion using an ultrasound-guided technique and literature review”. BJU International. 110 (6): 779—784. ISSN 1464-4096. doi:10.1111/j.1464-410x.2011.10882.x.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
