Пљуваоница или пљувало или пљувачница, лимена, стаклена или порцеланска посуда са антисептичким средством, обично 5% раствором лизола, у коју се одлаже - пљује, секрет пљувачних жлезда.[1][2]

Шематски приказ пљуваонице

Пљуваоницу је имала свака јавна установа и просторија у којој се одређено вријеме задржавао већи број људи. (Зравствене установе, станице...)

Чине је:

уреди
  • основна посуда за скупљање секрета (пљувачка)
  • конусни поклопац са отвором кроз који се убацује секрет (пљује)


Увијек је дводјелана. Са сталком или без њега. Постојао је и џепни облик направњен од воштаног папира, кога су носили плућни болесници који искашљавају много секрета.

Двије функције:

уреди
  • Настала је из потребе одвајања и привременог смјештања пљувачног секрета као пријетеће опасности у изазивању болести, значи као превенција, и
  • као васпитна мјера дисциплиновања ограничавања пљувања на само за то одређеним, и прописаним мјестима.

Пљуваоница је била и законски обавезна све до седамдесетих година двадесетог вијека.

Пљуваоница више нема на јавним мјестима.

И данас је, али не као јавна друштвена посуда, задржана у неким медицинским специјалистичким службама.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Група аутора, Популарни медицински лексикон, НИП , Загреб, 1955.
  2. ^ Караџић В. Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, (509) 1972.
  3. ^ Група аутора, Превентивна медицина, Просвета , Београд, 1952.