Рабаул је град и лука на острву Нова Британија у Бизмарковом архипелагу, у држави Папуа Нова Гвинеја.[1] До 1994. био је најважнији град на Новој Британији, када је тешко настрадао у вулканској ерупцији, после чега је градски аеродром затворен, а број становника је са око 17.000 пао на мање од 4.000.

Рабаул
Rabaul
Рабаул са оближње вулканске опсерваторије: нови град је десно, а уништени стари део града је лево (2012)
Административни подаци
Држава Папуа-Нова Гвинеја
РегионНова Британија
Основан1910.
Становништво
Становништво
 — 10.561
Географске карактеристике
Координате4° 13′ 00″ Ј; 152° 11′ 00″ И / 4.21667° Ј; 152.18333° И / -4.21667; 152.18333
Рабаул на карти Папуе-Нове Гвинеје
Рабаул
Рабаул
Рабаул на карти Папуе-Нове Гвинеје

Историја

уреди

Град су саградили Немци 1910. као административни центар области североисточне Нове Гвинеје, северних Соломонових острва и Бизмарковог архипелага. Почетком Првог светског рата окупирале су га аустралијске трупе, а од 17. децембра 1920. био је под аустралијском управом као главни град Североисточне Нове Гвинеје.[1]

У другом светском рату

уреди

У Другом светском рату Јапанци су заузели Рабаул поморским десантом 23. јануара 1942. и уредили га као истурену операцијску базу за дејства на правцу Нове Гвинеје, Соломонових острва и Аустралије.[1]

Рабаул је био једна од најјаче брањених јапанских база на Тихом океану (око 90.000 војника, 350 противавионских и преко 6.500 пољских топова са низом јаких утврђених објеката).[2] Током рата град је жестоко бомбардован и опседан од савезничких снага. Ослобођен је тек 6. септембра 1945.[1]

Лука

уреди

Град се развио на северном делу пространог и добро заштићеног залива Бланш (енгл. Blanche Bay, дуг 6.5, а на улазу широк 2.75 наутичких миља). У северном делу залива је заштићено сидриште за све врсте бродова, дубине до 9 м. Град је повезан редовним бродским линијама са Сиднејом и Бризбејном, а до ерупције 1994. имао је и аеродром удаљен 3,5 km од града. У граду има више објеката дуванске и прехрамбене индустрије.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 7), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 566
  2. ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 154