Раде Обреновић
Раде Обреновић (Београд, 24. август 1942 [1]- Нови Сад, 1995) био је српски књижевник и новинар.
Раде Обреновић | |
---|---|
Датум рођења | 1942. |
Датум смрти | 1995. |
БиографијаУреди
Раде Обреновић је од 1945. године, живео је у Новом Саду где је провео детињство, школовао се, студирао права и југословенску књижевност. Радио је као коректор, потом као новинар, те уредник бројних листова и часописа. Био је дугодишњи директор Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре.
Награда за најбољи роман за децу и младе, која носи његово име, састоји се од повеље, плакете и новчаног дела, а додељује се у оквиру манифестације Децембарски Змајдани.
БиблиографијаУреди
Дела:[1]
- "Тата, звони телефон" (1973)
- "Возови одлазе, ми машемо иза црвене куће" (1974)
- "Ми смо смешна породица" (роман 1977, телевизијска серија 1979)
- "Последње лето детињства" (1977)
- "Из породичне свеске" (1980)
- "Солитер је дрво" (1984)
- "Родитељи на навијање" (роман, 1989)
- "Тата викенд и мама викендица" (роман, 1989).