Раде Обреновић

Раде Обреновић (Београд, 24. август 1942 [1]- Нови Сад, 1995) био је српски књижевник и новинар.

Раде Обреновић
Датум рођења1942.
Датум смрти1995.

БиографијаУреди

Раде Обреновић је од 1945. године, живео је у Новом Саду где је провео детињство, школовао се, студирао права и југословенску књижевност. Радио је као коректор, потом као новинар, те уредник бројних листова и часописа. Био је дугодишњи директор Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре.

Награда за најбољи роман за децу и младе, која носи његово име, састоји се од повеље, плакете и новчаног дела, а додељује се у оквиру манифестације Децембарски Змајдани.

БиблиографијаУреди

Дела:[1]

  • "Тата, звони телефон" (1973)
  • "Возови одлазе, ми машемо иза црвене куће" (1974)
  • "Ми смо смешна породица" (роман 1977, телевизијска серија 1979)
  • "Последње лето детињства" (1977)
  • "Из породичне свеске" (1980)
  • "Солитер је дрво" (1984)
  • "Родитељи на навијање" (роман, 1989)
  • "Тата викенд и мама викендица" (роман, 1989).

РеференцеУреди

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 585.