Радна експлоатација

Радна експлоатација подразумева присвајање и искоришћавање туђег рада од стране власника средстава за производњу.

Жртве радне експлоатације могу бити особе свих старосних доби и социјалних група.

Неки од најчешћих видова радне експлоатације су:

Кршење радничких права
Трговина људима у сврху радне експлоатације
Дечији рад

Кршење радничких права уреди

Кршење радничких права можемо посматрати као један од најчешћих видова радне експлоатације. Под кршењем радничких права подразумева се:

Рад на црно
Неплаћени прековремени рад
Немогућност коришћења годишњег одмора
Различита висина зарада за потпуно исти посао, нарочито често се јавља између зарада мушкараца и жена^[1]

Трговина људима у сврху радне експлоатације уреди

Радна експлоатација је глобални проблем а најрањивије категорије људи су:

Мигранти који су у потрази за послом
Избеглице
Деца

Области у којима се експлоатација најчешће дешава су:

Пољопривреда
Текстилна индустрија
Угоститељство
Грађевинарство

Радници који мигрирају унутар граница држава или преко граница у сврху запослења, лако постају жртве трговине људима због чињенице да траже запослење у другој држави, у непознатој околини, под условима који су често рестриктивни и неповољни.

Најчешће методе које се користе да би радник дошао у овакву ситуацију су:

Врбовање путем обмане
Врбовање злоупотребом тешког положаја
Експлоатацијски услови рада
Принуда на одредишту
Злоупотреба тешког положаја на одредишту
Злоупотреба уговора
Намерно наметање незаконитих трошкова и дугова често уз подршку агенција за запошљавање и послодаваца у држави oдредишта^[2]

Дечији рад као вид радне експлоатације уреди

Дечији рад је укорењен у сиромаштву и недостатку посла за одрасле који испуњава пристојне услове, као и у недостатку адекватне социјалне заштите и неуспеху образовног система који подразумева да сва деца похађају и заврше школу. Због своје посебне рањивости деца обично прођу кроз више типова експлоатације. Најчешће се изгладњују, ускраћује им се слобода кретања, одузима слобода избора и право на живот без насиља.^[3]

Референце уреди

^ „Профил земље Србија” (PDF). Приступљено 10. 5. 2018.
^ „Трговина људима у сврху радне експлоатације” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г. Приступљено 10. 5. 2018.
^ „Приступ решавању питања дечијег рада и његово искорењивање”. Приступљено 10. 5. 2018. ^{[мртва веза]}

Спољашње везе уреди

Сајт Организације Астра

[1] „Профил земље Србија” (PDF). Приступљено 10. 5. 2018.

[2] „Трговина људима у сврху радне експлоатације” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г. Приступљено 10. 5. 2018.

[3] „Приступ решавању питања дечијег рада и његово искорењивање”. Приступљено 10. 5. 2018. ^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]