Развој светског рекорда на 400 метара у дворани за жене

Први светски рекорд на 400 метара у атлетици у дворани за жене признат је од ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација), 1950. године. Први рекорди су мерени ручно (штоперицом).

Од 1900, ИААФ прихватала је резултате мерене ручно и електронским путем за дисциплине трчања на 100, 200 и 400 метара. Од 1. јануара, 1977, ИААФ за ове дисциплине признаје само резултате мерене електронским путем и приказаном времену на стотинке секунде.

ИААФ је до 31. 1. 2018. године ратификовала 1 светски рекорд у женској конкуренцији.[1]

Рекорди мерени ручно 1950–69. уреди

Ручно Електронска Атлетичарка Земља Место Датум
60,1 Зоја Петрова   Совјетски Савез Лењинград, СССР 1950. [1]
59,2 Надежда Смирнова   Совјетски Савез Лењинград, СССР 17. март 1951.[1]
58,6 Полина Лазарева   Совјетски Савез Лењинград, СССР март 1953.[1]
58,1 Хелга Хенинг   Западна Немачка Штутгарт, Западна Немачка 11. март 1961.[1]
56,5 Хелга Хенинг   Западна Немачка Западни Берлин, Западна Немачка 9. март 1963.[1]
Маргарет Бушер   Западна Немачка Западни Берлин, Западна Немачка 9. март 1963.[1]
55,8y Џуди Полок   Аустралија Сан Франциско, САД 9. јануар 1965.[1]
55,6y Џуди Полок   Аустралија Бостон, САД 16. јануар 1965.[1]
Џуди Полок   Аустралија Њујорк, САД 28. јануар 1965.[1]
54,0 Џанел Смит   САД Западни Берлин, Западна Немачка 7. април 1965.[1]
Колет Бесон   Француска Београд, Југославија 8. март 1969.[1]

"y" – време постигнуто на 440 јарди и прихваћено као рекорд на 400 метара

Рекорди мерени електронски од 1963. уреди

       Рекорди ратификовани од ИААФ-а

Време Атлетичар Земља Место Датум Трајање
57,5y Абигејл Хофман   Канада Њујорк, САД 23. фебруар 1963.[1]
56,38‡ Гизела Копке   Западна Немачка Мадрид, Шпанија 9. март 1968.[1]
55,87‡ Наталија Печонкина   Совјетски Савез Мадрид, Шпанија 9. март 1968.[1]
55,29‡ Наталија Печонкина   Совјетски Савез Мадрид, Шпанија 9. март 1968.[1]
53,7 Кристел Фрезе   Западна Немачка Беч, Аустрија 14. март 1970.[1] 0 дана
53,01 Мерилин Нојфвил   Велика Британија Беч, Аустрија 14. март 1970.[1] 3 године и 361 дан
52,44 Надежда Иљина   Совјетски Савез Гетеборг, Шведска 10. март 1974.[1] 1 година и 334 дана
52,28 Рита Вилден   Западна Немачка Дортмунд, Западна Немачка 7. фебруар 1976.[1] 15 дана
52,26 Рита Вилден   Западна Немачка Минхен, Западна Немачка 22. фебруар 1976.[1] 1 година и 2 дана
51,80 Марита Кох   Источна Немачка Милано, Италија 24. фебруар 1977.[1] 0 дана
51,57 Марита Кох   Источна Немачка Милано, Италија 24. фебруар 1977.[1] 17 дана
51,14 Марита Кох   Источна Немачка Сан Себастијан, Шпанија 13. март 1977.[1] 3 године и 321 дан
49,64 Јармила Кратохвилова   Чехословачка Беч, Аустрија 28. јануар 1981.[1] 1 година и 38 дана
49,59 Јармила Кратохвилова   Чехословачка Милано, Италија 7. март 1982.[1] 42 године и 51 дан

"‡" − Незванично електронско време

"y" – време постигнуто на 440 јарди и прихваћено као рекорд на 400 метара

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 377. Приступљено 11. јул 2018. 

Напомене уреди

Спољашње везе уреди