Разговор:Ана Болен/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Ана или Ен

Ана или Ен. У једној реченици једно, у другој - друго? јели то ОК?? (фин чланак иначе) MikyM|Write me 02:16, 3. новембар 2011. (CET)

Ана по мени, више у духу нашег језика. Видећемо шта ће Слаја да каже. --Boleyn (р) 06:17, 3. новембар 2011. (CET)

Нема шта да буде по мени или по теби. Прћић је одредио да ће свака Anne бити Ен, а свака Anna — Ана. Два различита имена. -Појнт Дред (разговор) 09:14, 3. новембар 2011. (CET)

Амин. Помилуј и спаси Блажени Твртко Прћићу. Нека се свети име твоје. И на Вики као код тебе. --Boleyn (р) 10:44, 3. новембар 2011. (CET)

Морам још и да додам да се сама Ана потписивала као Anna de Boullan, наглашавајући тиме да је Францускиња. --Boleyn (р) 10:53, 3. новембар 2011. (CET)

И још морам да додам: особа која је Ану исправила у Ен могла је бар да испоштује туђи рад и да поплави новонастале црвене везе, а не ја сад да идем и чистим за туђим дупетом. Ко год да је, безобразан је. --Boleyn (р) 11:02, 3. новембар 2011. (CET)

На које црвене везе мислиш? У овом чланку је немогуће мењати зато што је закључан, а ја сам измењала Болен у Болин свуда по чланцима који се тичу њене фамилије, и Ана у Ен где сам се сетила да стоји. Ако сам негде заборавила, извињавам се...--Јагода испеци па реци 11:06, 3. новембар 2011. (CET)

А, ти си џарала! Извини на речнику, много ме нервира цела ова ситуација. Попуних их ја. (Џејн Болен, Ана од Клева, Ана од хиљаду дана итд...) --Boleyn (р) 11:14, 3. новембар 2011. (CET)

I mene nervira. Kad bismo mogli ikako da dodjemo do Prcicevog mejla bilo bi super. --Јагода испеци па реци 15:26, 3. новембар 2011. (CET)

Ево овдје има нека јавна адреса, па ко хоће нек проба. Ништа нас не кошта, а биће забавно ако добијемо одговор. --Појнт Дред (разговор) 18:57, 3. новембар 2011. (CET)

Mislim da je to ista adresa kao na sajtu fakulteta. Na tu adresu ne odgovara, tj. ne koristi je. Vec sam ranije pisala. --Јагода испеци па реци 20:12, 3. новембар 2011. (CET)

Није битно, нек проба Boleyn поново и можда добије одговор из прве руке. --Појнт Дред (разговор) 06:19, 4. новембар 2011. (CET)

Аха! Скинута заштита! Удрииииии! --Boleyn (р) 11:42, 14. новембар 2011. (CET)

Појнтдред, дечко, бламираш се. Предлажем да се чланак закључа на неодређено. --Boleyn (р) 14:19, 17. новембар 2011. (CET)

Макар се не бламирам заосталим интересовањем за правопис. --Појнт Дред (разговор) 14:38, 17. новембар 2011. (CET)

Референце

Можда не би било лоше да се подсјетимо на неке од основних политика википедије. Као што знате (или не знате) википедија има три основне политике о садржају. Ја бих скренуо пажњу на двије:

1. Википедија:Проверљивост, која налаже да садржај на википедији мора бити проверљив у поузданим изворима, који морају бити објављени.
2. Википедија:Без оригиналног истраживања, која забрањује убацивање у чланке материјала који није раније објављен у неком провјерљивом извору.

Слажем се да се на Википедији мора поштовати правопис и одговарајућа литература. Међутим, да би се поштовао правопис потребно је другим корисницима (који га можда не познају) цитирати релевантне одредбе из тог правописа или из одговарајућих ријечника. Уколико не постоји објављен и поуздан извор који каже да је ова особа Ен Болин, онда остаје Ана Болен (што је потврђено у историјској литератури, а објављене су и књиге гдје је тако названа). Приватна комуникација са експертима је такође оригинално истраживање. Погледати Wikipedia_talk:Verifiability/FAQ на ен вики, посебно обратити пажњу на четврто и пето питање.

Толико од мене.--В и к и в и н дР 14:56, 17. новембар 2011. (CET)

Slažem se. Večeras ću sve lepo da ispravim u Ana Bolen i ćao. --Boleyn (р) 15:03, 17. новембар 2011. (CET)

Оно што не разумијете јесте да су једини поуздани извори Прћићев рјечник и Правопис. Не мислите ваљда да су писци историјских уџбеника истражили укоријењеност транскрипције Ана Болен? Ја сам цитирао поуздане изворе који су објављени, дакле ви морате узвратити са једнако поузданим и објављеним изворима. --Појнт Дред (разговор) 15:41, 17. новембар 2011. (CET)

И шта кажу ти извори? Да ли је Болин, Булин ули Болен?--В и к и в и н дР 15:45, 17. новембар 2011. (CET)

Већ сам рекао. --Појнт Дред (разговор) 15:48, 17. новембар 2011. (CET)

Онда треба преименовати у Ен Болин или Булин, пошто то пише у ријечнику. Другим ријечима, ријечник је неодређен.--В и к и в и н дР 15:53, 17. новембар 2011. (CET)

Наравно да не може Ен Болин или Булин, ваљда је толико очигледно. Може Ен Болин или Ен Булин, с тим да сам већ навео предности прве варијанте. --Појнт Дред (разговор) 16:08, 17. новембар 2011. (CET)

Знам и ја да не може, али не знам на основу чега бираш једну варијанту? Сјети се да твоје мишљење није битно. Ево ја тврдим да је боље Булин. Шта сада? --В и к и в и н дР 16:12, 17. новембар 2011. (CET)

Па и то сам већ рекао горе (ево понављам):

Требало би писати Прћићу, иначе може Ен Болин или Булин, с тим да је боље Болин: ближе је интуицији и супротној страни расправе, налази се на првом мјесту у рјечницима, лакше је писати о Томасовој промјени презимена. Ана Болен почива на претпоставки да Прћић гријеши, умјесто да гријеше књиге које су писане без Прћићевих рјечника. Ствар је у томе што Прћић има предност иако његови рјечници немају велики тираж и многима нису познати. Ово уосталом важи и за Правопис Матице српске, који се такође тешко налази али је ипак званичан. --Појнт Дред (разговор) 11:17, 5. новембар 2011. (CET)

--Појнт Дред (разговор) 16:16, 17. новембар 2011. (CET)

Оно што ти изгледа не разумеш је да се овде не ради о некој Ванји или Танји (које сам видео код Слаје), већ о Ани Болен. За десет година ће доћи нови Прћић, који ће да каже Е није тако, него је овако. Аргументи које сам изнео на тргу су сасвим ваљани. И џаба бучеш, неће бити Ен Болин, или како већ. Ако ништа, гласаћемо. --Boleyn (р) 15:49, 17. новембар 2011. (CET)

Аргументи које си изнио на Тргу „важе“ и за Штокхолм и за Прислија, па ипак ништа од тога. А ако дође нови Прћић са другим мишљењем, наравно да ћемо пребацити чланак. Мислиш да се на Википедији ништа није исправљало након изласка П10? Ваљда је јасно да Википедија мора слиједити важећи Правопис. --Појнт Дред (разговор) 15:56, 17. новембар 2011. (CET)

Да, с том разликом што је Ана изузетак. --Boleyn (р) 15:59, 17. новембар 2011. (CET)

А то је тврдња за коју немаш доказ. Исто си могао написати за уобичајене транскрипције Штокхолм и Присли. --Појнт Дред (разговор) 16:02, 17. новембар 2011. (CET)

Као што ти немаш доказ да није изузетак. --Boleyn (р) 16:03, 17. новембар 2011. (CET)

Не, али имам много бољу референцу (Прћић је могао изузети енглеску краљицу, као што је изузео Исака Њутна, али није). Мораш узвратити са бољом референцом. --Појнт Дред (разговор) 16:10, 17. новембар 2011. (CET)

Добро, а шта Прле вели за Васка да Гаму?, тако му буњевачке нане!--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:27, 17. новембар 2011. (CET)

Је ли овај необавијештени покушај увреде треба да буде духовит? --Појнт Дред (разговор) 16:32, 17. новембар 2011. (CET)

Nasmejaću te kad te budem prijavio čekjuzerima. Vi pravopisdžije mi delujete sumnjivo. Samo podrivate zajednice. Izmišljate toplu vodu.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:34, 17. новембар 2011. (CET)

А ја ћу тебе да пријавим за силеџијски приступ расправама. Баш ме занима шта ће чекјузер да чекне, с обзиром да пишем под једним те истим корисничким именом од 2007. Твојој необавијештености заиста нема краја. --Појнт Дред (разговор) 16:38, 17. новембар 2011. (CET)

Слободно, иди тражи правду коју си заслужио подривањем заједнице у алијанси са Слајом. --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:40, 17. новембар 2011. (CET)

против Против Ен Болин је противно википедијској смерници о именима. --БелиПисац ^{ima reč} 18:11, 17. новембар 2011. (CET)

Али енглески језик нема један званични правопис и конкретне лингвисте који истрајавају на правилним транскрипцијама, него се поступа баш овако како би жељела супротна страна расправе: некако се сазна које је име најобичније и то је то. Можда је то и бољи приступ, али док год важи један званични Правопис са једним допунским рјечником, мора се поштовати на Википедији. Не расправљајте са мном, пишите Матици српској. --Појнт Дред (разговор) 18:22, 17. новембар 2011. (CET)

Чини ми се да правопис не спомиње Ен Болин.--В и к и в и н дР 18:32, 17. новембар 2011. (CET)

Не мислим на Речник уз Правопис, него на Прћићев рјечник који допуњава тај уз Правопис, а рађен је на основу идентичних Прћићевих истраживања и правила која су уврштена у текст П10. --Појнт Дред (разговор) 18:41, 17. новембар 2011. (CET)

Шта каже Прћићев речник за Birmingham?--В и к и в и н дР 18:48, 17. новембар 2011. (CET)

В. Разговор тог чланка. --Појнт Дред (разговор) 18:53, 17. новембар 2011. (CET)

Зар је тешко да ми одговориш овде? Ако су рађени по истим правилима, онда нема никаквих одступања између правописног и прлетовог ријечника.--В и к и в и н дР 19:00, 17. новембар 2011. (CET)

против Против Ен Болин. Али како је могуће уколико је то званични став Матице Српске да ама баш нико не примењује та правила? Многи угледни историчари који су писали књиге о том периоду су чланови САНУ и многоборојних светских академија. Ево један од сто хиљада примера [1] --НиколаБ (разговор) 18:37, 17. новембар 2011. (CET)

Али не морају историчари бити стручњаци за Правопис. Уосталом, Прћић је објавио свој рјечник 1992, друго издање 1998, а Правопис је изашао 2010. Сем тога, ништа од овога није лако пронаћи у књижарама, тако да ни многи лектори не знају за Прћића, иако је сасвим сигурно озваничен. --Појнт Дред (разговор) 18:41, 17. новембар 2011. (CET)

Наравно да не морају, али не мислиш ли да ако се неки термин користи триста година (јер за Боленове нисмо сазнали јуче) може тек тако да се мења његов назив. И како је могуће да професионални лектор не зна за Прћића и његов рад а знамо ми на Википедији? Чим се појави прво издање у коме се спомиње нови "препоручени" назив а под благословом САНУ и МС-а онда никаквих проблема неће бити код мењања имена. Није паметно да ми овде трчимо пред руду и откривамо топлу воду. Подсећам те да је у случају фамозног Ред ривера промењено име у Црвена река (река) уз образложење да тако налаже нови правопис (и Прћић и Клајн). Када сам ја питао тог истог Клајна одговорио је да није прецизно одређена та терминологија и да препоручује превод али уз обавезну транскрипцију у загради (што је корисник који је мењао име очигледно прећутио и одговоро саставио према својим потребама). Једнако тако тврдило се да је тај исти Клајн означио Боленову као минорну и несретну личност? Да ли је могуће да један тако образован човек на такав начин карактерише једну од најважнијих енглеских краљица (или је и ово резултат слободног закључивања појединаца)?--НиколаБ (разговор) 18:59, 17. новембар 2011. (CET)

Црвену ријеку смо обрадили уздуж и попријеко на одговарајућој страници, а какве везе има укоријењеност са историјским значајем? Питање је само колико је тешко исправити стечене навике. Колико људи мора писати о овој краљици сваки дан? Ако већина не мора и ако је већини свеједно, лингвисти радо избацују сувишан изузетак. --Појнт Дред (разговор) 19:27, 17. новембар 2011. (CET)

Како побогу какве везе има историјска вредност и укорењеност појма? Логично је да нешто што има већи историјски значај добије већу пажњу од минорног појма или личности. Самим тим се више и спомиње. Рекао си да је прва верзија ТП рјечника изашла 1992, како то да ама баш ниједна научна институција у земљи не зна за те одређене смернице и да их ама баш нико не примењује скоро 20 година доцније? Није овде питање поштовање правописа већ спровођење терора од стране појединаца --НиколаБ (разговор) 19:39, 17. новембар 2011. (CET)

Кладим се да је више људи чуло за Елвиса Преслија него за Ану Болен, и да би се више бунило у вези с транскрипцијом Пресли, а упитно је да ли је Пресли исто толико значајан. Иако је Прћић дуже времена био препоручен од стране Одбора, тек се прошле године појавио у званичном Правопису. Чега се магловито сјећаш из школе, а шта се провлачи по вијестима сваки дан? Ово друго не мора бити значајније. Што се тиче Прћићевих правила, многи су и даље користили правила из П93, која се умногоме разликују, а ако мислиш да је гурање новог П10 терор, постави проблем Матици српској. --Појнт Дред (разговор) 19:49, 17. новембар 2011. (CET)

Шта би тек Малиша (Клајн) рекао за Симониду? Силована, напастована малолетница. --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:14, 17. новембар 2011. (CET)

против Ен Болин, Болан, Булин итд. Управо због те неодређености који је облик правилан, а вала и због Ане Болин - облика који је заступљен у литератури. Укратко речено, не измишљати топлу воду уколико је већ измишљена, што ће рећи: радити нешто корисно. --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:16, 17. новембар 2011. (CET)

против Нису наведене одговарајуће референце које би подржале промјену наслова. Када сам покренуо питање прлетових ријечника, добио сам шутњу. Чињеница је да се правопис не позива на те ријечнике те се исти не могу сматрати „додатком правопису“, како то неки покушавају да изгурају. Осим тога, постоји одређени број различитих решења у правописном ријечнику с једне, и прлетовом с друге стране, па се поставља питање да ли су рађени по истим правилима. Чак и да прихватимо тај ријечник као додатак правопису, опет се поставља питање који од два „правилна“ облика треба користити. И шта да радимо са Ана/Ен? Поред тога, имамо и википедијину смјерницу о именима која такође може бити од користи за одређивање наслова чланка.--В и к и в и н дР 20:00, 17. новембар 2011. (CET)

Какву шутњу? Упутио сам те на страницу за разговор гдје је све лијепо објашњено у километарским расправама. У рјечнику П10 је Бирмингем (преписано из П93), код Прћића је Бермингам. Лично сматрам да су многе одреднице грешком преписане из рјечника П93 (има и понеких доказа у вези са другим одредницама), али док се ова грешка не докаже, остаје Бирмингем. Међутим, ако неке одреднице нема у рјечнику уз Правопис, важи Прћићев, с обзиром да су у Правопис уврштена идентична, Прћићева правила. На страници о транскрипцији с енглеског имаш и текст из Правописа и Прћићев текст, тако да их можеш упоредити и видјећеш да се ради о истим правилима (без обзира на необјашњена одступања у рјечнику). --Појнт Дред (разговор) 20:06, 17. новембар 2011. (CET)

против А што се тиче

Кладим се да је више људи чуло за Елвиса Преслија него за Ану Болен, и да би се више бунило у вези с транскрипцијом Пресли, а упитно је да ли је Пресли исто толико значајан.

Ја се кладим... Ма шта кладим, дајем руку! да си ти са овим ставом приступио расправи. Оно као: ма ко је јебе, који је она фактор, променили Прислија и Стокхолм а њу сад не смемо да дирамо. Предрасуде, предрасуде, предрасуде. Е видиш, ја се кладим да ни Твртко није чуо за Ану, те је није навео као изузетак. Мислим, замисли да лингвисти још познају и историју! Па где би им био крај. А можда то говори да су се заједници неке ствари смучиле, или да за певача и град није имао ко да се бори са алама... М? Размисли о томе. --Boleyn (р) 22:46, 17. новембар 2011. (CET)

Dosta bre više, Bolen! Prvo, ne budi prost, drugo ostavi se više vređanja i nipodaštavnja ljudi koji će ti sutra biti profesori. Kad ti se Klajn pojavi na predavanju, da vidim da li ćeš imati obraza da ga pogledaš u oči nakon svega što si ovde rekao. Shvatili smo poentu, Ana je Ana Bolen, nije En Bolin, promenite članak i dosta više iživljavanja nad ljudima koji to nikako nisu zaslužili, pogotovo što nisu tu da bi mogli da se brane. Baš me zanima da li bi iko od vas bio toliko hrabar da ponovi sve to što ste ovde izrekli da se nađete s Klajnom ili Prćićem oči u oči. Shvatili smo poentu, dosta ste igrali, došlo je vreme da se i za pojas zadene. --Јагода испеци па реци 22:52, 17. новембар 2011. (CET)

Прво, Клајн никада није факултету, и кабинет му је увек закључан кад кренем на суочавање. Друго, пуца мени прслук и за њега и Твртка, не познајем их и немам формирано мишљење о њима... Само ме нервира то махање Правописом и прављење култа. --Boleyn (р) 22:56, 17. новембар 2011. (CET)

Svaka ti čast, akademski građanine. --Јагода испеци па реци 09:22, 18. новембар 2011. (CET)

Ово питање је немогуће ријешити гласањем, јер се ради о недостатку правих референци које би доказале да је Прћић унио грешку у свој рјечник тиме што није споменуо транскрипцију Ана Болен као изузетак, а јасно је да је имао ту слободу. Већ смо споменули да пребројавање објављених књига ништа не значи, јер постоје многе транскрипције које лингвисти одбацују иако су уобичајене (Присли, Штокхолм). Не заборавимо шта пише Прћић (болдовао сам неке дијелове):

При том овде треба посебно указати на могућност да поједина решења, нарочито она која мењају одраније устаљене облике, код некога изазову отпор, па чак и одбојност, првенствено због нарушавања стечених навика. Међутим, не треба заборавити ни то да је облик Спенсер Траси безболно уступио место ваљаном облику Спенсер Трејси, да је после једне интервенције Исидоре Секулић Стокхолм почео да истискује Штокхолм, а да су кинеска имена увођењем pinyin транслитерације, пре неколико деценија, у целом свету поприлично изменила свој дотадашњи лик. У сваком случају, тежња ка систематичности свакако би морала да добије предност над импровизацијом, ма колико да су њени ефекти постали навика. Најкрупнију улогу у не баш лаком и краткотрајном процесу устаљивања и ове нормативне препоруке имала би, треба ли посебно наглашавати, средства масовне комуникације — посебно њихова лекторска служба.

Википедија је једно од најутицајнијих ’средстава масовне комуникације’, дакле има одговорност да користи свој утицај и флексибилност како би што брже ширила најновије измјене у правописној норми.

--Појнт Дред (разговор) 09:54, 19. новембар 2011. (CET)

Да, приметили смо да је просто немогуће. --Boleyn (р) 12:59, 19. новембар 2011. (CET)

More, Boleyn, daj zadovolji ga i reši ovu muku, vidiš da je kreno pravac glavom o zid: lupi napomenu da se Anne Boleyn u stvari transkribuje kao En Bolin odnosno Bulin, ali da je u srpskom jeziku odomaćeno Ana Bolen (navedi i one prevedene knjige u vezi nje čisto za primer). Budimo malo fleksibilniji. Doba besmrtnih faraona i persijskih bogokraljeva je odavno prošlo.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:12, 19. новембар 2011. (CET)

против из следећих разлога:

1) Колико сам схватио из расправе, није јасно да ли је нама познато изворно име на француском или енглеском језику, те да ли бисмо, ако транскрибујемо, требали да транскрибујемо са француског или са енглеског?

2) Такође, није јасно да ли су се људи који сматрају да је име Ана Болен недовољно укорењено руководили неким објективним критеријумима, или својим вкусом.

Мислим да Википедија:Проверљивост није применљива, јер је ово уредничка а не фактографска одлука. Савршено је у складу са политиком проверљивости да у чланку стоји "Према речнику Џ препоручује се транскрипција Ш<ref>Речник Џ</ref> али то се не односи и на име чланка. Никола (разговор) 15:35, 19. новембар 2011. (CET)

1) Ако је адаптација Ана Болен и настала под некаквим утицајем француског, остало би питање може ли се сматрати укоријењеном, а ако не може, зашто бисмо по Правопису транскрибовали са француског? Нити је краљица рођена у Француској па да јој је матерњи језик био француски, нити је везана за историју Француске. Ништа не значи то што корисник Boleyn каже да се потписивала на француском.

2) Тај коментар можеш проширити на много тога у језичкој норми, па ипак на Википедији поштујемо језичку норму док се не промијени, чак и када немамо образложење за сваку ситницу. Прћић се мора поштовати јер су му правила уврштена у Правопис, а на страни 186 речено је да су на основу тих правила писани његови рјечници. Дакле, сасвим је природно користити се додатним рјечницима који су споменути у Правопису и који су рађени управо у складу с тим правилима.

Мислим, видиш горе шта пише Прћић, и зато ме не би нимало зачудило да је имао на уму енглеску краљицу када је уносио одредницу Boleyn (образовани људи могу саставити три реченице о њој), али да је ипак установио да то име није толико укоријењено да се не може промијенити. Опет кажем, могли сте исту напомену написати за чланак Елвис Пресли, како хиљаду књига и часописа користе транскрипцију Присли, па ипак то не би ништа значило јер нормативци прије свега траже систем. --Појнт Дред (разговор) 19:50, 19. новембар 2011. (CET)

1) Имамо и оно правило о томе нам је како неко изговара своје име неприкосновено. Не кажем да је ово до краја расветљено, но ту би било занимљиво још мало копнути. Можда би и сам чланак могао допунити подацима о томе који је језик говорила, рецимо у одељку "Изглед и особине".

Узгред, ако поштујемо ово правило о томе како (је) неко изговара(о) своје име, да ли бисмо требали транскрибовати са енглеског/француског какав је био говорен у 16. веку, а не са данашњег?

2) И могао бих. Ако поштујемо Правопис, морамо поштовати и Прћићева правила уврштена у Правопис, али то и даље не значи да морамо поштовати Прћићево мишљење о томе када се примењују његова правила а које није засновано ни на каквим правилима. Никола (разговор) 21:24, 19. новембар 2011. (CET)

---

Смаааараааашшшш... --Boleyn (р) 20:00, 19. новембар 2011. (CET)

Болен, и ти смараш. И то невиђено. --Јагода испеци па реци 20:11, 19. новембар 2011. (CET)

Zar ćete sad jedni druge da optužujete za smaranje? Imamo već trol kišobran iznad - čini mi se da bi valjalo da se malo promeni retorika. Retorika: "nauka" o govorništvu. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:36, 19. новембар 2011. (CET)

Преименоват чланак у Анђелка Бошковић од Енглеске. Како то да ниједна високообразовна институција у земљи не примењује те норме то ми никако није јасно? Зар та језичка преобразба не би требало да крене управо одатле, а не са википедије? А поредити Преслија са Боленовима ми дође мало глупо јер просто постоје бројни видео снимци са којих се може јасно видети какако он сам изговара властито презиме. Мада опет ко зна можда ТП има ексклузиву и у вези са Аном хехехе. --НиколаБ (разговор) 21:31, 19. новембар 2011. (CET)

1) Наравно да не можемо знати како је краљица изговарала своје име, али када бисмо морали писати о неком сасвим непознатом Енглезу из тог времена, чије име једнозначно није укоријењено, морали бисмо се послужити данашњим енглеским изговором и данашњим енглеским изворним писањем. Ништа друго не би било ни практично ни систематично. Што се тиче поређења с Преслијем, па ваљда постоје бројни снимци на енглеском преко којих слушамо име енглеске краљице? Када не би било титлова, публика не би очекивала адаптацију Ана Болен.

2) Вјероватно није засновано на правилима, која би иначе била објављена, него на некој врсти истраживања, а ко је рекао да језичку норму поштујемо само када се заснива на објављеним правилима? Језик је пун изузетака од правила који се истражују и описују у рјечницима, а Википедија има да поштује важећу језичку норму.

Сигурно је да се ове норме негдје примјењују, али много тога морамо узети у обзир. Прво издање Прћићевог рјечника објављено је 1992; годину касније изашао је Правопис са умногоме друкчијим правилима, која су ипак била званична. Прћић је постао мјеродаван тек када је Одбор одлучио да уврсти његова правила у нови Правопис, али не заборавимо колико је тај Правопис онда каснио и колико људи није знало за ту препоруку. Сада имамо нови Правопис, који се почео користити у школама, али се Прћићеви рјечници тешко налазе у књижарама. Википедија има предност и одговорност у свему томе, јер се на једном мјесту окупљају људи који имају потребну литературу, тако да читаоци који би иначе остали ускраћени за правилне транскрипције могу лако да их виде у насловима чланака. Дакле, овдје не мора постојати јаз између онога што је озваничено и онога што се заправо користи у пракси, само зато што је тешко пронаћи литературу у књижарама из којекаквих организационих разлога. Да смо кренули тим путем, па могли смо одмах одбацити и Правопис српскога језика, зар не? Велики П93 се једва појављивао у књижарама, а не вјерујем ни да овај нови нешто боље пролази. --Појнт Дред (разговор) 23:07, 19. новембар 2011. (CET)

Можда мало касно, ал ајде:

1) Не можемо знати са сигурношћу, но можемо правити разумне претпоставке, као што их правимо и за живе људе ако нам њихов изговор није познат. Није ми најјасније какве везе имају бројни снимци на енглеском с укорењеношћу имена у Србији.

2) Е па, мени изгледа да није засновано ни на правилима ни на икаквој врсти истраживања. Изузеци од правила су такође део језичке норме, јербо и за то да ли је нешто изузетак такође постоје нека правила. Ако нема правила, или има једино непознатих и необјављених правила, онда пишемо по вкусу, а не видим што бисмо поштовали вкус И. Клајна пре него вкус Н. Смоленског. Никола (разговор) 14:18, 26. новембар 2011. (CET)

Како може једна тако важна ствар која се односи на правопис једног целог народа да буде тако тешко достпуна? Разумем и подржавам идеју да треба исправљати криве Дрине где год је то могуће, али не може википедија да буде прва која то ради. Наше је да пренесемо онако како одређени извори представљају одређени појам. Историју пишу историчари, а када се они усагласе са лингвистима о овоме и свим другим питањима у том случају и овде треба да пише тако. А не да ово буду млечни зуби који ће вероватно испасти за кратко време. Ја ти гарантујем да сада дође неки основац или средњошколац и прочита овај чланак и научи га јер му треба за тест и напише у одговору да се ова краљица звала Ен Булин (Булен или како већ)? Ја ти гарантујем да ће добити АСА к'о врата, једнако као што се неће добро провести (што се оцене тиче) онај ко на географији каже да је Мотпелијер град на француској обали Медитерана (уместо Монпеље), а за ону фамозну птичурину коју је Слаја крстио у норку (па добисмо птицу сисара са 4 ноге) да не помињем. Дакле не може један лингвиста да зна ама баш све и један научни појам и одреди како ће се шта звати. Ви сте овде рецимо направили фаталну грешку у именовању исландских ледника јер ми просто имамо властита имена за те појмове - име области + тамошња реч за ледник (Vatna + jökull = Ватнајокул на српском, какав црни Ватнајекидл). Ту нема дискусије за географе као што нема дискусије ни за Беч, Париз, Рим итд. Е сад то што ви инсистирате на нечему што није научно утемељено у науци која проучава одређени појам је просто "ватање белих врана" и ништа више. Како другачије ја да схватим Ејафјадлајекидл (просто ми несхватљиво где сте уопште ископали то Јекидл)? Да ли неко од вас уопште зна да је наша географска школа тај термин ЈОКУЛ преузела преко норвешке школе? Наравно да не знате јер се неко направио паметан па радио по своме. Сада ћете рећи какве то везе има са овим чланком, али има јер се ово генерално односи на све транскрипције које се овде раде. 90% тих транскрипција је исправно, али ових преосталих 10% су грешке, и то фаталне грешке.--НиколаБ (разговор) 02:06, 20. новембар 2011. (CET)

Адаптације страних имена не припадају стручној терминологији. Успоставе се контакти између страних језика и српског, а онда народ преузима имена како зна и умије. Лингвисти проучавају језичке контакте, те проналазе и објављују обрасце по којима се имена из страних језика преносе у српски, што олакшава народу будуће преузимање имена и често води до исправљања старих, поготову оних за које не постоји једнозначан договор. Ако се и не прихвати свако правило, објави се нова верзија и тако даље. Географи, историчари, писци туристичких водича, антрополози, археолози — они могу само пратити лингвистичко истраживање или преписивати из ранијих уџбеника, јер они нису стручњаци за лингвистику. Како ћемо ми на Википедији одлучити да ли је за име неког града мјеродавнији археолог, географ или историчар, поготову ако се међусобно не слажу? Једноставно, знамо да адаптација имена спада у лингвистику и да лингвисти најбоље знају какви су се обрасци усталили.

Ако ти се не свиђају поједине одредбе, имаш имејл-адресе људи који су за то задужени. У вези с Ватнајекидлом слободно пиши проф. др Љубиши Рајићу који је осмислио нова правила за П10 и питај га зашто није могло да буде -јокул. Мени је потврдио Ејафјадлајекидл, чак је додао и ово: Jedino oko čega postoji sporenje, jeste da li je finalna sekvenca -idl ili -udl. Ja sam se opredelio za -idl, ali sam mogao da uzmem i -udl. Транскрипција је само дио Правописа, а ако бисмо га примјењивали с таквим устручавањем, можда бисмо могли и Свети писати малим словом док се не прошири ново правило? Хоћемо ли и даље писати аутопут док сваки уџбеник не почне писати ауто-пут? Хоћемо ли интернет писати великим или малим почетним словом, а не само малим? Правопис онда није требало ни давати у руке ученицима, него само лекторима њихових уџбеника.

Јасно је у чему је ствар: лингвисти не очекују да ће нова правила бити прихваћена свугдје истог тренутка, али су ипак званична и постепено ће утицати на правопис. Наставника географије не би требало да занима како ученик транскрибује име неког града, јер то не спада у географију него у правопис, а добар наставник српског неће приказивати своја мишљења као чињенице. Ионако треба стављати изворно писање поред првог навођења транскрипције или у неки индекс. Википедију не би требало да интересује какви су данашњи наставници, него који је Правопис званичан, шта је прописано као укоријењено а шта није, који су мјеродавни извори за транскрипцију а који су њима подређени. Ако нешто и није у реду, временом ће се исправити, а видиш и сам да Прћићу никако не би сметало када би се уз помоћ Википедије гомила имена подредила систему, па чак и ако би се тиме промијениле досадашње навике. --Појнт Дред (разговор) 09:30, 20. новембар 2011. (CET)

Da li treba opet da se zaključa članak? Moželi se podaci u infokutiji usaglasiti sa podacima u tekstu, konkretno samo ime? MikyM|Write me 11:27, 20. новембар 2011. (CET)

Изгледа да треба. --Boleyn (р) 11:45, 20. новембар 2011. (CET)

Закључавање

Пошто породица Болен постала породица Болен, закључао сам на овај чланак на ово име. Надам се да сте једнако незадовољни. -- Bojan  Razgovor  11:54, 20. новембар 2011. (CET)

Задовољан. Хвала. --Boleyn (р) 11:57, 20. новембар 2011. (CET)

Породица Болен је, по драгом нам и свемоћнопатролирајућем википедијином лектору и свеприсутним борцем за српски језик и истог језика правопис, постала Болин. --Pavlica talk 12:11, 20. новембар 2011. (CET)

Да, имате можда нешто против?

--Sly-ah (разговор) 12:14, 20. новембар 2011. (CET)

Да, имаш можда нешто против? --Pavlica talk 12:16, 20. новембар 2011. (CET)