Отворите главни мени

Разговор:Анте Павелић

Садржај чланкаУреди

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:07, 17. октобар 2013. (CEST)

Војни суд ФНРЈУреди

Особа која верујем каже да у извору (Војној енциклопедији) не пише ништа да је био осуђен од власти ФНРЈ. -- Bojan  Razgovor  22:05, 21. децембар 2013. (CET)

bezobrazna insinuacijaУреди

Ovaj dio na kraju članka: "...али и даље Павелић има респект поклоника и подршку широких народних маса у Хрватској." nije istinit i predstavlja bezobraznu insinuaciju i uvredu Republici Hrvatskoj i hrvatskom narodu, protiv kojega na ovaj način potičete mržnju. Hoćete li to ukloniti ili ne, vaša je stvar i vaš obraz stoji iza toga. --Winm73 (разговор) 22:11, 11. мај 2014. (CEST)

"Иако је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Павелић и даље ужива респект поклоника и подршку широких народних маса, и поред тога што је Хрватима довео краља из Италије и за столом се, без по муке, одрекао Далмације па тако и Сплита, који га се ипак сваке године сети", истичу на порталу Indeks.hr.

То пише хрватски Индекс.хр.--Нимчевић разговор  22:34, 11. мај 2014. (CEST)

Index.hr: „Premda je u povijesti ostao zabilježen kao izrazito negativna pojava, Pavelić i dalje uživa respekt poklonika i podršku širokih narodnih masa, unatoč tome što je Hrvatima doveo kralja iz Italije i za stolom se bez po muke odrekao Dalmacije pa tako i Splita, koji ga se ipak svake godine sjeti.“--Нимчевић разговор  22:43, 11. мај 2014. (CEST)

Zar je nečiji privatni internetski portal mjerodavni izvor informacija? Članak nepoznatog autora na koji se pozivate opisuje šačicu ekstremista koja se okupila na misi zadušnici povodom Pavelićeve smrti. Je li to vama opisuje raspoloženje većine hrvatskog naroda? Pišem ovo iskreno i u dobroj namjeri, ali nemam namjeru gubiti vrijeme oko ovoga, samo ću vam ponoviti: Radi se o laži i uvredljivoj insinuaciji kojom potičete mržnju među narodima. Ako vam je to cilj - samo naprijed. Predlažem da to uklonite, a vi postupite kako hoćete. Pozdrav.--Winm73 (разговор) 23:17, 11. мај 2014. (CEST)

Mi bi zaista voleli da si ti u pravu. Moze li se umesto sirokih narodnih masa staviti nesto drugo? -- Bojan  Razgovor  03:56, 12. мај 2014. (CEST)
Mogu se složiti s Winm73 da je pretenciozna tvrdnja da Pavelić uživa podršku širokih narodnih masa. Činjenica je na liturgiji pomenut. Iz toga se može izvući zaključak da Pavelić uživa podršku crkvenih krugova u Hrvatskoj. Međutim, čak je i to tendenciozna tvrdnja. Najispravnije bi bilo reći da Pavelić uživa podršku nekih crkvenih lica u Hrvatskoj.--Нимчевић разговор  06:56, 16. мај 2014. (CEST)
Ne samo crkve, vec i desnicarskih krugova. -- Bojan  Razgovor  06:59, 16. мај 2014. (CEST)
Ako pod desničarskim krugovima podrazumevaš pripadnike "ХЧСП-а, али и Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а од којих су многи учесници бројних протеста за генерале Готовину или Норца", da. Slažem se. Rečenica bi trebalo otprilike glasi: „У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект поклоника и подршку неких црквених лица, ХЧСП-а, али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а“.--Нимчевић разговор  07:32, 16. мај 2014. (CEST)

Zanima me jedino kako danas Hrvati (mislim na narod) gleda na 10. april 1941. i dolazak Pavelića na vlast. Je l to za njih oslobođenje ili okupacija? Činjenica je da su aprila 1941. Nemci i ustaše dočekani ovacijama. To lepo ilustruju nama dobro poznati snimci. Većina Hrvata tokom rata bila je ili pod uticajem ustaškog pokreta ili ostataka predratnih hrvatskih građanskih stranaka. Poslednji su zagovarali pasivan stav prema svemu, uključujući i stradanje Srba u NDH. Istoričar Nikola Gaćeša navodi podatak da su u Hrvatskoj 90% partizanskog pokreta činili Srbi. Od savremenika ratnih događaja sam takođe čuo da su borbeni kadar gotovo isključivo činili Srbi, dok je među komandantima i komesarima bilo nešto Hrvata. Hrvati koji su se borili uz Srbe smatrani su disidentima. Sama činjenica da se NDH održala tako dugo (dve godine duže od fašističke Italije) navodi me na pomisao da je Hrvatima ili stalo do NDH ili bilo totalno svejedno. I jedno i drugo je okarakterisano kao loša pojava, koju je osudio i sam Broz. Od kolege sam čuo da je Tito, seleći se u Beograd, rekao da mu se smučio Zagreb zbog 10. aprila.--Нимчевић разговор  07:32, 16. мај 2014. (CEST)

Manje-vise se sa svim slazem, ali to nije tema danas. Imas slučaj Šimunić gde je dobar deo stadiona skandirao Za dom spremni, pa Thompsona, proslavu 10. aprila medju emigrantima, pa sve dok jedan gradonačelnik 9. maja čestita pobedu nad antifašizmom na skupu jedne brigade HOS-a. Mislim da među Hrvatima ima puno iskrenih antifasista, ali ovo su stvarno veliki problemi. -- Bojan  Razgovor  07:44, 16. мај 2014. (CEST)

ErrorУреди

"... Јосипа Франка (који је био и таст Славко Кватерника, тада аустроугарског пуковника)."

According to Eugen Dido Kvaternik. From his Sjećanja i zapažanja 1925-1945, Prilozi za hrvatsku povijest, page 265.: "Odakle potječu Kvaternici nije ustanovljeno. Prema jednoj nepisanoj tradiciji došli su već sa Frankopanima iz Italije. No to nije dokazano."

Full quote form page 265.:

"Moj djed Ljudevit Kvaternik rođen je u Praputnjaku kraj Meje (kotar Bakar-Sušak). Tamo je i naša obiteljska kuća ("Stammhaus"), koja je još 1942. postojala. Njegova žena, moja baka s očeve strane, Marija Frank, podrijetlom je katolička Njemica iz Bavarske. Ova obitelj Frank nema ništa zajedničkog s onom sa strane moje majke. Koliko sam mogao do sada ustanoviti, Frankovi sa strane moga oca potiču tamo negdje iz okolice Regensburga. Moja baka rođena je u Gorskom Kotaru, njezin otac, a moj pradjed, došao je iz Njemačke kao činovnik grofova Thurn i Taxis. Odakle potječu Kvaternici nije ustanovljeno. Prema jednoj nepisanoj tradiciji došli su već sa Frankopanima iz Italije. No to nije dokazano. U Gorskom Kotaru i Primorju to je ime dosta rašireno. Iz braka moga djeda Luje sa Marijom Frank potiču ova djeca: Slavko (moj otac) rodjen 25. 8. 1878. u Komorskim Moravicama, Petar Milutin ([1.X. 1882.], ubijen u Crikvenici 10. IV.1941.), Ljubo, živi u Bavarskoj, i Zlata (umrla u Zagrebu 1957.)."

Slavko Kvaternik's father was Ljudevit Kvaternik. Ljudevit's wife was Marija Frank and she was of German descent (and had no relation to Olga Frank who was Slavko's wife, Josip Frank's daughter and Dido Kvaternik's mother). — Претходни непотписани коментар оставио/ла је Baja562 (разговордоприноси)

Slavkov sin Eugen, zvani Dido - jedan od organizatora atentata na kralja Aleksandra u Marseillesu i Pavelićev najbliži suradnik tijekom talijanske emigracije - postao je 1941. šef redarstva NDH. Njegova majka Olga je kći Josipa Franka, praoca ustaškog pokreta, koji je podrijetlom bio Židov. [1] -- Bojan  Razgovor  10:11, 1. јул 2018. (CEST)
Врати ме на страницу „Анте Павелић”.