Разговор:Анте Павелић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Pavelic - doktor prava???

Право је дипломирао 1914. године, а већ 1915. године стиче звање доктора права.

Pavelic nije bio nikakav doktor prava - on je dobio 'doctor iuris' titulu koja se je skoro svakom diplomiranom pravniku automatski dodijeljivala ponekad odmah ili malo kasnije. Jeste li vi Srbi dobili sto tringelta od ovih novih ustasa kada ste mu uljepsavali biografiju?

Nisu svi Vikipedijanci Srbi. --Борис Малагурски ₪ 04:36, 25. април 2006. (CEST)

Ne razumijem

Vidim kako se uporno uklanja pa vraca tekst o imenima clanova Paveliceve obitelji, te da se navode nekakve njegove knjige. Netko je vec komentirao kako je nemoralno uz ime zlocinca navoditi imena clanova obitelji - sto bih ja podrzao. Takodjer - kao knjizevnik - Pavelic je bio amater.

Зашто је проблем уз злочинца наводити чланове његове породице. То је биографска фактографија, и као таква је у реду да стоји у енциклопедијском чланку. Наравно, то не значи да треба оптуживати/осуђивати чланове породице, нити позивати на некакав линч. Све док се то не ради, не видим проблем са именима чланова породице. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:39, 3. мај 2006. (CEST)

Prosto zato sto enciklopedijski clanak nije biografskoga karaktera koga moze biti npr. biografija napisana kad se hoce zatraziti imigracijska viza. Prosto zato sto ta obiteljska imena ne govore nista o zlocincu. Prosto zato sto enciklopedijski clanak nije zbroj dobrih i losih stvari o covjeku, vaznih i nevaznih detalja - nego informacija koja je vrijedna citanja i pamcenja.

Не може се говорити о навођењу података о члановима породице у чланцима о злочинцима појединачно, јер Википедија не може да прави разлику у биографским чланцима на чланке о злочинцима и на чланке о личностима које злочинци нису. Довољан разлог за ово је чињеница да постоји велики број људи за које је спорно да ли су злочинци - неко ће рећи да јесу, а неко да нису. Како ћемо онда одредити да ли је неко злочинац и да ли зато треба да не спомињемо његову породицу. Ето, постоји добар број људи који су врло могуће злочинци, али се Википедија ограђује од таквих дистинкција јер су оне контроверзне, већ само описује шта су ти људи урадили, или се тврди да су урадили. Обрадовић Горан

Na ovaj nacin - svaki obican covjek zasluzuje imati clanak u Wikipediji. Ali to nije to - prosto zato sto enciklopedijski clanak nije zbroj dobrih i losih stvari o nekome covjeku, vaznih i nevaznih detalja - nego informacija koja je vrijedna citanja i pamcenja - o tome covjeku!

Значи, можемо само говорити да ли је на месту да се наводе подаци о члановима породице за све чланке на Википедији. На великом броју Википедија сам наишао на велики број чланака који имена чланова породице наводе. На крају крајева, ово није штампана енциклопедија, и "папир" није скуп, тако да треба да постоји прилично јак разлог да се нека већ постојећа (тачна) информација из неког чланка уклони. Да се разумемо, ја лично нисам заинтересован да инсистирам да на овом појединачном чланку ти подаци постоје, нити да не постоје, али ако већ постоје, мораш имати добар разлог да би их уклонио (а разлог да је то злочинац једноставно није довољно добар разлог). -- Обрадовић Горан (разговор) 03:00, 4. мај 2006. (CEST)

Ako podaci postoje - treba znati zasto su tu i gdje ih je i kada suvislo uporabiti. Maticni je ured maticni ured a enciklopedija - enciklopedija.

Уразуми се

Немој стално да бришеш делове чланка, зато што се спомиње његова породица. Његова деца су касније објављивала његове књиге и учествовала на скуповима усташке емиграције. Тако да она нису небитна у овом чланку. Твоје брисање је сулудо, то је као кад би неко стално брисао име Еве Браун на страници о Хитлеру. --Branko1408 18:42, 3. мај 2006. (CEST)

Suluda je tvoja usporedba Eve Braun sa clanovima Paveliceve obitelji. Paveliceva obitelj nikada nije imala onu ulogu medju ustasama koju je imala Eva Braun medju nacistima. I jos jedno, Paveliceva obitelj u ovoj biografiji nije ni pomenuta u kontekstu koga ti podmeces gore.

Стварно нема смисла

Ако није био ожењен Маром Ловренчевић, и ако није имао сина Велимира и кћерке Мирјану и Вишњу, сулудо је такве измишљотине писати, али, ако је истина...

Djus ^{да разменимо коју} 19:19, 3. мај 2006. (CEST)

Реци ми у чему је проблем. Да ли је он написао две књиге: политички роман "Лијепа плавојка" и политичку расправу "Страхоте заблуда" или није? Да ли је он аматер као књижевник, то није на нама да ценимо. Да ли је његова ћерка написала књигу његових сећања "Доживљаји" или није? Ако нешто од овога није истина молио бих те да то и докажеш, ако ипак јесте истина, реци ми у чијој биографији би требало да стоји? Djus ^реци 20:53, 10. мај 2006. (CEST)

Problem je prost - Pavelic je bio terorist, ratni zlocinac i nacist. Samo je na taj nacin vrijedan pomena u Wikipediji. Navoditi imena zene, djece, oca ili majke ne govori bas nista suvislo o njemu. Takodjer, bio je piskaralo cije knjige nisu nikada zavrijedile nikakvu paznju ozbiljnih nakladnika i citatelja. Ovako kako je pisana njegova biogafija trpanjem podataka o njemu te vrste, a izbjegavanjem pisanja o, ili 'neutraliziranjem' njegovog politickoga , teroristickoga i zlocinackoga djelovanja - se podvaljuje citatelju.

Слажем се да је био терориста, ратни злочинац, фашиста, па чак и геноцидни манијак. Чак и када се прича о најгорем чудовишту, не смеју се занемарити остали аспекти његовог живота, а некога можда баш интересује да ли је човек имао жену, децу и вероватно их интересују какво име је чудовиште дало деци, па и ко су ти родитељи једног тако грозног чудовишта. --Борис Малагурски ₪ 03:55, 11. мај 2006. (CEST)

Pa u tom kontekstu obitelj mu nikada nije pomenuta. Pomenuta je samo u kontekstu maticnoga ureda.

Корисниче, улогуј се, изабери неки надимак, ја нећу више да гледам у историју чланка и да памтим броје твог ИП-а. Дакле, кад се улогујеш, потписуј своје коментаре са четири тилде, односно ~~~~, па да знам с ким причам. После тога можемо да расправљамо о чланку. --Борис Малагурски ₪ 04:07, 11. мај 2006. (CEST)

Фамилија, име оца има мајке па и жене и дјеце се врло често помињу у биографијама, па чак и кад је ријеч и оваквим монструмима, такође се помиње ако је нешто написао такав један људски изрод, па макар то немало никакве литерарне вриједности, према томе немој више да бришеш те дијелове чланка, јер ће ту да остану свиђало се то некоме или не... Коме се не свиђа нека не чита, или нека чита другу Википедију на којој нема тих података. --Славен Косановић {разговор} 04:19, 11. мај 2006. (CEST)

Evo umijesat cu se i ja. O takvim Hrvatima, ja kao Hrvat, zelim znati samo ono po cemu se razlikuju od obicnih ljudi. Sve ovo sto je netko vec napisao kako je nesuvislo imati u biografiji ovoga monstruma - potpisujem. A ti nauci kako se pisu biografije tako sto ces procitati par vec napisanih biografija o takvima kao sto je bio Pavelic. Ovakav 'nepristarsan' i 'objektivan' nacin pisanja je definitivno podvala citateljima - kao sto je to vec gore receno. Za pocetak - procitaj clanak o tvome Anti u Encyclopaedia of Holocaust.

И што не идеш тамо на хрватској Википедији исправљати чланак hr: Ante Pavelić у којем се пореди његово пискарање са Андрићевим дјелом. И на почетку чланка не пише да је био злочинац и нациста него "политичар, писац и државник":

Ante Pavelić (Bradina kod Konjica, 14. srpanj 1889. - Madrid, 28. prosinac 1959.), hrvatski političar, pisac i državnik.

--Славен Косановић {разговор} 04:40, 11. мај 2006. (CEST)

Ti se, zbog tvoga hrvatskoga imena, sigurno neces umijesati u popravljanje hr:Ante Pavelic. Domoljubje je domoljubje!

"Прелијеп надасве"

ко и сви Хрвати... Иначе, жена му је била Јеврејка, тако да су му деца Јевреји кад се већ расправља о породици и о великохрватству дотичног... --Оњегин (разговор) 04:47, 23. септембар 2008. (CEST)

Čisto da me ne bi neko kasnije pitao

... zašto sam revertovao izmenu. Ni u članku o Adolfu Hitleru ne stoji odmah pored imena i prezimena i datuma da je ratni zločinac. Treba napisati uvod o Paveliću u tom stilu. -- Bojan  Razgovor  08:11, 23. септембар 2008. (CEST)

Zaključavanje članka

Da li ima potrebe da članak i dalje (posle više od dve godine) bude zaključan za anonimne (i nove) korisnike? Ako potreba i dalje postoji, valjalo bi dodati i šablon sa obaveštenjem o zaključavanju? --BraneJ (spik) 10:03, 24. септембар 2008. (CEST)

"Тражи се извор" за ратни злочинац

Мислим да је „ратни злочинац“ квалификација као и „лопов“ или „преварант“ тј. потребно је да је осуђен за ратне злочине (макар и у одсуству). Дакле, потребна је референца за квалификацију. Да појасним (пре него неко оспе паљбу) - да ли је или није одговоран за ратне злочине је једна ствар, али да ли је осуђени ратни злочинац је нешто сасвим друго, и за ово друго је неопходна референца. --BraneJ (spik) 14:04, 13. октобар 2008. (CEST)

• Ovaj jadnik ne ojasnjava nista. Referenci o zlocinstvu Pavelica i njegovih ustasa je more i vec su neke vidljive u tekstu clanka. A da li je na nekom sudu ili ne receno sto bi bilo receno da je uhvacen, Bogu svejedno. Franceticu su za njegove zlocine presudili obicni ljudi kad je uhvacen u selu Mocile kod Slunja. Infantilno bi bilo i pomisliti da Francetic nije ratni zlocinac samo zato sto nije dospio na sud zbog zlocina koje je pocinio. Ovdje ocito nije rijec o tacnosti teksta, nego o nemoralnosti "trazi se izvor" "eksperta"--71.163.226.233 (разговор) 05:00, 30. октобар 2010. (CEST)

• Референца да је Павелић био ратни злочинац и да га је суд нове Југославије у одсуству осудио на смрт, је Војна енциклопедија, страна 610. А зашто је уклоњена, мала је Бокица рекла како за Хитлера не пишу да је злочинац, па зашто би писало за Павелића.--96.231.71.176 (разговор) 02:23, 28. новембар 2010. (CET)

Možda je najbolje da se napiše: neprocesuirani ratni zločinac. --Алекс (разговор) 02:29, 28. новембар 2010. (CET)

On je bio poglavnik NDH koja je radila to [to je radila. Suvi[no je reĆi da je ratni zločinac, kada se vidi iz aviona. Ni za koga ne trebapisati da je ratni zločinac. -- Bojan  Razgovor  02:39, 28. новембар 2010. (CET)

 Коментар: Непријављеном кориснику: Можеш ли овде навести када је донета пресуда и ког је степена био поменути војни суд. --Новак (разговор) 02:56, 28. новембар 2010. (CET)

Molim bez politike i navijanja

Lično hrvate nit volim nit mrzim, iako mi je otac učestvovao u tzv "domovinskom ratu" tj u građanskom ratu 1991-1995. na Srpskoj strani. Profesor sam istorije ovde u Srbiji i smatram svaki podatak vrednim, dakle ako je tačno ono sto se piše PODRŽAVAM ma šta da je, a ako nije NE PODRŽAVAM i sam ću isti obrisati.

Kobac SPO

ANTE PAVELIĆ JE BIO GERMANOFIL I HTIO JE PRETVORITI HRVATE U NJEMCE A SVOJE USTAŠE JE ZASLIJEPIO MRŽNJOM DA BI IM SKRENUO PAŽNJU SA TOGA.ON JE SAMO IMITIRAO NJEMCE I HITLERA.NIŠTA SVOJE NIJE IMAO.I ČETNICI SU BILI ŠOVINISTI I FAŠISTI,ALI NISU IMITIRALI NJEMCE,VEĆ SU RADILI PO SVOM.

zločinac ili ne bio je...

lijep čovjek ko i svi Hrvati, kao što se i vidi ovde

• Rasprave i fotografije o Ante Paveliću

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:07, 17. октобар 2013. (CEST)

Војни суд ФНРЈ

Особа која верујем каже да у извору (Војној енциклопедији) не пише ништа да је био осуђен од власти ФНРЈ. -- Bojan  Razgovor  22:05, 21. децембар 2013. (CET)

bezobrazna insinuacija

Ovaj dio na kraju članka: "...али и даље Павелић има респект поклоника и подршку широких народних маса у Хрватској." nije istinit i predstavlja bezobraznu insinuaciju i uvredu Republici Hrvatskoj i hrvatskom narodu, protiv kojega na ovaj način potičete mržnju. Hoćete li to ukloniti ili ne, vaša je stvar i vaš obraz stoji iza toga. --Winm73 (разговор) 22:11, 11. мај 2014. (CEST)

"Иако је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Павелић и даље ужива респект поклоника и подршку широких народних маса, и поред тога што је Хрватима довео краља из Италије и за столом се, без по муке, одрекао Далмације па тако и Сплита, који га се ипак сваке године сети", истичу на порталу Indeks.hr.

То пише хрватски Индекс.хр.--Нимчевић разговор  22:34, 11. мај 2014. (CEST)

Index.hr: „Premda je u povijesti ostao zabilježen kao izrazito negativna pojava, Pavelić i dalje uživa respekt poklonika i podršku širokih narodnih masa, unatoč tome što je Hrvatima doveo kralja iz Italije i za stolom se bez po muke odrekao Dalmacije pa tako i Splita, koji ga se ipak svake godine sjeti.“--Нимчевић разговор  22:43, 11. мај 2014. (CEST)

Zar je nečiji privatni internetski portal mjerodavni izvor informacija? Članak nepoznatog autora na koji se pozivate opisuje šačicu ekstremista koja se okupila na misi zadušnici povodom Pavelićeve smrti. Je li to vama opisuje raspoloženje većine hrvatskog naroda? Pišem ovo iskreno i u dobroj namjeri, ali nemam namjeru gubiti vrijeme oko ovoga, samo ću vam ponoviti: Radi se o laži i uvredljivoj insinuaciji kojom potičete mržnju među narodima. Ako vam je to cilj - samo naprijed. Predlažem da to uklonite, a vi postupite kako hoćete. Pozdrav.--Winm73 (разговор) 23:17, 11. мај 2014. (CEST)

Mi bi zaista voleli da si ti u pravu. Moze li se umesto sirokih narodnih masa staviti nesto drugo? -- Bojan  Razgovor  03:56, 12. мај 2014. (CEST)

Mogu se složiti s Winm73 da je pretenciozna tvrdnja da Pavelić uživa podršku širokih narodnih masa. Činjenica je na liturgiji pomenut. Iz toga se može izvući zaključak da Pavelić uživa podršku crkvenih krugova u Hrvatskoj. Međutim, čak je i to tendenciozna tvrdnja. Najispravnije bi bilo reći da Pavelić uživa podršku nekih crkvenih lica u Hrvatskoj.--Нимчевић разговор  06:56, 16. мај 2014. (CEST)

Ne samo crkve, vec i desnicarskih krugova. -- Bojan  Razgovor  06:59, 16. мај 2014. (CEST)

Ako pod desničarskim krugovima podrazumevaš pripadnike "ХЧСП-а, али и Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а од којих су многи учесници бројних протеста за генерале Готовину или Норца", da. Slažem se. Rečenica bi trebalo otprilike glasi: „У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект поклоника и подршку неких црквених лица, ХЧСП-а, али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а“.--Нимчевић разговор  07:32, 16. мај 2014. (CEST)

Zanima me jedino kako danas Hrvati (mislim na narod) gleda na 10. april 1941. i dolazak Pavelića na vlast. Je l to za njih oslobođenje ili okupacija? Činjenica je da su aprila 1941. Nemci i ustaše dočekani ovacijama. To lepo ilustruju nama dobro poznati snimci. Većina Hrvata tokom rata bila je ili pod uticajem ustaškog pokreta ili ostataka predratnih hrvatskih građanskih stranaka. Poslednji su zagovarali pasivan stav prema svemu, uključujući i stradanje Srba u NDH. Istoričar Nikola Gaćeša navodi podatak da su u Hrvatskoj 90% partizanskog pokreta činili Srbi. Od savremenika ratnih događaja sam takođe čuo da su borbeni kadar gotovo isključivo činili Srbi, dok je među komandantima i komesarima bilo nešto Hrvata. Hrvati koji su se borili uz Srbe smatrani su disidentima. Sama činjenica da se NDH održala tako dugo (dve godine duže od fašističke Italije) navodi me na pomisao da je Hrvatima ili stalo do NDH ili bilo totalno svejedno. I jedno i drugo je okarakterisano kao loša pojava, koju je osudio i sam Broz. Od kolege sam čuo da je Tito, seleći se u Beograd, rekao da mu se smučio Zagreb zbog 10. aprila.--Нимчевић разговор  07:32, 16. мај 2014. (CEST)

Manje-vise se sa svim slazem, ali to nije tema danas. Imas slučaj Šimunić gde je dobar deo stadiona skandirao Za dom spremni, pa Thompsona, proslavu 10. aprila medju emigrantima, pa sve dok jedan gradonačelnik 9. maja čestita pobedu nad antifašizmom na skupu jedne brigade HOS-a. Mislim da među Hrvatima ima puno iskrenih antifasista, ali ovo su stvarno veliki problemi. -- Bojan  Razgovor  07:44, 16. мај 2014. (CEST)

Error

"... Јосипа Франка (који је био и таст Славко Кватерника, тада аустроугарског пуковника)."

According to Eugen Dido Kvaternik. From his Sjećanja i zapažanja 1925-1945, Prilozi za hrvatsku povijest, page 265.: "Odakle potječu Kvaternici nije ustanovljeno. Prema jednoj nepisanoj tradiciji došli su već sa Frankopanima iz Italije. No to nije dokazano."

Full quote form page 265.:

"Moj djed Ljudevit Kvaternik rođen je u Praputnjaku kraj Meje (kotar Bakar-Sušak). Tamo je i naša obiteljska kuća ("Stammhaus"), koja je još 1942. postojala. Njegova žena, moja baka s očeve strane, Marija Frank, podrijetlom je katolička Njemica iz Bavarske. Ova obitelj Frank nema ništa zajedničkog s onom sa strane moje majke. Koliko sam mogao do sada ustanoviti, Frankovi sa strane moga oca potiču tamo negdje iz okolice Regensburga. Moja baka rođena je u Gorskom Kotaru, njezin otac, a moj pradjed, došao je iz Njemačke kao činovnik grofova Thurn i Taxis. Odakle potječu Kvaternici nije ustanovljeno. Prema jednoj nepisanoj tradiciji došli su već sa Frankopanima iz Italije. No to nije dokazano. U Gorskom Kotaru i Primorju to je ime dosta rašireno. Iz braka moga djeda Luje sa Marijom Frank potiču ova djeca: Slavko (moj otac) rodjen 25. 8. 1878. u Komorskim Moravicama, Petar Milutin ([1.X. 1882.], ubijen u Crikvenici 10. IV.1941.), Ljubo, živi u Bavarskoj, i Zlata (umrla u Zagrebu 1957.)."

Slavko Kvaternik's father was Ljudevit Kvaternik. Ljudevit's wife was Marija Frank and she was of German descent (and had no relation to Olga Frank who was Slavko's wife, Josip Frank's daughter and Dido Kvaternik's mother). — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Baja562 (разговор • доприноси)

Slavkov sin Eugen, zvani Dido - jedan od organizatora atentata na kralja Aleksandra u Marseillesu i Pavelićev najbliži suradnik tijekom talijanske emigracije - postao je 1941. šef redarstva NDH. Njegova majka Olga je kći Josipa Franka, praoca ustaškog pokreta, koji je podrijetlom bio Židov. [1] -- Bojan  Razgovor  10:11, 1. јул 2018. (CEST)

Bez smisla dodane reference kojih nema u spisku literature

Tomasevic 1975, Hoare, Fischer, Tanner etc— Bocin kolega (разговор) 09:50, 24. август 2020. (CEST)