Разговор:Афера Докторати

ОПШТА ПРИМЕДБА

Мића Јовановић је тврдио да је "бранио докторат" а не да је "добио докторат" у ЛСЕ. То је потврдио и професор Вуд. То све има у документацији коју сам ја оставио на енглеском сајту о Мићи Јовановићу. На жалост све је то превиђено и нападан је од "професора из Уједиљеног краљевства" који, какав пропуст, нису имали своја звања регистрована у Србији, те су се тек они сами лажно представљали. За то сам такође оставио одговарајуће линкове. То нико никад није узео у обзир. Очигледно је у питању политичка афера којој је тешко стати на пут. Књига коју цитирам (од Драгана Павловића, "Етика научног текста" доказивао да су оптужбе биле неосноване.) садржи све доказе црно на бело. Зато је важно дати је овде бар као литературу да се једног дана све то исправи. Има још много нетачности и у овом управо чланку, које се тичу доктората Стефановића и Синише Малог. Насупрот докторат Шапића је изгледа коректно представљен. Ако вама није стало до коректности, то такође нешто значи. Сусрећем невероватан отпор свим корекцијама и почињем да сумњам у добронамерност администратора, како на енглескомј страници тако и овде. Хвала.Sorbonneparis (разговор) 16:45, 2. јун 2019. (CEST)

Чланак Синиша Мали је закључан за уређивање зато што је један корисник био упоран у нападању његовог доктората стављајући линкове ка појединим интернет страницама гдје се износе оптужбе. Такве измјене сам лично ја враћао, као што сам и Вама вратио за Јовановића. Нити је донесена коначна одлука у случају доктората министра С. М. нити првостепена одлука на универзитету иде у корист тих оптужби. У било којем биографском чланку на Википедији не треба вијећати да ли је нечији докторат исправан, то утврђује министарство и универзитет, нити треба да та тема буде доминанта биографска одредница. Наше је да споменемо да су постојале контроверзе у јавности и шта је званично утврђено, а не да се играмо блогера. Толико о томе да смо по том питању некоректни. А ако Вам је нешто конкретно спорно овдје и изнесите то конкретно, надам се да ће аутор чланка да Вам се јави и види има ли мјеста корекцији (ја нисам упознат детаљно са чланком). --Жељко Тодоровић (разговор) 19:41, 2. јун 2019. (CEST) с. р.

Хвала, али нисте разуменли, говорите о сасвим другим стварима. Реч је даклео сасвим јасним фактима. Прочитајте мој текст горе још једном, молим вас. Реч је дакле о последњем и одељку "Последице" где бих додао доњи параграф који је ТАЧАН:

Даљи ток и Последице

Научник из Париза, др Драган Павловић, професор екперименталне анестезиологије и научног метода (University of Greifswald, Немачка и Dalhousie University, Канада) и уредник часописа "Dialogue" из Париза, је у међувремену објавио књигу где пре свега тврди да су се иницијатори оптужби (Угљеша Грушић и Бранислав Радељић) сами лажно представљали јер им звања "доцент" и "професор универзитета" (као што је и дато горе у тексту) нису била легализована у Србији; затим како плагијата де факто није ни било јер су само 3 измењена параграфа општег значаја била проблематична. Потом је поред тога тврдио да је Јовановћ наводио да је "одбранио" докторат у Лондону а не "добио" докторат у Лондону- што се и могло видети на сајту Мегатренда, а што су различите процедуре у докторирању - те да оптужбе једноставно нису имале смисла. Да је Јовановић "представљао" свој докторат посредно је тврдио и професор Wood из Лондона, његов први директор тезе, - мада је он тврдио да Јовановић никад није добио докторат.Sorbonneparis (разговор) 20:19, 3. јун 2019. (CEST)

Овде има пар ствари вредних одговора па ћу то раздвојити у поднасловима испод. Нисам у великој мери активан на енглеској Википедији, сад сам бацио поглед на ту страницу за разговор; генерално, они често имају нешто више стандарде, већу заједницу и боље дефинисане механизме за разрешавање конфликата, тако да немам ништа против да и ми овде испоштујемо закључке до којих се тамо дође. Ако постоје још неке тачке које су спорне, слободно их изнесите овде, па ћу се потрудити да их адресирам у неком разумном року. Luka-jov (разговор) 22:04, 3. јун 2019. (CEST)

Коректност представљања

Заиста немам намере да бирам 'фаворите' и слажем се да сваког треба коректно представити. Једина разлика је што је у случају Шапића Универзитет Унион направио посебну страницу са хронологијом догађаја, свим изјавама, одлукама и изузетно исцрпним радним верзијама извештаја, све лако доступно на сајту, и онда сам то користио као почетну литературу. У другим случајевима тако уредне документације није било и требало је помучити се и наћи сав изворни материјал, који је у неким случајевима цитиран, а у неким случајевима ми се чинило да је адекватно представљен у неком секундарном извору па сам то убацио као референцу (нпр. извештај независне комисије Мегатренда о Стефановићевом докторату је дугачак једва две странице и може се сумирати у једној реченици). Ако сте нашли званичан документ релевантне институције о нечему што је у чланку представљено искривљено, будите слободни да га линкујете овде или преправите споран део и референцирате у чланку. Luka-jov (разговор) 22:04, 3. јун 2019. (CEST)

Докторат Миће Јовановића

Он је на сајту Мегатренда 2014. године тврдио да је одбранио докторат, не да је само бранио. Разлика између "одбранити докторат" и "добити диплому" је, по мом схватању, само временска, тј. сви који одбране докторат добију диплому о завршеним докторским студијама након што се среде сви административни послови. Професор Вуд, наводно његов ментор и један од људи заслужних за оснивање Мегатренда, је после тврдио да он тај докторат није одбранио док је сарађивао с њим. Данас се на профилу Миће Јовановића на сајту Мегатренда нигде не спомиње тај докторат, тј. у својој званичној биографији он не тврди да поседује било какав докторат из Лондона. Надлежно Министарство је добило званичну потврду да тај докторат никад није одбрањен. Ако је дошло до грешке, молио бих конкретан, званичан документ, из неке надлежне институције у Лондону или МПНТР, па ћу то радо убацити у чланак. Ако се Павловић сматра релевантним, може да се убаци његов став у једној кохерентној реченици где би се прецизно одредила разлика између "одбранити докторат" и "добити докторат", мада његов став никако не може имати већу тежину од званичног става Министарства. Luka-jov (разговор) 22:04, 3. јун 2019. (CEST)

Докторат Небојше Стефановића

У оптужбама и изворним текстовима у које сам ја имао увид, има нешто више од три општа преписана пасуса. Павловић такође у једном тренутку износи необичну тврдњу да су аутори намерно анализирали скраћену верзију, иако се јасно види да је то укоричена верзија (а радне верзије се, по речима Јовановића, не кориче). Елем, не бих овде полемисао о томе колико је преписано и шта јесте а шта није валидан докторат — обе комисије су утврдиле да је Небојша Стефановић доктор наука и то је чињеница која је на више места наглашена. Опет, ако се Павловић сматра релевантним, можемо да убацимо једну реченицу о његовом суду. Luka-jov (разговор) 22:04, 3. јун 2019. (CEST)

Афилијације Грушића и Радељића

Коначно, главни разлог што нисам нигде цитирао Павловића су нетачне изјаве о звањима на којима се базира добар део његових аргумената (и зато што је то ад хоминем). Аутори текстова, колико ја знам, нису нострификовали дипломе у Србији (иако не знам зашто је то релевантно), а не могу имати академска звања овде пошто не предају овде. Не знам шта мисли под тим да звања "нису била легализована", нити како и зашто би се звања "легализовала". Верујем да нигде у чланку и не пише да они предају било шта у Србији, већ да су запослени искључиво на институцијама у Великој Британији. Што се еквивалентних академских титула тиче, тврдња да је Lecturer еквивалент асистенту код нас је апсурдна. Lecturer је онај који држи предавања (тј. то је наставничко звање), а најниже наставничко звање на академским студијама код нас је доцент (чл. 73 Закона о високом образовању). Асистенти могу само држати вежбе и то је сарадничко звање, не наставничко (чл. 82 ЗОВО); асистенти чак не морају имати ни докторат (иако се на неким факлутетима код нас до тог звања практично не може доћи без докторске титуле) и то је сличније graduate teaching assistant, teaching associate или евентуално associate lecturer. Слично, звање изнад доцента код нас је ванредни професор што је слично senior lecturer; ово звање, за разлику од британских (и чини ми се америчких) професора није стално (tenured), већ подлеже реизбору. Постоје табеле са еквивалентима на енглеској Википедији, на en:Academic_ranks_in_the_United_Kingdom#Comparison је табела помоћу које се може "превести" британско звање у америчко, па то упоредити са en:Academic_ranks_in_Serbia. Убацићу и њихова оригинална звања у текст јер очигледно овакво превођење може збунити читаоца, али сматрам да је од користи да поред њих стоји и еквивалентно звање у нашем универзитету како би неупућеном било јасније. Luka-jov (разговор) 22:04, 3. јун 2019. (CEST)

Референце

Novinski članak

Teško da bi ovaj članak našao mesta u nekoj ozbiljnoj enciklopediji. Prvo naslov - ta afera nije vezana isključivo za 2014 te je sam naslov neadekvatan. Radi se pre o degradaciji autonomije univerziteta od strane države. Dubina i ozbiljnost samog problema je fino analizirana i data u članku Radio Slobodne Evrope "Da li će Beogradski univerzitet izgubiti obraz?" i ovaj članak bi trebalo da bude osnova Vikipedijinog članka koji bi trebalo da ima bolji naslov, recimo Lažne diplome i degradacija visokoškolskog obrazovanja.

Priča o Siniši FON Malom treba da bude deo njegove biografije.

Članak kakav jest je pretrpan nevažnim detaljima, lišen precizne analize pproblema i u nekim delovima netačan. Navešću samo jedan primer netačnosti. Синиша Мали, ... је докторирао на Факултету организационих наука - nije doktorirao, branio je doktorat. Doktorirao je ako to Univerzitet zvanično potvrdi. Zatim tvrdnja Један од разлога за некарактеристично дуг процес је што су на Универзитету донети прописи који прецизније регулишу проблем плагијата и докторских студија две године након његовог покретања je netačna. Kodeks profesionalne etike je i ranije postojao. U tada važećem Kodeksu profesionalne etike Univerziteta u Beogradu (od 2007)je ustanovljena izričita zabrana plagiranja koja se odnosi na sve pisane radove nastavnog i naučnog osoblja i studenata Univerziteta (čl. 21). To je što se tiče zakona. A što se tiče prakse, akademik Teodorović navodi slučaj plagijata iz 1980-tih gde je plagijator bez mnogo buke i u kratkom roku udaljen sa Univerziteta.

Navođenje izjava Malog, pa zatim imena članova etičkih komisija, pa rezulata glasanja nema nikaku informativnu vrednost. Itd, itd.

Autor članka ovde ispisuje svoje monologe koji nemaju nikakvu vrednost. U članku o Malom postavlja se kao editor in chief koji ima zadnju reč o tome šta i gde treba da bude napisano.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.221.166.180 (разговор • доприноси) | 07:40, 4. јун 2019.

Википедија нија папирна (класична) енциклопедија, те ни обрађене теме нису нужно исте (класична енциклопедија нема излистано ни гомилу топонима). Ово је чланак везан за догађај, а такви постоје и код нас (1 од 5 милиона) и на другим Википедијама (en:2019 college admissions bribery scandal, en:Guttenberg plagiarism scandal), што за класичне енциклопедије није често случај.

Наслов — слажем се да би могао да буде бољи, можда нешто као "Афера докторати" или слично. Ово је остало јер сам у нацрту радио под овом верзијом и деловало је најнеутралније и било је јасно на шта се мисли. На пар места у медијима сам видео да се читав случај назива "Афера докторати", па то може бити прикладно ако је довољно препознатљиво, али нисам хтео да намећем ту фразу јер сам хтео да чујем и друге предлоге. Деградација високог образовања може да буде чланак за себе који би се бавио широм сликом, а наравно помињао и овај догађај.

Скоро свака реченица, са изузетком неких из уводних пасуса садржи референцу и овде су изнете чињенице и изјаве релевантних актера, у тематском или хронолошком редоследу. Нека кохерентнија шира слика је добродошла ако постоје адекватни извори који су то анализирали и објавили — уводни делови и одељци "последице" јесу кратки и требало би их допунити таквим материјалом. Главни разлог што сам ово пребацио из Нацрта у ГИП је нада да ће се наћи неко ко би га допунио, пошто ја нећу имати превише времена у наредне три недеље, а док стоји у Нацрту мала је вероватноћа да ће га било ко видети, а камоли уређивати. Нећу спречавати никог ко узме да сређује текст, не кажем да је сјајан, али мислим да је довољно добар да стоји у ГИПу.

Биографију Малог нисам ни у једном тренутку уређивао, а немам никакве привилегије на Википедији, тако да могу само да дам своје мишљење да страницама за разговор. Јесам убацивао линкове ка овом чланку у биографије других актера и додавао одељак "Контроверзе" тамо где га није било у којем сам најкраће могуће описао шта се десило и додао линк овде. И даље мислим да у биографијама, исто као и на страницама о институцијама, нема потребе широко писати о овом догађају из простог разлога што постоји посебан чланак и треба њега линковати уместо дуплицирања информација (по аналогији са en:Karl-Theodor zu Guttenberg и en:Guttenberg plagiarism scandal). Ако било који одељак овде временом постане довољно опширан, он се може издвојити у засебан чланак.

Што се нетачности тиче, исправљам одмах. Luka-jov (разговор) 20:10, 5. јун 2019. (CEST)

Ovo nisi ispravio: Један од разлога за некарактеристично дуг процес је што су на Универзитету донети прописи који прецизније регулишу проблем плагијата и докторских студија две године након његовог покретања, када је поступак враћен на почетак. Referenca postoji ali tvrdnja je notorna laz.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.221.14 (разговор • доприноси) | 20:05, 2. октобар 2019.‎

Додао реч "нови" у ту реченицу — нови прописи јесу били разлог враћања свега на почетак. Постојали су стари али су универзитету очигледно требали нови из неког разлога, што је додатно пролонгирало процес. Ако је било шта у тексту нетачно, потебна је и поуздана референца која оповргава то. Пробаћу да средим мало све комплетно у наредних неколико недеља.Luka-jov (разговор) 16:00, 23. новембар 2019. (CET)