Разговор:Бирмингем/Архива 2

Последњи коментар: Ничим неизазван, пре 2 године у теми Бермингам vs Бирмингем
Архива 1 Архива 2 Архива 3

Домаћи задатак

Пошто смо установили да неким корисницима смета Бермингам због важећег Правописа (нипошто зато што им не иде у слух и само користе важећи Правопис као изговор док још могу), јесте ли знали да Прћић недвосмислено забрањује транскрипцију Џемс (пише, „НЕ Џемс“) и дозвољава само Џејмс? Ово је потпуно у складу с његовим системом гдје се овај дифтонг транскрибује са /еј/, осим у именима поријеклом из других језика када у изворном писању имамо слово е, као што је Ле Каре.

Међутим, зашто бисмо видовњачки узимали у обзир Одлуку 44, чланак у Блицу, објављене рјечнике, умјесто да се придржавамо важећег Правописа као чврстог закона све док не изађе нови? Важећи Правопис на стр. 204 недвосмислено означава Џемс као одступање од правила, а и у правописном рјечнику имамо само Џемс, нигдје Џејмс.

Изволите па принципијелно премјештајте и преправљајте сљедеће чланке (ово можда нису сви, али је за сада довољно). Наравно, ако у новом Правопису буде Џејмс, не заборавите да вратите све како је било! Ја ћу вам у међувремену смислити сличан задатак за сљедећу седмицу.

Џејмс Бонд

Џејмс Кук

Џејмс II

Џејмс Блејк

Џејмс Дин

Џејмс Џојс

Џејмс Камерон

Џејмс I Стјуарт

Џејмс Стјуарт

Џејмс Ват

Џејмс Лаферти

Џејмс Кан

Џејмс Кули

Џејмс Монро

Џејмс Хетфилд

Џејмс Клерк Максвел

Џејмс Браун

Џејмс Чедвик

Џејмс Коберн

Џејмс Кегни

Џејмс Мејсон

Џејмс Вудс

Џејмс Кавизел

Џејмс А. Гарфилд

Џејмс Кромвел

Џејмс Гарнер

Џејмс Гандолфини

Џејмс Бјукенан

Хејли Џејмс-Скот

Хенри Џејмс

Џејмс Макавој

Џејмс Хант

Џејмс Лукас Скот

Џејмс Бејнс

Џејмс М. Бјукенан

Џејмс Франко

Џејмс Дана

Џејмс Џул

Џејмс Белуши

Џејмс Медисон

Џејмс Брендон Коноли

Џејмс Вислер

Џејмс Потер

Џејмс Метју Бари

Џејмс Хатон

Џејмс Ерл Џоунс

Џејмс Вилсон

Џејмс Енсор

Џејмс Бернштајн

Џејмс Лег

Џејмс Нокс Полк

Џејмс Паркинсон

Џејмс Лавлок

Џејмс Хал

Џејмс Вилкинсон

Џејмс Стерлинг

Џејмс Кларк Рос

Џејмс Спејдер

Едвард Џејмс Олмос

Ентони Џејмс Легет

Џејмс Бјукенан (вишезначна одредница)

Сент Џејмс парк

Џејмс Бонд (лик)

Џејмс Мекнил Вислер

--PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:23, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Скретање са теме

Ово је поновно скретање са теме. Већ је више пута одлучено да се у случају Бирмингема поштује Правопис. Молим администраторе да прекину ову бесмислену бесконачну дискусију.--Јакша (разговор) 20:43, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Аналогија није скретање с теме. Зашто само у случају Бирмингема? Правопис је закон који важи и за друга имена, зар не? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:51, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Администратори, закључите ову бескрајну дискусију и испоштујте Правопис.--Јакша (разговор) 20:59, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Слажем се, има пуно посла. Важећи законски текст каже Џемс, не Џејмс, што значи да се на Википедији одавно транскрибује по кажњивом поступку. Идем одмах да тражим друге примјере нелегалног транскрибовања. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 21:10, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Бирмингем и само Бирмингем

Ајмо редом, поново.

  1. Устаљени облици се морају користити, како су поштоваоци Правописа лијепо раније објаснили. Онда требамо да их користимо. Њујорк не може преко ноћи постати Нови Јорк итд, само зато што сам ја рецимо постао доктор наука и не свиђа ми се пређашњи облик. Исто тако Бирмингем не може постати Бер ... нешто.
  2. Наши преци, који су усвојили те устаљене облике, нису били будале. Зашто неки упорно праве будале од нас? Написане су хиљаде књижевних дјела у којима се ти устаљени облици користе. И сад ми то све треба да одбацимо само зато јер се неком појединцу тако ћефнуло? И тај неко неће Бирмингем него Бермингхам или како год? Успут буди речено, становници изговарају Брмингем. [1]
  3. Господин Т. П. или ма ко радио оно што он ради убудуће, окреће српску традицију, писменост и културу на тумбе са тим потпуно беспотребним и бескорисним оригиналним истраживањем. Понављам беспотребним и бескорисним, зато јер нам ти нови називи опет не казују како се нешто стварно изговара (објашњено нам је раније да транскрипција није исто што и изговор). Према томе од тих нових транскрипција нема ама баш никакве користи. Али има велике штете, како видимо.
  4. Има овдје корисника, којима је главна занимација завлачење других у километарске дискусије. Писање чланака јако слабо или ништа. Али бескрајна су њихова закерања за сваку ријеч. Тиме се људи одвлаче од корисних доприноса чланцима. Википедија није форум већ енциклопедија. Википедија није мјесто за оригинална истраживања Ивице и Марице. Администрација би требала мало повести рачуна о томе, и санкционирати преступнике. И немојте (администратори) почети са причама како то није ваш посао. Посредничко вијеће није изабрано, а консензус се никада не може постићи на већини питања од интереса за људе. Поновићу: консензус не постоји и не може постојати о ничему од значаја. Пресјеците више или вако или нако. То је - у овој ситуацији - ваш посао.
  5. Који су то корисници? Рећи ћу јасно и гласно - за добробит википедије - па свиђало се то некоме или не. Они, чији су доприноси 90% на странама за разговоре. Такви нам не требају - јер чине више штете него користи. Нека оду негдје на неки форум, и тамо завлаче до миле воље и играју се у пијеску. За сваког таквог којег изгубимо, добићемо десет нових спремних да пишу чланке у мирној и нормалној атмосфери. Претпоставимо добру намјеру, али немојмо бити глупи у случајевима када је доказано супротно више пута.
  6. Слободно ме блокирајте ако мислите да сам заслужио, али ово је морало да се каже. Док су неки ударали контре на контре на контре, додато је 100 нових чланака на нашу википедију. Ви одлучите коме ћете дати предност. Молим да се коментар сачува у цијелости. Хвала на пажњи. --Мирослав Ћика (разговор) 21:34, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Ћика, молим те...

  1. Правопис се треба поштовати, али правопис, а не Правопис. Правопис са великим словом је књига, која је прилично застарела, док је правопис норма која се стално мења и допуњује. Једна од тих допуна је и енглеска транскрипција. Ако тих правила нема у Правопису то не значи да нису на снази. Снагу им даје управо одлука Одбора за стандардизацију као и његова препорука да се да предност Прћићу над оним што пише у Правопису. Примери које дајеш су тотално бесмислени, те их нећу ни коментарисати.
  2. То је твоје лично мишљење на које имаш свакако право, али задржи га за себе, јер овде није никакав аргумент.
  3. Слажем се. Има неких којима једноставно не може да уђе у главу нешто што је милион пута објашњењно. Не верујем да се ради о глупим људима (штавише, сигурна сам да се не ради), дакле једини закључак може бити да то раде намерно, а то се онда зове троловање.
  4. Шта википедији треба или не треба, није твоје да одлучујеш. Да није тих на које ти циљаш и да нису били толико упорни, Википедија би и даље била полуписмени скуп безвезних текстова, као што је то била до пре неку годину. Не кажем да је сад савршена, али далеко је боља, но то је те које ти хоћеш да отераш исувише скупо коштало, а и саму Википеидју је скупо коштало, али, изгледа да ова википеидја воли да учи на тежи начин.
  5. Што би те било ко блокирао зато што кажеш оно што мислиш? Ако ништа друго, ти барем не прибегаваш ниским ад хоминем нападима и ружним речима. А да кажеш шта мислиш, свакако да имаш право. Свако од нас има на то право, не видим зашто би теби то право било ускраћено. --Јагода  испеци па реци 21:44, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Ћика, браво, слажем се потпуно са сваким твојим ставом. Дискусија је о овим стварима вођена бар 10 пута, али се стално наново отвара. Некоме се свиђају ставови Т.Прћића, вероватно због тога што он тврди да зна добро енглески, а то уме да импресионира. Правопис је Правопис, а савети лингвисте А и Б су само то - њихови ставови. Ево, тројица направише и, машала, црногорски Правопис. И то не застарео, него нов, најновији.--Јакша (разговор) 22:15, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Не разумијем зашто доводиш у питање своје поштовање Правописа. Умјесто да горе напишеш (рецимо) „Џемс и само Џемс!“, све нешто избјегаваш да се изјасниш о том распрострањеном имену, које је много битније од овог о којем расправљамо. Може ли бити да ти у принципу не смета кориштење Прћићевих рјешења и кршење Правописа, већ конкретно Бермингам? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:32, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Види: Џемс Бонд. Бирмингем је Бирмингем.--Јакша (разговор) 22:42, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Свака част! С обзиром на овдашњу расправу, баш ме занима шта ће се десити ако је помножимо са бројем Џејмсова. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:55, 14. септембар 2010. (CEST)Одговори

Administratori, ispostujte Pravopis i zakljucite ovu besmislenu diskusiju koja je vec vise puta vodjena.--Јакша (разговор) 15:22, 15. септембар 2010. (CEST)Одговори

Постоји презиме које се пише Bermingham, а име града се у оригиналу пише Birmingham. Да ли се обе ове речи према Прћићу транскрибују као Бермингам? --Звездица (разговор) 16:34, 15. септембар 2010. (CEST)Одговори

Администратори, ова страница већ данима, ако не недељама, стоји са бесмисленим неправописним именом. Због ње је покренуто и посебно гласање, које се претворило у фарсу. Нико нема право да оспорава Правопис у ономе што он експлицитно каже. Никакве дилеме нема да је ово Бирмингем.--Јакша (разговор) 22:15, 20. септембар 2010. (CEST)Одговори

Ма није то ништа. Клајн већ деценијама препоручује „бесмислено“ неправописно име Бермингем, без обзира на П 93. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:27, 20. септембар 2010. (CEST)Одговори

Примените Правопис. Никада раније није се дозвољавало да се пркоси правописним решењима.--Јакша (разговор) 22:36, 20. септембар 2010. (CEST)Одговори

Како онда објашњаваш све оне Џејмсове? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:46, 20. септембар 2010. (CEST)Одговори

То је твој домаћи задатак.--Јакша (разговор) 22:54, 20. септембар 2010. (CEST)Одговори

Администратори, откључајте страницу и пребаците је на правописни облик.--Јакша (разговор) 22:54, 20. септембар 2010. (CEST)Одговори

Ајмо, откључавајмо овај члањак и ставимо га на правилан назив

Нови П10 каже Бирмингем. Да, добро видите: Бирмингем. Изгледа да се Прћић предомислио. Тако стоји у речнику новог Правописа 2010. Фала богу, и ова дискусија је завршена. Знам многе који ће ликовати, али немају зашто: Прћић се слуша, како год да окренеш --Јагода  испеци па реци 23:11, 28. октобар 2010. (CEST)Одговори

BERMINGAM i samo BERMINGAM! -- Loshmi (razgovor) 02:44, 29. октобар 2010. (CEST)Одговори

Баш тако је и било до прије неколико дана, а сви смо се сложили да немамо кристалну куглу и да нисмо могли предвидјети како ће бити у новом Правопису. Поента је била у томе да Википедија мора усклађивати чланке онако као што их актуализује кад се деси неки важан догађај — одмах, на основу најновијих информација. Да смо слушали кориснике који су у међувремену отишли, ко зна колико бисмо чланака морали преправљати у складу с П 93, па онда опет у складу с Прћићевим правилима у новом Правопису. Ето, сад морамо преправити само понека имена.

Иначе, с техничке стране не видим потребу за превентивним закључавањем чланка на овом имену, будући да је алтернатива била Бермингам и то зато што су Прћићева рјешења имала предност над Правописом Матице српске док није изашао овај нови. Сви смо се сложили да ће на крају бити онако као што каже нови Правопис, а спор је био у томе треба ли слушати Прћића прије него што га Матица објави (као што рекох, сада је јасно да се ово исплатило за бројне друге називе чланака). --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:42, 30. октобар 2010. (CEST)Одговори

С друге стране, није у реду то што је Википедија своје читаоце месецима држала у заблуди и фаворизовала име које није било у складу са Правописом. --Звездица (разговор) 20:06, 31. октобар 2010. (CET)Одговори

И ја бих волио да сам тада знао шта ће бити у новом Правопису, али нажалост, није било алтернативе. Да смо ставили Бирмингем због старог Правописа, морали бисмо принципијелно пребацити све друге чланке на транскрипције по старом Правопису, јер се није смјело догодити да изузмемо само Бирмингем, због географских атласа или због навика појединих уредника којима, ето, смета Бермингам. Срећом, враћање чланака није се прихватило и сада морамо премјестити само понеке чланке ако се нови правописни рјечник не слаже с Прћићевим рјечницима, јер су његова транскрипциона правила прихваћена у новом Правопису. Дугогодишње позивање на Прћића и кршење транскрипционих правила у Правопису из 1993. вишеструко се исплатило, а можемо се само смијати онима који су вријеђали Прћића и нису хтјели да прихвате непрекидно цитиране чињенице о његовом утицају на нови Правопис. Замислите да смо транскрибовали по старом Правопису и да тек сада почињемо усклађивати транскрипције с новим. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 21:05, 31. октобар 2010. (CET)Одговори

Да ли се јавио Прћић из Бирмингема--Drazetad (разговор) 22:07, 31. октобар 2010. (CET)Одговори

А што би се јављао из Бирмингема? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:27, 31. октобар 2010. (CET)Одговори

С друге стране, није у реду то што је Википедија своје читаоце месецима држала у заблуди и фаворизовала име које није било у складу са Правописом.

Ovo nije istina. Vikipedija je u svakom trenutku imala pravopisno ispravan naziv za ovaj grad, a u skladu sa pravilima koji su važili u određenom trenutku. Dok nije izašao novi P, to je bio Bermingam, nakon izlaska novog P, koji je promenio pravila što se ovog grada tiče, to je Birmingmem. Malo ko se može pohvaliti takvom tačnošću i brzinom u ažuriranju u skladu s najnovijim dostignućima u oblasti. Zvezdice, ne dezinformiši čitaoce . Dražeta, javio se, i šalje najlepši pozdravi i čestitke za svi njikipedijanci!  --Јагода  испеци па реци 19:20, 2. новембар 2010. (CET)Одговори

Бирмингем је одувек био и остао правописно исправан облик. Бермингам је био само предлог који није прошао рецензију. --Звездица (разговор) 21:12, 2. новембар 2010. (CET)Одговори

Бермингам конкретно није, али битно је да Прћићева правила јесу, због чега се дебело исплатило дугогодишње кршење Правописа из 1993. на Википедији. Већ сам споменуо да нисмо могли знати да ће Бирмингем бити изузетак и само због тога нарушавати основни принцип: кршење правила из П 93 да би што више чланака било усклађено с П 10 кад изађе, што се сада догодило и оправдало тај поступак у највећем броју случајева.

Такође треба споменути да Клајн од 1987. до данас, ако није почео и раније, пише у РЈН да је боље Бермингем. Имам издање РЈН из 1987, имам најновије издање које ће се, надајмо се, убрзо усклађивати с новим Правописом. Бермингам уопште није била огромна иновација кад узмемо у обзир колико људи само користи РЈН, али ето, остало је Бирмингем у новом Правопису и то ћемо сада користити, као што ћемо и даље транскрибовати по Прћићу (чија су правила сада у Правопису) кад год у правописном рјечнику не постоји конкретна одредница. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 21:40, 2. новембар 2010. (CET)Одговори

Разумем ја то, али желим само да нагласим да по питању имена овог града постоји континуитет између Правописа из 1993. и новог Правописа из 2010. Дакле, није дошло до промене правила изласком новог Правописа, већ је ствар у томе да нови Правопис поседује већи легитимитет међу корисницима Википедије који су раније били склони да не поштују Правопис зарад виших циљева. --Звездица (разговор) 00:00, 3. новембар 2010. (CET)Одговори

Не, јесте дошло до промјене правила али не и овог конкретног имена, јер не мора свака транскрипција бити по неким правилима, него може остати у погрешном али уобичајеном облику. (Нека ти Иван25 или неко с новим Правописом потврди да ли су потпуно иста као досадашња Прћићева правила, али до сада смо сазнали да јесу Прћићева, док прије нису била.) Одбор за стандардизацију српског језика сам је одузео легитимитет П 93 када је ријеч о транскрипционим правилима за енглески и поставио нам те више циљеве, који су се на крају исплатили у највећем броју случајева. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 07:05, 3. новембар 2010. (CET)Одговори

...nakon izlaska novog P, koji je promenio pravila što se ovog grada tiče...

Ово је део Јагодиног коментара. То, међутим, није тачно. У оба Правописа пише Бирмингем, а Бермингам је био погрешна антиципација и то нико не може да порекне. Ви сте с ваше стране истакли предности праксе кршења старог Правописа, а ја сам врло кратко навела један недостатак - неко је погрешно научио читајући Википедију. Било би лепо када бисте били мало толерантнији према другачијем мишљењу. У сваком случају, драго ми је што је изашао нови Правопис! --Звездица (разговор) 11:39, 3. новембар 2010. (CET)Одговори

Језичка норма у вези с овим именом до сада уопште није била тако црно-бијела, а остаје нам да видимо хоће ли се уједначити транскрипције у разним приручницима. Пази, Иван Клајн, један од највећих стручњака за српски језик и рецензент новог Правописа, прије неколико деценија почиње да даје Бермингем као боље рјешење у свом Речнику језичких недоумица (поред Бирмингем). Када је изашао Правопис из 1993, да ли је Клајн потрчао да избаци Бермингем? Не само да је оставио Бермингем у свом РЈН, него га је оставио и у свом рјечнику недоумица за Српски језички приручник који су писали најпознатији језикословци, међу њима и аутор текста Правописа из 1993, Митар Пешикан.
Када је Прћић писао свој Енглеско-српски речник географских имена (чији је рецензент био Иван Клајн), одлучио се за Бермингам. Не знамо сигурно зашто, али један од његових принципа јесте да се у случају недоумица у транскрипцији узме облик који је ближи правилима. Бермингам је 100% у складу с правилима и разликује се од Клајновог бољег облика само за једно слово (вјероватно зато што је Клајн толерисао и е, мада се тај глас у принципу преноси према слову). Са друге стране, у овогодишњем Правописном речнику српског језика Милана Шипке пренесено је Клајново двојство. И сад, нови Правопис из 2010, чији је приређивач био Мато Пижурица (који је учествовао у П 93) а један од рецензената Иван Клајн, док је Прћић писао транскрипциона правила за енглески, даје Бирмингем у рјечнику, вјероватно под утицајем П 93 иако за сада немамо образложење.
Дакле, постојао је прилично велик неред у вези с овим именом (видјећемо како ће бити даље), тако да облик Бермингам уопште није био толико иновативан како га неки корисници покушавају приказати, а камоли у тој мјери проблематичан да бисмо само због њега дозвољавали да се уназађују наслови чланака по П 93 умјесто да се иде напријед по Прћићевим правилима (која су сада у П 10). Ако је некоме сметао Бермингам, нека се жали стручњацима који пишу разне језичке приручнике са разним варијантама а онда заједно раде на новом Правопису, али ово само показује да њима Правопис уопште није и не треба да буде толика светиња. Врло је битно да свако ко жели учествовати у овим расправама купује што више језичких приручника и слиједи шта се заправо дешава у језичкој норми, а не да покушава поједноставити ствар на стари и нови Правопис, јер да смо тако чинили, сад бисмо морали премјештати безброј чланака на транскрипције по Правопису из 2010. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 19:16, 3. новембар 2010. (CET)Одговори

Бермингам vs Бирмингем

@Ничим неизазван: Требало би објаснити преименовање из „Бирмингем” у „Бермингам”. У Правопису из 2010. наводи се облик „Бирмингем” као укорењени облик тог града. И не знам како неко може облик наведен у Правопису српског језика назвати „често правописно неправилним”. Подсећам да је Правопис изнад Прћића иако се онај ослања на Прићићев транскрипциони систем. — Аца💬❤️️ 13:06, 7. мај 2021. (CEST)Одговори

@Aca и БојанЦвјетковић: не, није. Ако сте добро читали Правопис, сами креатори правописа ДАЈУ ОВЛАШЋЕЊА ПРЋИЋУ што значи да му признају врховни ауторитет! Дакле, ако даш неком нешто да ради ти га аминујеш за врховнога ауторитета јер би, да је другачије, не би ни дао. Што се тиче транскрипције са енглескога језика врховни ауторитет је Прћић не зато што ја кажем, него зато што су му Правопис и Матица србијанска то дали. Ничим неизазван (разговор) 07:38, 8. мај 2021. (CEST)Одговори
Не занима ме. Ако га Правопис, највиши нормативни документ српског језика, наводи као Бирмингем, тако би чланак требало насловити. Тачка. Чак и Клајн у РЈН наводи да је уобичајено Бирмингем. Враћам стари назив, а ти — ако ти је до троловања и километарских расправа — можеш слободно отићи на неки онлајн-форум. Срдачан поздрав! — Аца💬❤️️ 11:42, 8. мај 2021. (CEST)Одговори
@Aca:, зашто овако не одговараш @Pinki: за заставама у инфокутијама или @НиколаБ: за погрешну транскрипцију? Зашто се @Acaalexaca: и ти иживљавате само нада мноме? Није много храбро од вас што малтретирате мене који сам нижега ранга од вас, храброст је полемисати са људима који су вама — по рангу — исти. @Acaalexaca: се толико иживљава нада мном да су ми @БојанЦвјетковић и Вукан Ц: из сажаљења помогли на своју иницијативу. Толико ме лик гази. Ничим неизазван (разговор) 11:05, 9. мај 2021. (CEST)Одговори

@Ничим неизазван: постајеш екстремно напоран са својим троловањем. Аца те је већ уљудно упутио на неки од форума или друштвених мрежа где можеш до бесвести да развијаш своје теорије свега и свачега, пошто очито немаш намеру да поштујеш правила која су овде иста за све. Сматрај ово као последње упозорење пред трајни блок. А можда не би било лоше да се направи и нека чекјузер провера твог налога и једно симболично поређење са неким, сада већ бившим, налозима. Срећан Дан победе над фашизмом — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:18, 9. мај 2021. (CEST)Одговори

@НиколаБ:, само не знам на основу чега. Је л мислиш да опет може да прође оно што сте измислили да сам прекршио правило о три враћања? То је лако доказиво. Ништа не кршим тиме што кажем да за африканерски језик не користи енглеска транскрипција. Шта је ту лоше? Само кажем да земља није равна. Ако тврдиш супротно, само ми докажи. Срећан Дан Европе јер ко зна повест, макар оно носновно као ја, зна да је фашизам пао знатно раније (ако је фашизам синегдоха за Талијане, прави фашизам је побеђен кад је рикнуо Франко), а деветога маја је пао нацизам. То су две различите ствари. Знатно различите. Па ме банујте јер износим чињенице. Ничим неизазван (разговор) 11:36, 9. мај 2021. (CEST)Одговори
Википедија:Троловање, прочитај ← ову страницу. И већ сам ти рекао да нас поштедиш својих мудрости и филозофија, у противном ћу ја да нас поштедим истих користећи прилично непопуларне методе — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:59, 9. мај 2021. (CEST)Одговори

Позивање на сажаљење овде ти неће помоћи. Што се мене тиче, покушао сам према теби бити крајње коректан. Већином сам испуњавао захтеве које си подносио на администраторској табли или мојој страници за разговор. У пар наврата сам те чак питао за мишљење у вези с транскрипцијом јер знам да „знаш знање”. Али, човече драги, не можеш мењати укорењене и устаљене облике, нарочито не на чланцима на чијим се страницама на разговор већ раније расправљало о тој теми и постигао консензус за неки облик. — Аца💬❤️️ 12:22, 9. мај 2021. (CEST)Одговори

@Aca:, наравно и ја то подржавам да увек питаш, као и ја тебе што цимам кад ме завитлавају док патролирам. Штавише, воло бих више да питаш, али ми није пријатно кад ме ниподаштаваш типа „ТАЧКА!” итд. То је искључивост. Не позивам се на емоције, баш напротив, ја сам антипатетичан. Само ме мучи што нећеш да се ангажујеш код неких других ствари у којој други админи погреше, а нико не сме да их исправи јер су по нарави свадљиви. Немој само да радиш двострке аршине, да не сме да пише Трећа књига Мојсијева због препоруке неке, а да могу заставе у инфокутији противно препорукама. Или поштујемо препоруке и све мењамо или не поштујемо. Не уједаш, као ни ја. Наша сујета је добра и излази из знања и упућености и она је оправдана, за разлику од неких сујета које нису утемељене на знању него на егу. Помаже Бог. Ничим неизазван (разговор) 12:28, 9. мај 2021. (CEST)Одговори
Врати ме на страницу „Бирмингем/Архива 2”.