Разговор:Битка на Љубићу/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Mogu li da pitam, zbog čega je kompletan opsi bitke koji sam napisao obrisan, i zbog čega je bitno da u ovom členku piše rodoslov Vase Tomića iz Knića i dotične porodice koju je Knez Mihajlo ,,više decenija posle boja na Ljubiču po o častio? Kakve veze imaju Vukomanovići sa Boje na Ljubiču? I ko je dotični gospodin, koji uporno u člancima o bitkama, piše o rodoslovima? Jel ovo članak o Boju na Ljubiću ili članak o Crkvi svetog kenza Lazara i Vukomanovićima? Samo neka mi taj koji je celokupan tekst o boju i opis bitke izbrisao kaže? 79.101.72.180 (разговор) 21:00, 18. јун 2015. (CEST)

Zar se u narodu ne zove Bitka na Ljubicu?...tako su barem u skolu uci...--VuXman ^talk 21:14, 28. април 2009. (CEST)

Хвала. То је додато преко преусмјерења. Више ме муче 2 Љубић села-чланка, у којима се ништа не помиње о бици. Претпостављам да је то онај Љубић Чачак, па ћу додати везу и тамо.--Мирослав Ћика (разговор) 21:16, 28. април 2009. (CEST)

Битка се одиграла близу Чачка, ако се добро сећам...--VuXman ^talk 21:23, 28. април 2009. (CEST)

Да лепо се сећам видех у чланку да је тако --VuXman ^talk 21:24, 28. април 2009. (CEST)

Било би сјајно кад би однекле ископали ову слику (кад се каже Љубић,мени је прва асоцијација Танаско Рајић), па да је искористимо у чланку,а ја ћу да узјурим слику споменика,јер је засигурно имадем негди. Црни Бомбардер!!! (†) 04:04, 29. април 2009. (CEST)

Мислим да можеш узети без питања фотографију неке слике са интернета и ставити јој лиценцу ПД-Арт--Јагода испеци па реци 10:18, 29. април 2009. (CEST)

Свака част Црни што си ископао те слике, да се то достојно обиљежи и чланак уљепша. За Танаска у војној енц. ни словца у чланку о бици. Него јел та битка била на мјесту гдје је село Љубић или не? Јел има ко из Чачка да то разјасни? Уз то у Танаковом чланку се каже да је погинуо у априлу, а ова битка је била у мају. Збрка јулијански-грегоријански календар можда?--Мирослав Ћика (разговор) 04:27, 29. април 2009. (CEST)

Морам рећи:„Страшно!“Ваљда је то шашаво само мени који сам одрас`о уз бабине приче о Устанцима,Балканским ратовима и Првом светском,ал` не поменути Танаска ни речју...Е то је баш баш шашаво.

Хм...Битка је дефинитивно вођена на брду изнад Чачка које се зове Љубић.Е сад,да ли је тада постојало и село са истим именом или је оно настало к`сније па се зове по брду,немам појма.Ћу да питам Банета да нам припомогне,он је Чачанин тј. живи тамо.

Класична српска посла,сви пију,а нико не плаћа.На сајту града Чачка,стоји да га исекоше 6. јуна. Куј ће ги сад расчивија. Кад осване ћу да фркнем поглед у неке књиге старосавне код мен`,па да видимо шта је и како. Црни Бомбардер!!! (†) 04:54, 29. април 2009. (CEST)

Народна енциклопедија СХС од пре II светског рата наводи да је Танаско погинуо 25.05. (то ваљда одговара овом 08.06. по новом рачунању) на Љубићу бранећи топове,али у чланку о самом боју наводи 25.04. као датум битке (додуше,није појашњено да ли је тада само почела или се тада одвијала).Са друге стране, у овој Историји Срба (која се узима као најмеродавнија историја Срба) стоји да су Турци прво 24.05. потукли Србе и заробили два топа (за које се у претходној реченици наводи да су били под командом Танаска Рајића),а да су их онда тек Срби разбуцали на парам парчад (или како год да се ово правилно пише). Стварно више несам паметан и вриме је за санак пусти. Црни Бомбардер!!! (†) 05:09, 29. април 2009. (CEST)

Одвијала се на брду Љубић 4 километра од Чачка

Љубић није брдо, већ насеље у ком се између осталог налази Љубић брдо.--Бане Бане 13:49, 29. април 2009. (CEST)

То јест насеље сад како кажеш, али да ли је било и тад? Ипак сад имамо тачно мјесто.--Мирослав Ћика (разговор) 15:05, 29. април 2009. (CEST)

С друге стране ствари се компликују. 8. мај је датум битке у ВЕ (провјерио сам опет, наводи се двапут), али у чланку о Т. Рајићу у ВЕ се наводи да је погинуо 6. јуна 1815. Можда је било неколико битака на том брду? Изгледа да јест, јер пише у ВЕ (књиге-извори Љубић чланка):

• Ј. Мишковић, Из ратовања Срба с Турцима, Бојеви на Љубићу и Чачку 1815., Ратник 1/1883.

ВЕ наводи само један бој у чланку, дана 8. маја 1815.--Мирослав Ћика (разговор) 15:05, 29. април 2009. (CEST)

Moguće je da nije bila u aprilu. Može mi se oprostiti jel sam ja iz drugog kraja grada :))). Al sam 100 % siguran da je bitka odigrana na Ljubić brdu, delu naselja Ljubić koje je postojalo i tada.--Бане Бане 15:15, 29. април 2009. (CEST)

Знам ја да је Љубић чим се пређе мост на Западној Морави, али је питање да ли постоји забележено постојање насеља у том периоду као и ваљане литературе у вези битке. Толико дискутоване литературе а у самом чланку ништа референцирано? Не могу да верујем! -- JustUser  d[-_-]b  15:32, 29. април 2009. (CEST)

Постоји скица боја на Љубићу у Југословенској енциклопедији под Д-Х, страна 98-ма...93.86.18.223 (разговор) 16:00, 8. јун 2015. (CEST)

Ево Вам скица боја на Љубићу, па ко може да уради реплику.Скица је из Југословенске енциклопедије зелене боје, страна 98.

http://i1350.photobucket.com/albums/p771/Misarac/4-2Boj%20na%20Ljubiu-vea%20mapa_zpsgq18bdda.jpg 79.101.72.180 (разговор) 15:06, 18. јун 2015. (CEST)

Mole se Srpi(jer ako smo mi Srbijanci iz Srbije vi ste Srpi iz Republike Srpske) da prestanu da uredjuju članke o Srpskoj istoriji, budući da oni nisu iz Srbije i da prestanu da pišu iJekavicom i Bosanskim pravopisom, jer je ovo Srpska vikipedija a ne Bosanska wikipedija...Mole se takodje da u člancima o istorisjkim dogadjajima pišu isključivo o tim istorijskim dodgadjajima, a ne o ,,Ivkovoj slavi Vukomanoviča i kneza Mihajla... Neka naprave wikipediju republike spske 79.101.72.180 (разговор) 21:14, 18. јун 2015. (CEST)

Jednako tako se mole priučeni istoričari da nekada i pročitaju neku od knjiga pre nego što nešto lupe. Rekao bih ti nešto što mi je na duši, ali ne mogu dama je u komentaru ispod. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:22, 19. јун 2015. (CEST)

Срби себе увек зову само Срби, другачије називе и границе измислили су неки други. --Тајга (разговор) 22:20, 18. јун 2015. (CEST)

Dobro, pogrešio sam, bio sam ponesen emocijama, vrlo negativnim, iz čistog razloga jer nisam dovoljno upućen...Izvinjavamo se Srbima s druge strane Drine... 79.101.72.180 (разговор) 23:30, 18. јун 2015. (CEST)

Врло тешка грешка за некога ко је написао да се бави проучавањем историје истих.--Тајга (разговор) 00:50, 19. јун 2015. (CEST)

Прије свега „Српи“ нека проуче правопис, па тек онда неку историјску књигу. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:57, 19. јун 2015. (CEST) с.p.

PrIJe svIJega gopodine Srpine,šta konkretno iz pravopisa? Osim toga, da se napiše ovoliki tIJekst za tako kratko vrIJeme, pisao sam u žurbi...A osim toga, vidi'O sam da je i vama svima pravopis ,,na nivou... S obzirom da ubacuješ IJ tamo gde se kod nas ne ubacuje, siguran sam da si sa zapande strane Drine, mlIJEkce moje bIJelo 93.86.243.228 (разговор) 17:42, 19. јун 2015. (CEST)

Ako imaš primedbe na sam članak, ako smatraš da u njemu postoje određene greške, izvoli pa ih prepravi. A svoje šovinističke i malograđanske stavove zadrži za privatnu komunikaciju sa istomišljenicima. U protivnom nalog će vam biti blokiran. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:15, 19. јун 2015. (CEST)

Dižem ruke od ovog članka....Deset puta sam ga pisao, deset puta ste ga brisali...Koja je poenta prepravljati nešto, kada neko uvek vrati na isto...Ja svoje živce da trošim neću...Ionako svi wikipediju smatraju nepouzdanom, iz razloga što svaku može da je uredjuje...Možeš što se mene tiče i da ga blokiraš...Meni suza iz oka poteći neće,a ni ruka mi zadrhtati neće...A jedan bajt neću potrošiti na uredjivanje 93.86.243.228 (разговор) 18:37, 19. јун 2015. (CEST)

Па ниси га писао баш десет пута. Враћали су твоје измене јер си написао несређен текст, нема размака између редова, нису наведени извори, а то је онда јако тешко да неко прегледа. --Тајга (разговор) 18:54, 19. јун 2015. (CEST)

Ево твој текст да видимо...

На Љубићком брду Милош Обреновић је затекао Јована Добрчу, Милића Дринчића, Николу Луњевицу, Јована Мицића, Раку Љевајца и остале устаничке старешине, са војском која је бројала око 1.500 људи распоређене по шанчевима. Пошто су га упознали са постојећим стањем око сукова са Ћаја Пашом, донета је одлука да устаници не одступају са Љубићког брда, већ да прошире шанчеве и ојачају их са палисадима, док не стигне Добрача из Груже и прикупи још људи. Ускоро се војска дала на дораду постојећих шанчева,а Милош је послао људе у околна села да кажу кнезовима, да дижу људе на оружије и шаљу их на Љубић и да понесу шти више палисада. Међутим Турци нису дали устаницим да доврше радове на шанчевима. Већ сутрадан су са врањански пашом, који је дошао са Ћајин-пашом, прешли Мораву и напали устанике. Пошто нису сви устаници могли да се сместе по шанчевима, један број њих се сместио по заклонима, бусијама и јарцима. Када су Турци дошли надомак шанчева, устаници из шанчева и бусија отворе сложну пушчану ватру и одбију Турке. Затим су потерали Турке ка Морави и запленили доста оружије и плена. Увече у сумрак је стигао Јован Добрча са још људи што је орасположило устанике. Са доласком Јована Добрче са Гружанима и Милентија Ломе са Качерцима, стање на Љубићу се стабилизовало, а Милош реши да са Игуманом Милентијем Павловићем и Симом Паштрмцем крене ка Београду, да обједини устаничке борбе тамо и да ступи у контак са пребеглим устаничким вођама у Срему. Ускоро је стигла вест да стиже 1.300 Турака предвођених Селим Ћехајом и Мусагом Балабагом, као један број мобилисаних Срба, под водством кнезова Радована Грабовића и Раке Тешића у помоћ Чачанским Турцима. Милош посла Милића Дринчића и Јована Мицића да са коњицом и људима крене пред ове Турке и разбије их. Пред сам полазак Милош преда команду свом брату Јовану и Јовану Добрачи. Устанички положаји на Љубићом брду ојачаше доласком Милића Дринчића и Јована Добрче. Ускоро стиже и Милош водећи са собом нешто Посаваца, Гружана и Љижана, са Луком Грбовићем. Устанички положаји на Љубићком брду ојачаше, доласком Милића Дринчића и Јована Добрче. Ускоро стиже Милош и доведе један број Посаваца, Љижана и Ваљеваца са Луком Грбовићем. Ускоро је стигао и Танаско Рајич, са устаницима из Јасенице и Драгачева. Број устаника у шанчевима на Љубићиком брду се попео на око 3.000. Ћајин-паша тад посла Кара-Мустафу са око 1000 Турака. Милош пошаље Аврама Лукића и Јована Мицића са Павлом Штулом са око 300 устаника. Турци се током борбе распрсу и Кара Мустафа са 40 успе да умакне Србима, али га они код Сјенице сустигну и убију. Аврам Лукић тада пошаље Милошу на Љубић Кара Мустафину главу. Увече се Милош са устаницима спусти у подножије брда ближе Чачку. Ту они подигну пар шанчева, од којих је највећи био велики четвороугаони одмах до Мораве. У једном од шанчева био је Танаско Рајић са два топа. Милош је касније после битке изјављивао како је одлука да се спусте у подножије брда била велика грешка и како их је могла скупо коштати. Сутрадан ујтур Турци крену преко моста на Морави и нападу шанчеве. Први шанац са Јованом Добрчом и Гружанима је одолео Турским нападима. Турци тада заобиђу овај шанац у великом луку, и нападу шанац са Ваљевцима и Рудничанима са бока и леђа. Посада овог шанца се поплаши и крене да бежи ка Љубићком брду. Један део њих је покушао да се домогне Рајићевог шанца, и у општем метежу су срушили обе ограде Рајићевог шанца и направили пометњу међу Рајићевим тобџијама и пешацима. Видевши да ће шанац да падне у руке Турака, многи устаници га напусте. На крају је остао само Танаско Рајић, који је одбио да преда топове уз изјаву ,,Ових топова нећу оставити Турцима, док ме свега на њима не исеку... Тада се Танаско Рајић попео на један топ са кубуром у једној, а јатаганом у другој руци. Турци нагрну на њега, он пар њих убије, али га турске пушке и кубуре оборе, а они га исеку јатаганима. Милош кад виде шта се дешава око шанчева, и Рајићевих топова, нареди Дринчићу да са коњицом њих двојица заједно нападну Турке у пољу крај Мораве. Милош и Дринчић се сјуре у поље и наста општа кланица. Дринчић видевши да Турцима стиже појачање и да су потпуно прекрили поље, трубом нареди повлачење. Милош и он са људима се повукоше на Љубићко брдо, пред турском потером, која је на крају одустала. Милош тада нареди Дринћићу да облети около коњем и сакупи остале устанике. Убрзо се Турци поново окупе око Добрчиног шанца, који је он са посадом напустио. Милош тада нареди Игуману Милентију, који се молио Богу, да узме добош и да лупа у њега и окупи остале устанике. Убрзо стиже вест да је убијен главни командант турских снага, Ћајин-паша. Убијен је у заседи крај Мораве од стране Васе Томића из Кнића. Касније, када су Турци чули за убиство Ћајин паше, ухвати их паника. У општем бекству, многи су скидали одећу са себе. О том догађају сведочи Вук Караџић цитатом:,,Ко до тад никад није убио Турчина, тога дана лако га је могао убити. Ова победа је охрабрила устанике и народ, а Милошу подигла угледа у народу.

Ја се извињавам осталима, што сам приликом проширивања текста чланка поекавила већ постојећи део, доста тога је већ било врло мешано. Знам да се Кордунаш због тога не љути никад.--Тајга (разговор) 17:18, 20. јун 2015. (CEST)