Разговор:Битка на Лијевчу пољу/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Шта је ово?!

--делија 19:23, 19. јануар 2007. (CET)

Ma, deca se igrala... --BokicaK ^{Got something to say?} 19:24, 19. јануар 2007. (CET)

А јел би оваква убацивања требало ревертовати? -- JustUser  JustTalk 01:07, 23. јануар 2007. (CET)

Мислиш латинична у ћириличном чланку и обратно? Па генерално ревертовати, сем ако имаш воље да вучкујеш, и оставиш у чланку (и ако се баш исплати). Али ипак, безобразно је очекивати од администратора да иду около и транслитеришу текстове које људи остављају посвуда. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:10, 23. јануар 2007. (CET)

Смркло ми се у секунди. Идем да спавам. -- JustUser  JustTalk 01:15, 23. јануар 2007. (CET)

Tek sam sad primetio... Trebalo je da odmah revertujete izmenu anonimusa koji je kopirao članak sa hrvatske vikipedije. Ne sviđa mi se ton kojim je pisan njihov članak, a ja sam prvobitni članak nekog učesnika događa dopunjavao činjenicama sa hrvatske vikipedije i prilično su se dobro slagali. Al' šta je tu je... Pokušaću da dovršim i sredim članak. --BokicaK ^{Got something to say?} 06:02, 20. фебруар 2007. (CET)

сад додајем референце.--91.150.83.33 22:27, 20. септембар 2007. (CEST)

Објашњење реверта

Вратио сам чланак на верзију из септембра 2007, јер осим што је текст који је тада унесен потпуно несређен и неенциклопедијски, представља и кршење ауторских права (узет са сајта Погледи). Не знам какво је стање са верзијом коју сам вратио, то ћу сад да видим, али онај текст дефинитивно мора да иде. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:38, 17. јул 2008. (CEST)

Наслов

Видио сам да постоји преусмјерење са чланка Битка на Лијевча пољу. То је сигурно нетачно и требало би да се обрише, а у чланцима преправи. Међутим мене занима да ли је овај садашњи наслов исправан. Битка на Лијевче пољу или Битка на Лијевчу пољу? Номинатив је Лијвче поље, то је јасно. Ја нисам сигуран, али мислим да би датив требало да гласи Лијевчу пољу.--Слободни умјетник (разговор) 10:33, 9. јануар 2011. (CET)

Нисам 100% сигуран, али мислим да се у говору користи назив Битка на Лијевче пољу. Због тога што нисам сигуран, нисам се раније јавио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:18, 10. јануар 2011. (CET)

Осим на овом сајту, ја за то нигдје нисам чуо, а у животу сам се итекако нагледао Лијевча поља и наслушао прича о њему...--Слободни умјетник (разговор) 15:31, 10. јануар 2011. (CET)

Ја заиста нисам сигуран, али ако упишеш на гугул Лијевче пољу, добићеш око 20 000 погодака, а ако упишеш Лијевчу пољу, онда добијаш само 2 000. Нема везе, пошто ја заиста нисам сигуран, тако да не могу ништа сигурно да тврдим. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:04, 10. јануар 2011. (CET)

Тих око 20 000 погодака се односе на номинатив, акузатив и овај сајт који сам поменуо. Ништа то не доказује.--Слободни умјетник (разговор) 17:02, 10. јануар 2011. (CET)

Pod hitno srediti clanak

Najveci deo clanka je copy/paste sa hrvatske Vikipedije, a njihov clanak je koliko vidim prepisan iz Ustaske literature. Ne znam za vas, ali ja smatram da nije uredu da na srpskoj Vikipediji drzimo ustaske tekstove, zamislite sta bi bilo kad bi Jevreji koristi nacisticke tekstove. --Nenadkgkg (разговор) 03:47, 9. новембар 2011. (CET)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:17, 17. октобар 2013. (CEST)

Битка на Лијевче Пољу

Потпуно је увредљиво и понижавајуће поставити овакав усташки назови чланак пун неистина. Онај ко уређује ове странице треба да се стиди. Вероватно је лаж да је Метикош командовао усташким трупама, јер документ НДХ каже да није у питању његова јединица - 6. х. дивизија, већ 7. х. дивизија. У чланку се минимализује улога Секуле Дрљевића, мада је он у ствари наговорио Ђуришића да дође на Лијевче Поље, са намером да га ликвидира и преузме формације црногорских четника. Потпуно је сулудо тврдити да је Ђуришић планирао да нападне Загреб, имајући поред себе збег од више хиљада људи и ужасну здравствену ситуацију међу својим борцима. Уз то, имао је само пешадијско наоружање, са врло мало муниције. Део избеглог народа није прешао Врбас, и они су на Мотајици били заробљени од 53. дивизије ЈА. Међу њима су били жена и син Павла Ђуришића. Помиње се капетан Перишић. Није у питању Перишић, већ Милорад Поповић, командант Невесињског корпуса. Његове снаге је код Вилуса с леђа напала 15. крајишка бригада ( према извештају штаба те бригаде штабу 39. дивизије ЈА. Говори се о 1000 бораца, а четнички извори кажу 400. Иначе, поп Р. Перишић је међу првома убијен од стране усташа када су кренули у напад на четнике 4. априла. Не знам одакле цифра о 27.000 четника, па толико их није било током целог рата на територијама Црне Горе, Херцеговине и Источне Босне. Уосталом постоји званични документ ГС ( главног штаба ) министарства ОС НДХ који говори о 331 убијеном четнику и о преко 6.000 заробљених. У чланку се не помиње да је Метикош, као познаник и класић из Војне школе на "веру" наговорио Ђуришића да слободно дође у Градишку и да му он гарантује безбедност. Катастрофална је чињеница да је уређивачу ових чланака ближа и веродостојнија усташка пропаганда од "Погледа". Овај чланак представља бестијално усташко оргијање и морално убијање Павла Ђуришића, кога су физички убили на бестијалан и свиреп начин после најподлијих превара Дрљевића и Метикоша, а нажалост у страдању Ђуришевих четника умешане су и партизанске јединице са простора Босне. Овај чланак би био сличан чланку који би о Аушвицу писали неонацисти на основу прича чувара тог концентрационог логора.

OVAJ CLANAK JE TOLIKA MITOMANIJA DA JE TO SMIJESNO

"Спорадичне борбе смо наставили и наредне 1945. У тој години, почетком априла, Лијевче поље постало је најтрагичније српско стратиште, чему сам и ја донекле допринео, задржавајући поред себе мајора Павла и његову војску, слепо верујући у скоро искрцавање Савезника на обале Јадрана. Мој несуђени наследник мајор Ђуришић, уздајући се у подметнутог и покатоличеног Црногорца Секулу Дрљевића, прешао је ноћу, између 2. и 3. априла 1945. године, реку Врбас, а потом неопрезно запосео празно Лијевче поље, своју несуђену прелазницу за спасоносну Словенију. И док је у кратком предаху пребројавао људство и вршио припреме за даљи покрет, Усташки генерали Метикош и Макс Лубурић, напали су га с леђа, свом жестином... Тако се жедно Лијевче поље напојило крвљу из тела наше поспане и глађу изнурене деце. Од четрдесетак хиљада невиних душа, успело је да се спасе и побегне према Кордуну највише 1.000 најздравијих. Заробљени Павле одведен је у казамате Старе Градишке, 20. априла. Угледавши у затворским одајама свог крвопију Лубурића, мој црногорски командант истрчао је на балкон и из све снаге позвао своје поробљене људе да се докопају оружја и боре до последње капи крви. Међу двадесетак усташа који су се тада бацили на челичног мајора била су оба команданта са Лијевча поља. Два дана пре коначне капитулације Немачке (7. маја 1945.) завршен је последњи чин трагедије овог поља, заливеног српском крвљу. Тог дана погромски усташки логор и усијане јасеновачке пећи прогутале су крупну фигуру родољубивог отаџбинског четничког покрета, мајора Павла Ђуришића..."”

1.Draza nije bio na Lijevce polju da bi mogao znati sta se tacno dogodilo

2.svi se slazu da je Draza mitomanisao kad je spominjao 40 000 dusa

3.Draza kaze da se spasilo najvise 1000 najzdravijih i da je pobjeglo prema Kordunu(to bi znacilo da je 39 000 poginulo)- na osnovu tih rijeci potpuno je jasno da Draza nije imao pojma o tome sta se stvarno dogodilo,jer da je znao sta se dogodilo na Lijevce polju,bilo bi mu poznato da je skoro 10 000 Crnogoraca preslo kod Drljevica i preko Zagreba otislo ka Sloveniji gdje su ih vecinu zajedno sa ustasama poubijali partizani

4.a sad ustasko-domobranski dokumenti koji razotkrivaju svu tu mitomaniju: http://www.znaci.net/zb/4_4_34_2.pdf ( pogledati april 1945. pod B.Gradiska )--Krak101 (разговор) 03:02, 13. април 2016. (CEST)