Разговор:Борислав Пекић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Категорије

Не видим проблем у томе да текстови о Бориславу Пекићу и Данилу Кишу буду уврштени у двије категорије-Српски књижевници и Црногорска књижевност.Примијетио си да сам и Мирка Ковача уврстио у обије категорије.Теорија књижевности у том смислу не даје неке догматске инструкције.Потпуно је оправдано,и логично,да,рецимо,Џемса Џојса сматрају ирским писцем,али и проучавају у оквиру енглеске књижевности.А слично стоје ствари и са Гогољем,Вајлдом,Шоом,Бекетом(његов "француски опус" додатно компликује ствари),Набоковом...Треба ли уопште наглашавати да је у нашим уситњеним културама,са синдромом малих разлика,тај "проблем" још и израженији-чији су писци:Марин Држић,Иван Гундулић,Петар Прерадовић,Његош,Иво Ћипико,Сима Матавуљ,Петар Кочић,Иво Андрић,Владан Десница,Меша Селимовић...!? У српско-црногорском контексту и заплетеној игри "националних идентитета",сматрам да би увођење нешто флексибилнијих критеријума могло помјерити чврсто ушанчене позиције.Његош је,притом,несумљиво у ужем смислу црногорски писац.У ширем смислу он је и дио српске књижевности.С друге стране,Пекић је у ужем смислу српски писац,али је,у ширем контексту,и дио црногорске књижевности.Конкретније,сем што је рођен у Подгорици,од оца Црногорца(а у младости се и сам тако национално изјашњавао,што је могуће провјерити у првој књизи његових "Година које су појели скакавци"),Пекић је 60-их година уредницима библиотеке "Антологија црногорске књижевности-Луча"(коју је издавао тадашњи титоградски Графички завод),Бранку Бањевићу,Сретену Перовићу и Милораду Стојовићу,дао и писмено одобрење да га уврсте у ту едицију.Тако је у оквиру антологије црногорске књижевности објављен његов вијенац приповједака "Време чуда". Данило Киш,пак,син мађарског Јеврејина и Црногорке,првим пјесмама(на ијекевском),још као гимназијалац, јавио се управо на Цетињу,гдје је послије рата живио код свог ујака,знаменитог црногорског историчара,Риста Драгићевићa.Његов језик био је српскохраватски,дух космополитски,а својим се црногорским поријеклом увијек гордио(о чему свједоче сви његови блиски пријатељи-Станко Церовић,Мирко Ковач,Мирјана Миочиновић...).Када је књижевно позиционирање по сриједи сматрам да га је оправдано сматрати и српским и црногорским писцем.

Поздрав!

Александар — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Александар (разговор • доприноси) | 13:02, 12. јануар 2006.‎

---

Neka bude kako ti kažeš, nemam ništa protiv. Samo jedna mala stvar, koja me izuzetno nervira je da većina ljudi kad razgovara sa nepoznatim osobama PRETPOSTAVLJA da su muškarci. Pitam se zašto... --Maduixa kaži 14:01, 12. јун 2007. (CEST)

---

Коментар је написан прилично давно,у вријеме препуцавања са Покијем и њему је упућен.Ипак,осјетљивост је,овим поводом,разложна.

Александар — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.66.187.46 (разговор • доприноси) | 14:28, 12. јун 2007

______

Ja se po ovom pitanju ne slazem. Naime, da li je crnogorska knjizevnost diferencirana od srpske?Mislim da nije?Ako su pomenuti pisci koji su svrstani u tzv. crnogorsku knjizevnost pisali srpskim jezikom i osecali se kao Srbi ne vidim razlog zasto izdvajati crnogorsku od srpske knjizevnosti. Procitajete pismo Mese Selimovica upuceno SANU, kad kaze da bosanska knjizevnost zasebno ne postoji. Isti je kriterijum i za Crnu Goru. Mada neke ljude iz spiska crnogorskih knjizevnika uopste ne treba svrstati u srpsku knjizevnost, kao sto su Brkovici — Претходни непотписани коментар оставио је корисник СММ (разговор • доприноси) | 12:16, 3. јануар 2009.‎

Борислав Пекић инкоректни детаљи

Ја сам Пекићева супруга, и док сам још ту на овом свету, мислим да је важно да се потрудим и помогнем око детаља за ову страницу. Уредила сам његову страницу на енглеском пре много година и она је пуна детаља, док је ова страница не само кратка него често нетачна. Имам јако пуно обавеза, али ћу током идућих недеља покушати да све ставим у ред. Има јако много детаља који су изостављени, треба само погледати страницу на енглеском.

Елем, наравно да Пекић није никада припадао ДСС! Слажем се са предходним коментаром. Био је један од оснивача ДС, и његов потпредседник. Како је написан тај део не само што је некоректан него даје потпуно погрешан утисак. Он је умро 2.јула 1992 и ту се нјегов живот угасио, тако да нећемо сада кројити његову историју после тога!

Што се тиче питања црногорске књижевности...он, као Киш и Булатовић и остали, су недавно избачени из црногорске лектире (чини ми се да су Ковача оставили). Слажем се да ми морамо да будемо непристрастни, али се Пекић увек сматрао Србином из Црне Горе. Писао је српским језиком и никада није употребљавао јекавштину. Но, ако сматрате да га Црногорци исто тако хоће да уврсте, иако су га избацили из њихове лектире, онда га оставите у обе. Мени је само важно да се то не разуме погрешно, јер ако треба да се опредељује за једно, он је апсолутно био српски писац.

Као што сам рекла, покушаћу ових недеља да извршим промене, колико ми време допусти, и надам се да ће ми се неко обратити ако има нека питања о Пекићу, са којим сам провела 37 година, од 1955 до његове смрти 1992. Поздрављам вас све, Ljiljana Pekic (разговор) 11:43, 8. април 2012. (CEST)

Поштована Љиљана, заиста вам мног хвала на труду, ако треба нека помоћ, слободно реците. Једино бих напоменула да би било више него добро да осим текста убаците и литературу, јер правила нам налажу да чланци на Википедији морају имати ослонац у литератури, и она мора бити већ негде објављена, а сигурна сам да ћете ви најбоље знати у које публикације могу најбоље за то послужити. Такође, добро би нам дошла и нека слика. Ето, баш недавно, син Мире Алечковић нам је поклонио око тридесетак веома лепих слика његове мајке...--Јагода испеци па реци 01:43, 9. април 2012. (CEST)

Поштована Јагодо, неизмерно сам захвална на Вашем коментару и саветима, а нарочито Вашем огромном труду на Пекићевој страници. Потрудићу се да допуним литературу, знам да то треба, и да нађем што више линкова. Наравно имам дивних слика и то ћу да ставим. Топли поздрав Ljiljana Pekic (разговор)

Видео сам да сте поништили Јагодину измену, можда је неспоразум, навели сте да је био оснивач ДС а не ДСС па сам променио.--Soundwaweserb (разговор) 02:27, 9. април 2012. (CEST)

Молим Вас погледајте линк који сам навела из Политике и прочитајте мој горенаведен коментар. Био је оснивач ДС а не ДСС која је основана после његове смрти. Мораће да се врати како сам написала заједно са линком Политикиног чланка. Хвала на пажњи. Ljiljana Pekic (разговор) 02:32, 9. април 2012. (CEST)

Онда је у реду овако како сам променио и не треба ништа мењати.--Soundwaweserb (разговор) 02:35, 9. април 2012. (CEST)

Договорено. Хвала још једном на пажњи и великом труду који улажете Ljiljana Pekic (разговор) 02:39, 9. април 2012. (CEST)

Нема на чему, хвала вама што сте проширили овај чланак.--Soundwaweserb (разговор) 02:42, 9. април 2012. (CEST)

Не разумем што је моја измена враћена, ако сте већ рекли да НИЈЕ био оснивач ДСС. То је било оно што сам уклонила. Такође, гђо Пекић, заиста нема потребе за иронијом („мој огроман труд“). Овде смо сви да помогнемо, колико можемо и што је најважније од свега, с најбољом намером. --Јагода испеци па реци 03:13, 9. април 2012. (CEST)

Боже Јагода, не знам зашто мислите да сам Вам нешто рекла са иронијом. Дала сам Вам комплимент са најбољом могућом намером за велики труд на страници који улажете Ви и Ваше колеге бећ дуго времена. Soundwaweserb је лепо разумео да је био неспоразум, јер је вероватно видео колико корисника се појавило у тако кратко време, а очигледно је да сам ја тек почела уређивање. Само што сам објавила чланак и неко је у року од неколико минута потпуно скинуо/ла информацију о организацији ДС. Молим Вас разумите да је један корисник заједно са два друга корисника неколико пута враћао/враћала мој првобитни допринос страници раније истог дана везано за моје скидање линка интернет портала који продаје читање књига и који није дозвољен на Википедији. Док сам ја отишла на нет да потражим линк за Политику да бих доказала том кориснику да је то тачно (морате да разумете да ја долазим на страницу где већ дуго пише да је заједно са Коштуницом организовао ДСС и то после Пекићеве смрти а не знам ко је то додао а ја тек сада схватам да сте Ви већ направили корекцију и исправили грешку), и ја сам само кликнула на задњи линк не мислећи да је другчији од задњег кога сам видела. Драга Јагода, ја сам пре три недеље напунила 80 година, да ли знате шта значи за мене снаћи се у Вашем свету Википедије где су реакције тако муњевито брзе да сам ја и једва разумела како да одговорим у овим разговорима без тога да направим нову тему а камоли да се снађем око тога ко је ко. Ви сте за мене Јагода а не Мадиукса, зато немојте да се љутите на мене ако не могу да се снађем. Написали сте ми тако леп коментар и ја сам на њега одговорила са истом искреношћу и од срца. Верујте, ја сам ту да Вам помогнем да направимо заједно страницу коју је Пекић заслужио, и ниуком случају да вређам оне који то већ дуго раде. Будимо пријатељи, имамо исти циљ. Топли поздрав Ljiljana Pekic (разговор) 10:25, 9. април 2012. (CEST)

Oprostite mi gđo Pekić, kasno je sinoć bilo, i kad ste pomenuli „moj veliki doprinos“ a radi se zapravo samo o jednoj maleckoj izmeni (koju se plus vi vratili), šta čovek drugo da pomisli? Moja greška, i zapravo je trebalo da sama sebe uputim na pravilo o pretpostavljanju najbolje namere. Još jednom se izvinjavam i molim vas da mi ne zamerite. Kao što ste i sami rekli, ovde se odvija sve mnogo brzo, mnogo ljudi prolazi kroz Vikipediju, sa raznoraznim naravima koje čovek treba u vrlo kratkom vremenu da otkrije, pa se dešavaju ovakve greške. U svakom slučaju, čast nam je, najiskrenije (i kamo sreće da bude više ovakvih slučaja) da ste se odlučili da nam pomognete u sređivanju članka o vašem suprugu. Ako ikako mogu da pomognem, tu sam, mada, takođe moram reći svaka vam čast jer sa vašim godinama, snalazite se na Vikipediji mnogo bolje od mnogih, mnogo mlađih osoba. --Јагода испеци па реци 11:26, 9. април 2012. (CEST)

Драга Јагода, сада сам срећна, дали сте ми нову енергију да наставим! Мој рад задњих година на Пекићевом блогу ме је истренирао на неки начин, али имате право, ово је тако све муњевито брзо и потпуно другчије, да се не може ни поредити. Велико хвала на топлим речима и неизмерно ми је драго што смо се спријатељиле. Ваша помоћ ће ми бити сигурно потребна чак и веома скоро, када напокон покушам да окачим слике...само да прво прегледам ово огромно море текста и ставим курзиве и наводнице које нисам још успела да додам. У исто време спремам Пекићеве текстове за Службени гласник и Лагуну, тако да је и код мене гужва максимална...али ћемо све успети...нажалост никад се не зна колико смо још на овом свету, па се мени увек жури да све постигнем. Само ми молим Вас објасните како могу нешто да Вас питам када ми затребате без тога да увек правим нову тему. Наравно да могу то да радим али чисто не знам систем постављањљ питања. Топли поздрав, Ljiljana Pekic (разговор) 12:57, 9. април 2012. (CEST)

Одоговрила сам вам опширније на вашој стр. за разговор, а мене можете контактирати кликањем на ово "испеци па реци" у мом потпису. И ја се радујем заиста што се нисте наљутили на мене. Понекад ми језик иде брже од памети, шта да радим :) --Јагода испеци па реци 13:56, 9. април 2012. (CEST)

Стопе у песку

Објављена је књига о њему. Овде постоји чланак о томе, па ако неко хоће да допуни чланак било би ок. --Јован Вуковић (р) 23:04, 25. јун 2012. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Истакнути српски књижевник и интелектуалац​​. Чланак је покривен обимном библиографијом и референциран. Велика захвалност супрузи Борилсава Пекића која је уступила слике Википедији и учествовала у писању овог чланка. Ако имате предлоге, помозите ми да још унапредимо чланак. Расправа траје до: 7. јануара 2014 у 21:30. --Soundwaweserb (разговор) 21:19, 31. децембар 2013. (CET)

Коментари

 Коментар: Чланак је добрим делом нереференциран. Означио сам места (или читаве поднаслове) за која мислим да их треба поткрепити референцама. А мислим да и Библиографија треба да буде референцирана. --В. Бургић (реци...) 09:56, 2. јануар 2014. (CET)

Očigledno je da moja dobra volja nije dovoljna, takvi pojedinci kao ti ubijaju svaku volju za rad. Nisi aktivan duže vreme, sad sam nađi izvore koje tražiš. A tražiš neke izvore kao da je ovo živa osoba. Izvinjavam se supruzi i ćerci Borislava Pekića za ove neprijatnosti pojedinca na vikipediji, hvala vam za doprinose u ovom članku. Želeo sam najbolje i pogrešio sam...--Soundwaweserb (разговор) 10:05, 2. јануар 2014. (CET)

То што је неко велики писац не значи да је аутоматски чланак о њему велики. Писао си сигурно на основу неких извора. Ако не, онда је ово оригинално истраживање, а у том случају заиста не треба да буде добар чланак. Извињавам се и ја супрузи и кћерци Борислава Пекића што немамо уреднике довољно квалитетне да напишу макар добар чланак о једном од највећих српских писаца. --В. Бургић (реци...) 10:13, 2. јануар 2014. (CET)

Imamo mi urednike, ali pored ovakvih pojedinaca nemoguće je raditi, niti vredi, niti ja lično želim zbod tebe da gubim vreme. U ovakvoj atmosferi svakako je nemoguće raditi...--Soundwaweserb (разговор) 10:17, 2. јануар 2014. (CET)

Препостављам да под „оваквом атмосфером“ мислиш на то да неко очекује да кандидати за добре чланке имају инлајн референце на одговарајућим местима. У том случају се заиста слажем са тобом, теже је радити у атмосфери где се очекује да добри или сјајни чланци не буду писани из главе већ на основу извора који ће бити наведени у тексту. --В. Бургић (реци...) 10:26, 2. јануар 2014. (CET)

Izvora ima dovoljno i navedene bibliografije, sve je OK, lep članak i samo sam pokušao da trgnem ljude da pomognu koliko mogu, a ne da lepe šablone po svaku cenu. Nije to poenta, niti traženje dlake u jajetu, niti bespotrebno inaćenje što nisam očekivao... Svakako je moja greška što ulazim u raspravu sa ljudima poput tebe, nemoguće je ovako raditi, stvarno više ne želim na ovakav način da razgovaram, ne vredi. Borislav nije živa osoba i nema kontroverznih tvrdnji, samim tim ni šabloni nisu potrebni. Ti ne razumeš šta je timski rad, ja sam na to mislio kad sam rekao pomozite mi da još unapredimo ovaj članak. Ti nisi razumeo, ja sam pogrešio u proceni ljudi... OK, idemo dalje...--Soundwaweserb (разговор) 10:35, 2. јануар 2014. (CET)

Ја не знам зашто је чланак скинут са гласања. Поприлично добро је написан, подручја која су нереференцирана веома лако је покрити референцама, чак има све до што се тражи у литератури која је доступна и онлајн. Ипак је кандидат за добар, а не за сјајан --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:05, 8. јануар 2014. (CET)

Nema svrhe raditi Nikola, nema ni svrhe trpeti uvrede. Članak je i ovako dobar, pa ne mora imati taj zeleni palac i ne moramo prolaziti kroz negativne stvari zbog hira pojedinaca. Na njemu je radila njegova supruga Ljiljana i ćerka Aleksandra, njima treba zahvaliti na ljubaznosti, pogotovo što su ustupile fotografije.--Soundwaweserb (разговор) 18:12, 8. јануар 2014. (CET)

Наравно да има сврхе радити. Мислим да Бурга није ништа лоше мислио када је тражио да се додатно референцирају неки пасуси. Уопште није тешко пронаћи те изворе. Па шта би ти радио да си на мом месту? Овде су замерке бар изнесене на сзр где им је и место и остављено је довољно времена аутору да их евентуално реши. Па видиш шта појединци мени раде из дана у дан, ниједно гласање није прошло а да ми од њега та шачица доконих корисника није направила гранд шоу. Главу горе и среди те ситнице и врати чланак на расправу и на глсање. Заиста заслужује тај палац горе. И спусти лопту, јер убеђен сам да википедијанци као што је Бурга сигурно немају лоше намере --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:19, 8. јануар 2014. (CET)

osnivanje DSS

Borislav Pekic nikako nije mogao biti jedan od osnivača DSS-a, jer je umro 02.jula 1992, a DSS je osnovan 26. jula 1992 godine. Iako je neposredno pred smrt bio u tom krilu DS-a, Borislav Pekić nije poživeo do osnivanja DSS-a. Činjenica je da je njegova supruga, od osnivanja bila član DSS-a, ali je, koju godinu kasnije, napustila DSS zbog neslaganja sa manjkom demokratije u toj stranci. Za pretpostaviti je da bi Pekić, da je poživeo, bio u grupi Radoslava Stojanovića, Vladana Batića, Milana St. Protića, Svetislava Basare i Ljiljane Pekić, koji su je svi napustili do 1997. godine. E sad, kako je neukusno to pretpostavljati, neukusno je pretpostavljati i da bi bio osnivač DSS-a, da je poživeo malo duže. Zato ovu informaciju treba izbaciti. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Baracigor (разговор • доприноси) | 08:37, 22. јул 2010.‎

Pekić nije izbačen iz crnogorske lektire

Draga Ljiljana, žao mi je što ste povjerovali užasnoj medijskoj harangi koja je prije godinu dana pokrenuta protiv "nove" crnogorske lektire. Papir danas, nažalost, trpi sve. Uvjeravam Vas da ni Pekić, ni Kiš, ni Bulatović nijesu "izbačeni iz crnogorskih lektira". Kao što je i ranije bio slučaj, Pekićev "Novi Jerusalim" nalazi se na popisu obavezne literature u 4. razredu gimnazije. U čitanci za 4. možete pronaći priču "Čovek koji je jeo smrt" i eseje "Autocenzura - rak književnosti" i "Metakritika". Danilo Kiš, takođe, nije "izbačen" - njegova djela proučavaju se u 9. osnovne te 1. i 3. razredu gimnazije. Bulatovićev "Petao" je obavezna lektira u 4. razredu gimnazije. Slična je situacija i na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Čak bi se moglo reći da je Pekićevo djelo izuzetno inspirativno postdiplomcima, budući da je u posljednjih 2-3 godine u Nikšiću odbranjeno najmanje 3 magistarska rada o njegovu djelu. Nadam se da ćete ovu informaciju shvatiti kao dobronamjeran gest. Srdačni pozdravi iz Podgorice!— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.155.11.115 (разговор • доприноси)

Исправке

ИСПРАВКА ГОРЊЕГ ПАСУСА, у којему су два податка нетачна, а један, важан, изостављен. Прво, конкурс на који је Борислав Пекић послао сотију "Како упокојити вампира" нису расписали "Удружени издавачи Југославије" (тако нешто тада нити је постојало нити је могло постојати), већ су га расписале три удружене београдске издавачке куће - БИГЗ, Рад и Народна књига. Друго, важније: конкурс није био анониман. Најзад, књига није била само штампана, већ је заједно са збирком песама "Кукута" Гојка Ђога добила Награду Удружених издавача, која је у том тренутку, по новчаном износу, била највећа књижевна награда у Југославији. У редакцији (жирију) која је о овоме одлучивала налазили су се Драган М. Јеремић, Данило Киш, Милан Комненић и Божидар Милидраговић, као и представници издавачких кућа, главни уредници, Цвета Котевска испред Народне књиге, Никола Бертолино испред БИГЗ-а и Бошко Богетић испред Рада. Због афере око Кишове књиге "Гробница за Бориса Давидовича" чији је главни учесник, поред Киша, био Драган М. Јеремић, ова двојица су напустила жири који је стога завршио рад у смањеном, петочланом саставу.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 94.189.142.202 (разговор • доприноси)