Разговор:Босанска вила/Архива 1

Последњи коментар: Antidiskriminator, пре 13 година у теми Покренут српски лист
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Шта значи „Неки сматрају да је фрањевачки лист Босанског пријатеља који је четири пута издан и штампан у Загребу, био први књижевни лист у провинцији БиХ“. Ту није битно приватно мишљење него истина. Евидентно је да је то био први књижевни часопис у БИХ, а на овој википедији постоји текст о њему који ја нисам писао. Друго шта значи провинција БИХ у овој реченици и уопште у тексту.--Drazetad (разговор) 11:33, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

То значи да је тај часопис штампан у Загребу. А Загреб није био у саставу аустроугарске провинције БиХ. Напримјер Херцег Нови и Бока су били у саставу аустроугарске провинције БиХ. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:07, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Ал си ми одговорио. Да би се нешто знало потребно је нешто прочитати или бар имати у рукама књигу са темом о којој се пише. Отоманско царство је морало да препусти управљање Босном и Херцеговином Аустроугарској монархији на 30 година према одредбама Берлинског конгреса из 1878. године. Босански пријатељ је часопис, кјоји је покренуо Бањалучанин Иван Фрањо Јукић, писао га у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду) , а штампао је прве две свеске у Загребу у штампарији Људевита Гаја 1850 и 1851, 28 година пре појаве Аустро угарске на простору БиХ. (Значи Аустро угарске није било, па ни провинције него је била у саставу Турске као и Србија). Између осталих на издавање часописа су га потакли радови Достеја и Вука. И зато се овај часопис претежно бавио народним благом(народним песмама, приповеткама, пословицама и загонеткама). Ови подаци су из текста књижевника Илије Кецмановића из Срајева (вероватно га знаш јер си живуо у Сарајеву) Поводом стогодишњице Јукићевог Босанског пријатеља, Бразде 1950. Друго, Босански пријатељ није био фрањевачки лист, а треће ниси одговорио који то неки сматрају.--Drazetad (разговор) 13:11, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

И Турска је имала своје провинције. На страници тог часописа пише да је то часопис који је издан 4 пута, и сваки пут штампан у Загребу. Тако пише и на интернету. А ти ако желиш да пишеш о том часопису, онда то уради на предвиђеној страници. Право да ти кажем, уопште ми није јасно због чега си уопште у сам наслов овога чланка ставио тај чланак ни због чега на овој страници пишеш о часопису који има своју страницу. Мислим да би било боље да о том чланку пишеш на већ предвиђеној страници. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:30, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Текст је већ написан и у њему пише ово што ти побијаш, зато сам га ставио на ову страницу да га погледаш. Ово о провинцијама сад измишљаш јер си мислио да се то дешавало за време Аустроугарске. А оно неки сматрају, је уствари твоје мишљење које ћеш морати кориговати. Није тачно да на страници тог часописа пише да је сваки пут штампан у Загребуу. Прва и друга код Лјудевита Гаја Загреб трећа код Антуна Јакшића Загреб, а четврта коју је он припремио после његове смрти штампан у Сиску код Ивана Вончине у редакцији Анте Кнежевића. Часопис је требао бити покренут десет година раније, али му је управа фрањевачке провинције пошто је био свећеник није дала дозволу, тако да није био фрањевачки часопис. Зато би те молио да то исправиш у тексту. Видим да си задржао делове које сам јутрос додао у текст (све осим овог) и зато сам све ово покренуо, јер сам дао тачне податке и све је проверљиво у наведеној литератури.--Drazetad (разговор) 14:00, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Задржао сам све што си написао о овом часопису о коме је чланак. А ово што ти пишеш о том загребачком часопису, то можеш да додаш на чланак о том часопису, а не овде. Тај часопис о коме ти пишеш има своју посебну страницу на коју ти колико видим уопште ниси ништа писао. Тај часопис о коме ти пишеш уопште није повезан са Босанском вилом. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:09, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Да си написао овако како сад стоји не би било овог разговора. Пошто си у почетни текст ставио да је то први књижевни часопис у БиХ, стављено је да је пре њега био један. Кад си написао да је то био једини у том периоду то стоји. нема потребе спомињати Босанскок пријатеља. Оно што сам рекао нема потребе уности у текст о Босанском пријатељу јер је то већ наш пријатељ Мики ставио кад је писао текст. Срећан рад.--Drazetad (разговор) 14:29, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Овако како сада стоји је корисник који је почео овај чланак ставио. Врло је било јасно написано. Једина нејасноћа у свему овоме је то што си ти ставио тотално безначајан фрањевачки загребачки часопис који нема никакве везе са овим, и то још у први ред овога чланка. То је био једини проблем који сам сада уклонио! Тако да више нема проблема! Уклоњен је! --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:38, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

У првом реду је писало да је први у БиХ, па је зато убачен овај часопис је то није било тачно, али то није више важно. У класичним (нормалним) енциклопедијама оба текста имају исти значај и ниједан није значајнији од другог, а у овој које уређујемо нас двојица често је по симпатијама, а боли ме ухо и за један и за други, али мора бити тачно оно што је написано. Мислим да је ово крај о овој теми.--Drazetad (разговор) 15:06, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Категоризација Босанске виле

Имам једно питање. Знам да се нећеш сложити са питањем (:)), али ја ћу га ипак поставити. Немој га, БЧ, схватити као ад хоминем напад јер то није, пошто није питање везано за тебе лично већ за твоје уређивање. Ако је истина оно што сам прочитао о БиХ са краја 19. века (АУМ провиницији), онда је ситуација следећа: Срби су били најбројнија национална групација становника у БиХ. Сматрали су Србима и муслимане и део католика из БиХ. Било је много муслимана а чак и понеки католик из БиХ који су себе сматрали Србима исламске или католичке вероисповести. Залагали су се за национални препород и слободу српског народа (и културну и сваку другу) и то целог српског народа на територији БиХ, не само православаца и не само на оној територији коју данас обухвата Република Српска. То се не односи само на чланак о Босанској вили него и на низ других (ако се не варам Гаврило Принцип, Млада Босна, Ђорђе Пејановић....). И овај часопис и ова организација и особе су живели и деловали на територији коју је обухватала читаву БиХ (најчешће управо на територији која данас припада Федерацији) и сво њено становништво (по некима српско које се тренутно, када су у питању муслимани и католици, не декларише као српско). Једноставно питање (постављено у најбољој намери иако не могу да избегнем да можда не звучи тако): Зашто умањујеш неутралност, информативност и релевантност википедије на српском језику тиме што делу становника данашње БиХ (међу којима има и Срба) који не живе на територији данашње Републике Српске категоризацијом у Историја Републике Српске читавог низа чланака из историје БиХ (везане за сво српско становништво АУМ провинције БиХ и читаву територију БиХ) ускратиш део њихове историје? Становници Федерације имају право на своју историју, историју својих предака, а википедија има обавезу да буде неутрална. Мислим да им то право ускраћујеш категоризацијом низа чланака из заједничке историје читаве БиХ у категорију Историја Републике Српске (која обухвата оне чланке који се односе на Српску а не на остали део БиХ). --Antidiskriminator (разговор) 11:55, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Немој погрешно да схватиш мој одговор, али заиста не знам о чему говориш. Ако погледаш категорије, видјећеш да постоји и категорија БиХ. Тако да не треба да се осјећаш угрожено. Генерално гледано, све области Југославије која је била међународно призната држава су подјељене на републике, ентитете, покрајине и друго. Ради се о принципу категоризације а не о негирању Југославије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:03, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Мисли су чудо. Више од сат времена сам писао горе наведену реченицу (која је сажетак неколико пута дужег текста) а ти у међувремену убацио категорију Историја БиХ. Сматрај мој горе наведени коментар неважећим. --Antidiskriminator (разговор) 16:12, 8. јул 2010. (CEST)Одговори

Тачно је то што си рекао за на пример Југославију. Међутим, мислим да је у овом случају потребно да се отвори и подкатегорија Историја БиХ под влашћу АУМ, као што постоји подкатегорија Историја БиХ под османском влашћу. Међутим, то је тема за разговор на страници тих категорија. --Antidiskriminator (разговор) 16:14, 8. јул 2010. (CEST)Одговори


Истовремено постојање категорија Историја РС и Историја БиХ је чисто дуплирање категорија јер је кат Историја РС већ у кат Историја БиХ. Једну од те две категорије би требало уклонити. --109.93.33.32 (разговор) 14:21, 9. јул 2010. (CEST)Одговори

Покренут српски лист

Мислим да би израз „покренут је 1885“ требало заменити почео да се објављује, штампа.... или неки прикладнији од покретања које је некако, чини ми се недефинисано и непрецизно.

Такође ми се чини да је и израз „српски лист“ помало неприкладан. На основу текста чланка је очигледно да су тај лист уређивали и муслимани и хрвати..... а читао је или је могао да чита свако ко зна српски језик, (слично википедији на српском језику која није српска википедија него из истих разлога википедија на српском језику коју могу да уређују и читају сви који знају српски језик без обзира на то да ли су Срби или не) тако да је можда боље употребити израз лист на „српском језику“? --Antidiskriminator (разговор) 12:49, 11. јул 2010. (CEST)Одговори

Додатни аргумент против коришћења термина „српски лист“ у реченици „Босанска вила је била српски лист за „забаву, поуку и књижевност“. може да буде у томе што би то у суштини могло да значи лист који се издаје у Србији. Пошто то није био случај, јер се лист није штампао и Србији већ у АУМ провинцији БиХ, употреба термина „српски лист“ је и због тога неприкладна. --Antidiskriminator (разговор) 11:27, 12. јул 2010. (CEST)Одговори
Врати ме на страницу „Босанска вила/Архива 1”.