Разговор:Велика школа Ивана Југовића/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ово можда може да има неку енциклопедијску вредност. Међутим сада је само есеј --Јован Вуковић (р) 12:35, 2. новембар 2006. (CET)

Ови подаци имају енциклопедијску вредност, с тим што ја не умем да их поставим тамо где треба да се налазе. Ако већ толико времена проводиш на Википедији молим те да отвориш подтему Историја педагогије у теми Педагогија. Иста се налази на друштвеним наукама или у "образовању".

Копирајт тј. кршење лиценце је 100% јер нешто овако није енциклопедијски чланак који кратко и јасно даје информације на задату тему, више је то нека есејистика и необавезна прича истргнута ко зна одакле. Дакле овде се ради о чувеној Великој школи која је постојала у устаничкој Србији 1808-1813, школи која је тек касније обновљена у облику Лицеја 30-их година тог века, чији је настављач Велика школа из 1863. која прераста у Универзитет у Београду 1905. Целокупно српско школство вуче корене и позива се на историју ове устаничке Велике школе из 1808-1813. Значи у историјату сваког факултета се може наћи нешто о тој школи, као и у свакој историји која се бави Првим српским устанком. Једна од таквих факултетских историја је нпр. Правног факултета Колико далекео сеже историја Правног факултета у Београду. Заслуге за њено оснивање има Иван Југовић, на тој страни сам такође додао 3 линка где има материјала о његовом животу. Из свега овога би се могао извући један солидан чланак какав ова енциклопедија заслужује. Међутим овога пута ја за то немам времена (као што сам га раније за многе друге сличне ситуације имао). Надам се да ће се неко наћи и да ће корак по корак овај чланак угледати светлост дана. --Ђорђе Стакић (р) 14:46, 2. новембар 2006. (CET)

Добро, можда ово и јесте есеј. Интересује ме где си нашао да је Иван Југовић био професор Више педагошке школе када таква у Београду није постојала до 1877. године? Мислиш на Норму у Сомбору? Где си нашао да је он тамо предавао?

Из историје чланка можете видети да је то додала Сашка83 још у првој верзији када је основан чланак. Исправите слободне ту информацију пошто сам и ја скоро сигуран да је нетачна јер тада је у Београду била Велика школа и осим ње није било других тог ранга (типа Виша педагошка). Могуће да је он предавао у Сомбору, али као што рекох нисам проучио биографију Ивана Југовића, само сам пронашао и поставио линкове ;) --Ђорђе Стакић (р) 16:22, 2. новембар 2006. (CET)

Ево да будем још слободан да претпоставим да је Сашка пронашла информацију да је био проф. Више педагошке школе и Велике школе у Београду. Онда је и на ово прво додала „у Београду“. Пошто ти је историја педагогије и школства вероватно блиска можеш знати да ли је тада негде постојала таква образовна установа. Имајући у виду да је у питању Сомборац такво нешто не би било чудно, чак би било и логично. Ипак погледајте и она три линка ако има нешто о томе. --Ђорђе Стакић (р) 16:28, 2. новембар 2006. (CET)

Локација зграде

У овом чланку се наводи: зграда школе постоји и данас (у њој је смештен музеј Вука Караџића и Доситеја Обрадовића). Међутим овде се наводи потпуно друга локација у Београду:

"Kad se s Velike pijace Višnjićevom ulicom pođe dole ka Dunavu, ostavljajući desno Glavnu policiju a levo Tekiju, dolazi se na raskršće Višnjićeve i Jevremove ulice, i tu na levoj strani ima dvokatna kuća staroga kroja, s nekoliko dimnjaka na krovu, od kojih na najvišem su rode davno svile svoje gnezdo. Pred kućom je mala avlija i veća kapija sa dva kamena za sedenje. U toj kući bila je Jugovićeva Velika škola, koja je otvorena 1. septembra 1808. godine. Posle propasti od 1813. ta je kuća opet otišla u turske ruke. Docnije je nju kupio od Turaka neki Kutula, a posle Kutule došla je u ruke današnjem gazdi bakalinu Dadi. Ispod te kuće, malo severnije, bila je Saka česma, koja je sada izmeštena na rogalj ulice Jovanove i Dubrovačke."

Међутим, нажалост, нема извора ни у самом чланку за ову прву информацију ни на овом сајту за ову другу. По тону овог чланка види се да је то писано пре много година, можда и више од 100. Такође локација је много логичнија јер је 1808. Београд био веома мали па је локација на углу Вишњићеве и Јевремове једино вероватна, док је данашњи музеј Вука и Доситеја тада био далека периферија. Ако неко препозна одакле је преузет овај навод са сајта нека се јави. Што се тиче навода у првој верзији чланка то је Корисник:MikiMile вероватно преписао однекле, ако неко знак одакле нека и то јави. Иначе кад смо већ ту да кажем да је поменута Велика пијаца данашњи Студентски трг (парк). --Ђорђе Стакић (р) 23:44, 23. август 2007. (CEST)

На поменутом сајту има још пуно сличних цртица о топонимима Београда који су потпуно једнаки по стилу, вероватно из исте књиге. За један од тих записа (Теразије) сам утврдио да су дело Милана Ђ. Милићевића, па су вероватно и остали, по свему судећи из капиталне књига "Кнежевина Србија" од тог аутора. --Ђорђе Стакић (р)

Дакле ево коначног одговора који сам добио и од администратора сајта, а налази се и у првом уносу из топонима Београда [1]: „Текст који следи објављен је у Годишњици Николе Чупића, књига XXII, у Београду 1903. године, под насловом Цртице за ранију слику српске престонице, записао M. Ђ. Милићевић, и с годином на насловној страни 1902.“ --Ђорђе Стакић (р) 09:57, 25. август 2007. (CEST)

A gde su deca najcesce opismenjavana pre otvaranja prvih skola u Srbiji?

Izvinite zbog reci, ne znam da namestim Srpski, (Djole93bg (разговор) 07:12, 19. новембар 2010. (CET)).

Većina negde, oni kojima je to baš trebalo da bi bili sveštenici su uglavnom učili pri manastirima. --Ђорђе Стакић (р) 13:28, 19. новембар 2010. (CET)