Разговор:Владан Десница/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Прољећа Ивана Галеба је роман, колико је мени познато. Велик је да би био новела. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник АПлећаш (разговор • доприноси)
- Замењено, могао си то и сам да урадиш
--СашаСтефановић • 16:18, 23. новембар 2006. (CET)
Нисам био 100% сигуран да је класификација тога дела као роман исправна, само сам знао да има што да се чита. --АПлећаш 16:20, 23. новембар 2006. (CET)
Мени лично, врло је интересентан навод из чланка где се каже "интересантно је да Хрватска (sic!) данас сматра да је Владан Десница хрватски писац и да је писао хрватским језиком". Прво, то је неенциклопедијски стил, а друго, нека ми било ко објасни који су то критеријуми за класификацију писаца у погледу припадности националној књижевности? Имамо велик број уметника, етничких Срба, који су рођени и живели у Хрватској, који су и умрли у Хрватској, и чији је целокупни уметнички опус највећим делом створен у Хрватској. Чији су они? Да ли су они хрватски уметници, српски уметници, хрватскосрпски уметници, и хрватски и српски уметници . . .?
Десница је рођен у Хрватској, отац му је био Србин (мајка, чини ми се, Хрватица), живео је у Хрватској, писао у Хрватској, објављивао у Хрватској, умро у Хрватској. Ко је прочитао "Прољећа Ивана Галеба" видеће да је Десница писао чистим хрватским језиком (на страну што тај Десничин хрватски језик може разумети сваки просечан Србин из Србије) и да су му теме, премда универзалне и свевременске, везане за Хрватску првенствено. А то што је писао за четничке новине - па да је шуровао и са црним ђаволом, Хрвати се никад не би тако лако одрекли тако великог и признатог писца. Дакле, ако Хрвати тврде да је хрватски писац - мислим да им на томе нико не може замерити, а ако, опет, Срби тврде да је и српски писац - имају на ту тврдњу легитимно право (ако ништа, а оно због Десничиног српског порекла).
--делија 18:32, 23. новембар 2006. (CET)
Најтачнија одредница за књижевну припадност Владана Деснице би била "српски и хрватски књижевник", будући да се он и сам тако понашао и декларисао. Наиме, у једном писму хрватском књижевнику Јожи Хорвату (жао ми је што ми није при руци податак о години у којој се то догодило), тадашњем секретару Матице хрватске, поводом Десничиног уврштавања у репрезентативну едицију "Пет стољећа хрватске књижевности", Десница је о својој књижевној припадности рекао да се сматра југословенским, дакле и хрватским и српским писцем. Што се тиче језика на којем је Десница писао, за тај језик се не може рећи ни да је српски, ни да је хрватски јер садржи елементе и једног и другог језика, поприлично испреплетено и без неког обрасца по коме би се Десничин језик могао разделити. Андреј Новак, Суботица, 11. 06. 2007.
Мали исправак: Владан Десница није баш потомак Стојана Јанковића него његовог брата Завише. Колико ми је познато, Стојан није имао дјеце. Што се тиче Десничине припадности националним књижевностима, потпуно се слажем са Зделићем. Писао је врло универзално. По ничему се није могло закључити што је по народности. А то што је у рату можда писао у неким четничким новинама, па што онда? И Тито је сурађивао с четницима на почетку рата, а Хрват Иван Субашић био је предсједник задње краљевске владе. Паметан човјек и није у рату имао неки избор. Љубо Бакула, Загреб, 02.08.2011. 89.164.18.36 (разговор)
- Поштовани Љубо, замолили бисмо Вас да нас упутите у литературу у којој сте сазнали извесне појединости.--Епаминонда (разговор) 18:13, 2. август 2011. (CEST)
- Ако нико нема ништа против, односно ако се нико не јави протупредлогом, бићу слободан за неколико седнмица променити део у којему се тврди да се Десница у Хрватској спомиње искључиво као хрватски књижевник. И сам сам универзитетски професор, предајем и Десницу у склопу кроатистике, и никад ми није пало на памет да прећутим његову националну припадност (сећам се његове речите осмртнице на стакленим вратима загребачке књижаре "Напријед" 1967), али нема сумње да је деловао унутар хрватске књижевне сцене. Примера вишеструке припадности има тушта и тма, не само међу јужним Словенима, није потребно да се ђапамо (и) око Деснице. На хрватској Википедији је уредно наведен као хрватски и српски писац. А и хрватски, и српски и још неки писци су eo ipso били и југословенски писци, у периоду од 1918 до 1990, хтели-нехтели :). --Inoslav Bešker (разговор) 23:37, 19. март 2015. (CET)
- Сви квалитетни и добро референцирани доприноси су наравно увек добородшли! Уживајте у раду, живели :) --ANTI_PRO92 (разговор) 00:38, 20. март 2015. (CET)
- Ако нико нема ништа против, односно ако се нико не јави протупредлогом, бићу слободан за неколико седнмица променити део у којему се тврди да се Десница у Хрватској спомиње искључиво као хрватски књижевник. И сам сам универзитетски професор, предајем и Десницу у склопу кроатистике, и никад ми није пало на памет да прећутим његову националну припадност (сећам се његове речите осмртнице на стакленим вратима загребачке књижаре "Напријед" 1967), али нема сумње да је деловао унутар хрватске књижевне сцене. Примера вишеструке припадности има тушта и тма, не само међу јужним Словенима, није потребно да се ђапамо (и) око Деснице. На хрватској Википедији је уредно наведен као хрватски и српски писац. А и хрватски, и српски и још неки писци су eo ipso били и југословенски писци, у периоду од 1918 до 1990, хтели-нехтели :). --Inoslav Bešker (разговор) 23:37, 19. март 2015. (CET)