Разговор:Владари Сицилије и Напуља/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Kraljevina malim slovom. Neka Delija to proveri u Klajnu, jer sada nemam knjigu sa sobom, ali sam sigurna sto posto da je Napuljska kraljevina a ne Napuljska Kraljevina.--Maduixa kaži 19:30, 8. април 2007. (CEST)

Zar nije Jovana Luda bila de jure kraljica Napulja kao Jovana Treća? Ona je bila kćerka i naslijednica Ferdinanda II Aragonskog (Ferdinanda III Napuljskog). Ona je bila de jure kraljica zemalja Krune Aragona zajedno sa svojim sinom Karlom. Zar je naslijedila sve očeve kraljevine sem Napulja?

Nije. Huana la Loca, ili kako ti kazes, bila je samo kraljica Kastilje, jer je nasledila svoju majku na prestolu Kastilje, a otac joj je bio jos uvek ziv, stavise uspeo je opet da se ozeni. Kad je Fernando II od Aragona umro, nasledio ga je direktno Karlo V njegov unuk, jer je Huanu vec sam Ferdinand strpao u manastir u Tordesiljasu pod izgovorom da je "nesposobna da vodi zemlju" i regentovao je Kastiljom umesto nje do svoje smrti 1516. godine. U medjuvremenu, izmedju Fernandove smrti i stupanja na presto Karla V, tj I od Spanije 1517, Kastiljom je regentovao kardinal Sisneros a Aragonom Alfonso od Aragona, Fernandov brat. Karlo je 1516. bio proglasen za kralja Spanije, ali je morao otici u Spaniju i poloziti zakletvu u Kastilji i Aragonu da ce postovati njihove fuerose (zakone) kako bi ga njihovi kortesi priznali za kralja pa se on 1517. lepo ukrcao na brod i kreno put Spanije iz Holandije gde je odrastao i gde se rodio. O svemu tome ima lepo objasnjeno u clanku o karlu V.--Јагода испеци па реци 19:49, 11. јун 2009. (CEST)

Pročitao sam članak o Karlu V, ali zbunila me španska vikipedija. Oni kažu da su Ferdinanda V i Izabelu I u Kastilji 1503. naslijedili Jovana i Filip I (iure uxoris), a da su Ferdinanda II u Aragonu 1516. naslijedili Jovana i Karlo I (iure matris). Hvala na objašnjenju. Jao, sad vidim da se zaboravio logirati gore... Amsal (разговор) 17:44, 12. јун 2009. (CEST)

Izvini, kod Ferdinanda V? Sad ti mene zbunjujes... :)

Evo pogledala sam opet u knjigu, da ne bude da pricam napamet. José Nieto, Historia de España, str. 159. Prepricacu ukratko:

Kad je Izabela umrla 1505, Fernando II je po zakonu prestao da bude kralj Kastilje a krunu je nasledila njihova kcerka, Huana sa svojim muzem, Filipom Lepim. Huana i Filip vladali su nekih pet meseci zajedno sve do iznenadne Filipove smrti koja je totalno dotukla Huanu i ona nije mentalno vise bila sposobna da vlada, pa je formiran Savet regentstva sa Sisnerosom na celu koji je narafski, bio odan Fernandu, koji je, kad se 1507 vratio iz Napulja, poceo da vlada kao regent Kastiljom u Huanino ime. Krune jesu ostale odvojene u periodu izmedju smrti Izabele i Fernanda (1505-1516), a tako bi i ostale da je Fernando imao poroda sa svojom novom zenom Zermen de Foa, ili da je Huana bila sposobna da vlada. Kad je Fernando umro, Sisneros je opet zauzeo polozaj predsedavajuceg u Savetu regentstva u Kastilji, a u Aragonu na to mesto je dosao Alfonso od Aragona. Njih dvojica su vladala ovim dvema krunama (nisu samo kraljevine u pitanju, vec krune Kastilje i Aragona, jer unutar svake od njih bilo je opet vise politickih celina) do punoletstva Karla V. ....

Karlo je imao teskoca da u Kastilji bude priznat za kralja jer je to pravo imala njegova majka, Huana. Desile su se dve pobune koje su kao uzrok imale Karlovo imenovanje za kralja Kastilje (dakle, nigde se ne pominje Aragon! Stavise, u Aragonu je bio sasvim OK primljen i dali su mu brdo para koje je on ulozio u svoj izbor za cara SRC jer je trebalo potkupiti mnoge sede glave... ;) I tako dalje i tako blize... :D Nisam gledala spansku viki, ali ocigledno je da su se negde zeznuli... --Јагода испеци па реци 19:37, 12. јун 2009. (CEST)

Hehe, pod Ferdinandom V sam mislio na aragonskog kralja Ferdinanda II, koji je kao Ferdinand Peti bio monarh Kastilje iure uxoris. Sad vidim en.wiki raspravu o Jovaninom statusu, koja je završila konsenzusom da je Jovana bila kraljica Aragona. Trebalo bi pogledati tamo navedene izvore, čini mi se da nisu za baciti. Naveli su proklamaciju Jovane za kraljicu zemalja Krune Aragona, kovanice i neke povelje. U svakom slučaju, zanimljivo :) Amsal (разговор) 19:10, 13. јун 2009. (CEST)

Ne znam, pogledala sam na spanskoj viki, jedan tip daje link ka ovoj stranici kao dokaz da je Huana bila i kraljica Aragona, a odmah na pocetku pise:

El 23 de Enero de 1516 acabó sus días D. Fernando el Católico, gobernador de Castilla por su hija la Reina Doña Juana. Ordenó en su testamento que le sustituyese en la gobernación y administración de estos reinos el Príncipe D. Carlos, su nieto, a la sazón en Flandes, y durante su ausencia el Cardenal Jiménez de Cisneros, Arzobispo de Toledo.

Bold je moj, a otprilike kaze: Dana 23. januara 1516. godine umro je Fernando Katolicki koji je vladao Kastiljom u ime svoje kcerke donje Huane. I svom testamentu naredio je da ga u vladavini i administraciji tim kraljevstvima nasledi princ Karlo, njegov unuk... aa u njegovom odsustvu, Kardinal Himenes de Sisneros...

Ovde se jasno govori o Kruni Kastilje, i samo Kastilje, jer su pod krunu Kastilje spadale kraljevina Kastilja i Kraljevina Leon. Ja ne videh u ovom tekstu da se igde pominje da je Fernando ostavio krunu Aragona svojoj ludoj kcerci. Osim toga, nelogicno je. Ako je vec svom unuku ostavio starateljstvo nad kraljevinom Kastiljom, zasto bi svoj presto ostavljao svojoj ludoj kcerci, kad vec moze direktno da ostavi svom unuku koji je bio zdrave pameti i kome je VEC ostavio jednu krunu cija je vladarka na papiru bila njegova luda kcerka? Ona je eventualno mozda mogla da nosi titulu, ali svakako nije bila nikad zvanicno proglasena kraljicom Aragona... --Јагода испеци па реци 20:16, 13. јун 2009. (CEST)

Sad videh i englesku viki. Zanimljivi su dokumenti koje ostavljaju tamo. Izgleda da zaista jeste Huana bila proglasena naslednicom Fernandovom, ali to je bio izuzetni izuzetak. Prema ovom tekstu, Fernando je prvo pokusao da proturi svoju kcerku Izabelu od Portugala, ali mu nije uspelo, Kortesi su odlucno odbili jer po aragonskom fuerosima zena nije mogla naslediti presto. Onda je Izabela umrla na porodjaju, pa je naslednik bio njen sin Huan i tu nije bilo problema, ali umro je kao beba, tako da je Aragon (kao i Kastilja) ostao bez naslednika. U Kastilji nije vilo problema da presto nasledi Huana, ali u Aragonu jeste (zbog zakona), ali na Fernandovo insistiranje, Kortesi su nerado pristali da naprave izuzetak jasnonaglasavajuci da NECE da menjaju svoje fuerose i da je to SAMO u ovom slucaju izuzetak. Huana je polozila zakletvu u Aragonu, ali u Katalunji to jeuradio za nju njen otac, pa je ostalo da to sama ona uradi kad bude bila u knezevini, s tim da ako to ne uradi, njeno priznanje za kneginju Katalonije otpada. Takodje je dogovoreno da se ona povuce ako Fernando bude imao sina sa Zermenom (kog je i dobio ali je umro, prema ovom tekstu). Dakle, ono od malopre se izgleda ipak odnosi na krune Kastilje i Aragona, ali zanimljivo je sta se dalje kaze u tom tekstu, a to je da je Karlo odbio da bude samo upravitelj, nego je hteo da se proglasi kraljem... Tu se ocigledno radi o debelim politickim zavrzlamama, tako da ja mislim da ipak treba ostaviti kako je, jer Huana jeste vladala Kastiljom, pa makar to bilo i samo tih nekoliko meseci, a Aragonom nikad nije, dakle imala je samo titulu i nista vise. S tim u vezi, npr. Huan Karlos ima titulu npr. kralja Madjarske, Dalmacije i Hrvatske, pa svi znamo da to nema veze s mozgom i ida Huan Karos sigurno nije nikakav kralj ni Hrvatske ni Madjarske ni Dalmacije. Ako se i navodi, trebalo bi jasno navesti da je samo imala titulu, i da nikad zapravo nije imala nikakvu stvarnu vlast. Mada, pitanje je koliko je to relevantno, i tu treba odlucitii da li navoditi samo one koji su imali neku vlast ili sve one koji su cak i samo imenom bili kaobajagi vladari... --Јагода испеци па реци 20:46, 13. јун 2009. (CEST)