Разговор:Влашки До (Смедеревска Паланка)

Историјске напомене су нужне за порекло неких породица у Влашком Долу:

1. Неке породице имају иста презимена али не и исто порекло. Такав случај је са породицама Пантић која је прикаѕана са пореклом од Милојевића из Сепаца а напротив у целој тој породици само је једно домаћинство тога порекла од усвојеног детета, сада домаћинство Владана М.Пантића а све остале куће Пантића су пореклом од Мајсторовића као Пантини потомци а чији најближи по сродству су Арсенијевићи и само једне куће изворних Јеремића са једним чланом,(слава Ђурђевдан)кућа до Пантића,док је други бројнији део породице Јеремић потомство доведеног пасторка који је примио од од очуха имовину и презиме а задржао славу по пореклу Светог Николу (19.Децембар)и чије куће и имовине су на биле крају села до шуме Алија а сада нешто ближе на Смедеревском друму.

2. Исто је и са породицом Мијатовић где изворни Мијатовићи припадају Мајсторовићком роду и славе Ђурђевдан а потомци пасторка из Александрића из из Рабровца-Јагњила славе Светог Стевана, трећи дан Божића 9.Јануара. Такав случај се десио и Фамилији Батинића делом у Азањи а делом у Влашком Долу где изворни Батинић славе Светог Јована а потомци пасторка Ивана доведеног из Пантелејића из истог места славе 16. Новембра Св.Ђурђиц.

3.Исто је и са фамилијом Никодијевића од којих је цела фамилија Мајсторовићког- Мајсторчићког порекла иѕуѕев домаћинства Животе Никодијевића чији је предак истог имена пореклом из Шопских крајева које овде називају Бугарима, служио код човека у тој фамилији без мушког потомства крајем 19. века па га је овај као вредног и честитог усвојио и оставио му у наслеђе целокупну имвину и славу Ђурђевдан.

Сви ови случајеви су последица смртности брачних другова услед ратних активности на овим просторима у прошлости и потребе удоваца са малом децом да женидбом обезбеди храниоца својој деци, обзиром на значај улоге жене тога доба у припреми хране, производњи одеће и одржавање куће и негу и мужу стоке за потребе породице, као првог фактора а такође и потребе жене да склони у домаћинство новог супруга своју ситну дечицу а нарочито мушку да их похлепни стричеви и стрине зарад наследства удела имовине не би усмртили,као другог реалног фактора,што је такође био чест случај или услед неплодности у браку брачних другова који су усвајали децу сродника или слуге ради обезбеђивања старања о себи у старости као трећег фактора и сл. ž

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.