Влашки До (Смедеревска Паланка)

Влашки До је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 975 становника.

Влашки До
Црква у Влашком Долу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 975
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 00″ С; 20° 55′ 00″ И / 44.466666° С; 20.916666° И / 44.466666; 20.916666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина147 m
Влашки До на карти Србије
Влашки До
Влашки До
Влашки До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Историја уреди

Влашки До се налази североисточно од Азање. По предању, овде је за време Турака била мезулана, по којој је, свакако, и поток, који овуда протиче, добио име Мезул. Овуда је пролазио Цариградски друм идући од Гроцке преко Колара за Паланку.

До 1882.г. овде су биле колибе и трла, кошеви и имања појединих азањских породица. Како им је било далеко да сваког дана из Азање овамо долазе на имања, почели су се појединци стално настањивати. Прво су се доселили Арсенијевићи, за њима Танасковићи, па Павићи и Милосављевићи. Затим су се насељавале и друге породице (Стевановићи, Тошићи, Никодијевићи, Мијатовићи, Анђелковићи, Шаранчићи, Батинићи, Новаковићи, Матејићи и др). Све су ове породице дошле из Азање, где и данас имају рођаке. Једино су Пантићи (Милојевићи) дошли из Сепаца (Јасеница) “. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Споменик палима у Ослободилачким ратовима у Влашком Долу.

Демографија уреди

У насељу Влашки До живи 977 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (41,5 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 312 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.961
1953. 1.713
1961. 1.644
1971. 1.526
1981. 1.477
1991. 1.287 1.252
2002. 1.161 1.211
2011. 1.003
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.146 98,70%
Хрвати
  
1 0,08%
Муслимани
  
1 0,08%
непознато
  
12 1,03%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт уреди

Референце уреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература: уреди

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Спољашње везе уреди