Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице[1]. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру [1]. У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи итд.

Азања
Азања
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 4014
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 59″ С; 20° 52′ 47″ И / 44.43305° С; 20.87972° И / 44.43305; 20.87972
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Азања на карти Србије
Азања
Азања
Азања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11423
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Историја уреди

Азања oд 1887.[2] до 1950. године важи за највеће српско село. Када је број становника 1950. године достигао 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Због велике бројности становништва Азања је била проглашена варошицом 1922. године, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-1964. године.

Азања је старије насеље и једно од највећих. Помиње се у арачким из првих деценија 19. века и имала је 1818. године 104 куће а толико исто и 1822. године. Године 1846. Азања је имала 213 кућа, а по попису из 1921. године имала је 1409 кућа са 8068 становника (са Влашким Долом).

По предању Азању су засновали преци породице Шаранчића. Њихов предак Шароња бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину, и како му се није ту допало скрене и дође овамо. Са женом се настани на месту, где је данас школа, и ту подигне „мало куће“. Свуда око места била је велика шума и било је непроходно. И данас се на азањском гробљу налази споменик некога Величка (од Шаранчевића) из 1766. године. После Шароње доселио се Петроније, предак Мајсторовића-Мајсторчића (који данас имају разна презимена). Пана је дошао „од СјеницеКосова“ и населио се најпре на Трешњи (код Рипња). Како је био мајстор, путовао је по околини, пролазио и кроз Азању, па му се ту допало и пресели се. У старе породице убрајају се и Стевановићи, Батинићи, Анђелковићи, Јанчићи (подаци крајем 1921. године).[3][4]

У Првом светском рату настрадало је око 400 војника из Азање, и још толико се вратило из рата.[5]

Култура и образовање уреди

 
Зграда Прве земљорадничке задруге
 
Црква

Сеоска културна дешавања су већином везана за верске празнике. Сеоски вашар, о Трновој Петки (8. августа), одржава се од изградње цркве 1885. године. Од 1997. године у време вашара одржава се и етно-културна манифестација „Дани азањске погаче“, 2006. године употпуњена књижевном вечери и изложбом слика ликовне колоније „Азања 2006". На погачијади је направљена и погача пречника 593 центиметра, на коју је утрошено 400кг брашна,9кг квасца,12 литара уља,240 литара воде,2,5кг адитива и 100 јаја. Погача је кандидована за Гинисову књигу рекорда. Поред највеће, направљена је и погача од 25 милиметара која је тежила 5 грама. У селу се одржао и Ромски сабор Азања 2007. године.

Постоје три споменика културе на територији Азање[6]:

  1. зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, проглашена за споменик 1982.
  2. кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/1929. године, проглашена за споменик 1997.
  3. храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/1885, а проглашена за споменик 2000.

Сва три споменика су некатегорисани.

Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа „Радомир Лазић“, Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања“. Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија“.

Овде се налази Црква Светих бесребреника Кузмана и Дамјана у Азањи. У Азањи се одржавају Дани азањске погаче.

Демографија уреди

Према подацима пописа из 2002.[7], Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена).

Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације World Gazetteer, Азања 2007. године има 4.531 становника[8].

График промене броја становника током 20. века

Број становника у Азањи у периоду 18632011. године

Година 1863. 1885. 1910. 1927. 1939. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број становника 2516 4926 8900 9865 7983 6537 6866 6540 6031 5695 5365 4986 4014

Азања је претежно насељена Србима. Према попису из 2002. године, у Азањи живи 47 Рома, док постоје и другачији, усмени подаци, о око 1000 Рома у овом насељу[9].

Етнички састав према попису из 2002.[7][10]
Срби
  
4.588 97,34%
Роми
  
47 0,99%
Муслимани
  
14 0,29%
Црногорци
  
12 0,25%
Македонци
  
10 0,21%
Хрвати
  
2 0,04%
Словенци
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Мађари
  
1 0,02%
непознато
  
23 0,48%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт уреди

Познати Азањци уреди

Занимљивости уреди

Азањци су чест „гост“ у анегдотама и вицевима у смедеревском крају. Азањац Томислав Грујић - Груја је тим поводом издао књигу „Из Азање, бре"[12].

Референце уреди

  1. ^ а б grupa autora. 1955. Azanja. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. pp. 256.
  2. ^ Карић, В. 1887. Србија, опис земље, народа и државе. Београд.
  3. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  4. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ период 1812 – 1935 г. Летописа (Беч 1998), по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
  5. ^ Из Азање 800 хероја („Вечерње новости“, 9. новембар 2014)
  6. ^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
  7. ^ а б Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар. 2003. ISBN 978-86-84433-00-0.
  8. ^ World Gazetteer, Азања(језик: енглески)
  9. ^ „Вести Вечерњих новости пренесене на сајту Центра за права мањина”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2008. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  12. ^ Грујић Т. Из Азање, бре. Смедеревска Паланка: Бен Акиба. 2002. ISBN 978-86-83559-09-1.

Литература уреди

  • Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани.

Спољашње везе уреди