Разговор:Вода/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Чланак започет ијекавским нарјечјем надаље се уређује тим нарјечјем. --Dzordzm (разговор) 18:41, 27. март 2008. (CET)

Хидрографија

Ако неко може да објасни шта се тачно подразумева под тим термином хидрографија, и шта бих ја, ако решим да напишем чланак, који је повезан са овим, требало да напишем? Термин се често употребљава за различите ствари, а ако се мисли на дренажу, тај чланак већ постоји... —Geologicharka (разговор) 00:02, 20. јул 2008. (CEST)

Спајање

Ја бих спојио овај чланак са чланком вода (молекул). Има ли неко нешто против? -- Bojan  Razgovor  20:37, 6. септембар 2008. (CEST)

Ја! Вода у природи је све, само не лепа, чиста дестилована вода, тако да мислим да то спајање не би било добро. --geologicharka пиши ми 22:36, 16. новембар 2008. (CET)

И ја. Дестиловану воду треба одвојити од свих других јер је у првом случају у питању чиста супстанца, а у сваком другом смеша. Такође, вода као смеша је природни појавни облик воде, док се ова друга добија дестилацијом и користи у лабораторији и шта ти ја знам гди. --Методичар � 22:48, 16. новембар 2008. (CET)

п.с. Ја бих пре овај чланак преименовао на дестилована вода, јербо је о њој реч овди. --Методичар � 22:50, 16. новембар 2008. (CET)

Под дестилованом водом се не подразумева чиста супстанца тако да сам ја свакако против таквог премештања. Једноставно, једињење има тај назив, и то је то... --Кале ^{↙info/talk↗} 23:50, 16. новембар 2008. (CET)

Кале, подразумева се. Када год радиш у лабу и хоћеш да користиш чисту воду (без примеса) узимаш дестиловану. Она ти се вреднује као чиста супстанца.--Методичар � 23:52, 16. новембар 2008. (CET)

Бога ми, не знам шта ви подразумевате (:Р), али осим дестиловане, можеш да узмеш и редестиловану, дејонизовану, воду без CO₂ итд. па да је по потреби подразумеваш чистом супстанцом. Дакле, не видим зашто би дестилована била подразумевана чистом када високо пречишћена вода одн. редестилована има знатно мањи број прописано дозвољених примеса. У чланку се надаље не говори искључиво о води као растварачу, нити о води само у лабораторијској пракси, већ нешто шире (дестилована вода, евидентно, не може егзистзирати као тврда и мека) тако да не видим да би предложени наслов верније описивао тему чланка... --Кале ^{↙info/talk↗} 00:00, 17. новембар 2008. (CET)

Не кажем да би. Само сам размишљао на тему да се одвоји чланак вода чиста супстанца од воде смеше. Да сам мислио да је то једино могуће решење вероватно не бих питао за мишљење на страни за разговор већ направио преусмерење олреди. И откад ми персираш Кале?--Методичар � 00:06, 17. новембар 2008. (CET)

Мислио сам на вас чисте хем`чаре :Р --Кале ^{↙info/talk↗} 00:08, 17. новембар 2008. (CET)

Па видиш, ми чисти хемичари (што ваљда подразумева да се свакодневно купамо, а истовремено смо и јелте, хемичари), користимо дестиловану воду као чисту, што јесте погрешно (признајем, дејонизована је боља у том смислу) али врши посао. С друге стране, сложићеш се да не ваља мешати бабе и жабе, па тако ни чисту супстанцу ни смешу. Вода је реално једињење, али ако ти у то једињење убациш и мекоћу и чврстоћу и појавне облике у природи, не мислим да ће такав чланак бити скроз јасан некоме ко није хемичар (па још ни чист).--Методичар � 00:12, 17. новембар 2008. (CET)

Мој коментар је у линији тога да дестилована вода није појам који адекватно описује ни једињење (јер је његов назив једноставно `вода`, ни поред назива других једињења нећемо стављати p.a. рецимо) нити друге појавне облике које би неко у одређеном контексту означио водом. Дакле, мени се чини да ако је став да је овај чланак претесан за све импликације које `вода` може имати, онда једињење треба да има свој чланак (рецимо Вода (једињење) који се може спојити са чланком о молекулу, или једноставно тај чланак преименовати) а у чланку Вода говорити о нешто ширим стварима на које се појам колоквијално односи... --Кале ^{↙info/talk↗} 00:24, 17. новембар 2008. (CET)

Ти знаш да је проблем са водом тај што свако виче „вода“ чим види да цури из чесме или се таласа у свом неком кориту. Просто са другим једињењима немамо проблем те врсте, па око њих немеремо разбијати главу без обзира што и она мање-више садрже неке своје примесе приликом рада у лабу или уопште приликом сваке употребе (можда је изузетак кухињска сол). Углавном, не кажем да сам у праву и што се мене тиче нека буде и овако, немам став да је чланак претесан, само сам помислио да би могао бити збуњујућ. Уколико није, сјајна ствар.--Методичар � 00:31, 17. новембар 2008. (CET)