Разговор:Гајица/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први наслов

Опростите, али каква је ово будалаштина? Имамо ли онда чланак о спрској абецеди? Од када је то латиница добила атрибут да је хрватска? Као да се српски језик не служи такође апсолутно истим словима? А ако ћемо да идемо у детаље, и босански користи апсолутно иста слова. Овај назив је апсолутно погрешан. Треба да стоји само абецеда, и то ћу одмах да исправим. Свашта ће овде на овој Википедиији човек да види...--Јагода испеци па реци 00:00, 25. фебруар 2011. (CET)

Назив чланка није адекватан. Треба да буде Гајева латиница, Српска латиница или сл.... --Алекс (разговор) 21:32, 27. октобар 2011. (CEST)

Већ постоји чланак о латиници. Овај чланак, чак и да претпоставимо да говори о латиничком писму јужних Словена, приказује само тренутно хрватско гледиште. Ни речи о латиници из Вуковог речника и Даничићу. Уз то, повезан је са чланцима о хрватском алфабету на другим википедијама. Овако искасапљен и једностран, боље и да не постоји. Само уноси забуну. --У пролазу (разговор) 13:09, 26. јануар 2012. (CET)

Ово данас се има право називати само Гајицом или хрватском абецедом јер то су Срби прихватили за вријеме Југославије. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Rokonja (разговор • доприноси) | 15:55, 7. фебруар 2013.

Ђуро Даничић или Људевиг Гај

Ко је тачно био за избацивање дво слова? Према хрватском чланку је то урадио Ђуро и према мени који живим са тим убеђењем од осмог разреда основене школе мада сам то чуо од професора и то овде нешта не значи али ипак да кажем. Према овој страници то је све радио Људевиг Гај, који то баш експериментише.

И једна и друга википедија наводе исте изворе. Ко има право овде?--Тежава (разговор) 23:49, 6. јун 2012. (CEST)

Све је написано и на једној и на друго страни од стране анонимуса.--Тежава (разговор) 00:00, 7. јун 2012. (CEST)

Читање абецеде

Мене занима ово изговарање слова абецеде. Где је извор за ове изговоре? Колико знам, ја кад сам учио абецеду ишло је без тога е, дакле не če, će, enj него č, ć, nj. Ељ (lj), мислим, ко то тако чита? Ако се тако чита у хрватском, онда нек се напише „тако се чита на хрватском“. А ако се тако чита и на српском, да ли можете неки линк ставити? Ово не бих ставио да апсолутно први пут чујем за то ењ, ељ, ђе, џе, а завршио сам и основну и гимназију.--Миланче (разговор) 19:42, 13. април 2013. (CEST)

U CIJELOJ bivšoj državi govorilo se eskaju, ceeska, eseseser, dedeer, čeeseser itd, a ne skj, csk, sssr, ddr, čssr. Samo kratice koje je lakše čitati onako kako su napisane, tako su se i izgovarale. Npr. SANU, OUR, SIZ, SAP, nisu se izgovarale esaenu, ouer, esize, esape. SAD se izgovarao dvostruko: esade i sad. Priprosti narod govorio je svakako, ali to valjda nije mjerodavno za Wikipediju. 89.164.39.254 (разговор) 19:01, 27. март 2017. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора --Autobot (разговор) 08:20, 17. октобар 2013. (CEST)

Poboljsavanje pismenosti clanka

Nije "unikodovo" nego eventualno moze unikodno. / Od Unicode -> Uni Kod -> Unikodno.

Хрватска азбука

Тренутна латиница која се користи није створио Лудвиг Гај, бар не потпуно. Прочитајте чланак 7 и 14 на овој страници http://www.nspm.rs/kulturna-politika/da-li-je-vuk-tvorac-srpske-latinice.html?alphabet=l Овај чланак треба да се зове Хрватска латиница.212.62.41.196 (разговор) 20:21, 31. децембар 2018. (CET)

Да ли неко од НАДЛЕЖНИХ може да одблокира страницу "Гајица" да може да се уређује? Halabuka (разговор) 12:22, 14. септембар 2020. (CEST) HALABUKA