Разговор:Гај Килније Мецена/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Мајкенат или већ како може бити само енглеска трансктипција латинског. Варијанта може бити само у томе хоће ли се у писању прихватити изворно латинско писанје (и читање) или ће се пак, прихватити среднјевековно, глосаторско правило. Ни по једном, а ни по другом обил овог имена неће бити мАЈКенаТ (наглашено по грешкама). --ангелина марковић 03:22, 26 Мар 2005 (CET)

Класичан изговор (онај који је био у време Мецене) мења "ае" и "ое" у "ај" и "ој". Вероватно је да се за време Плаута говорило баш "ае" и "ое", али то је било знатно раније. Е, сад, није ни мени јасно оно "т". Већ сам питао Доматриоса о чему се ради, па чекам да одговори. --Милош Ранчић (разговор) 03:24, 26 Мар 2005 (CET)

Класичари радије прихватају класичне верзије, (енглеска верзија је отишла чаг до постглосатора) а не мислим да је уопште паметно прво да ширимо забуну, да обесвешћујемо кориснике. НЕка неко дете покупи Мајкената па ће добити кеца ко врата. Спорно је колико видим и оно "ц" у "к". --ангелина марковић 03:33, 26 Мар 2005 (CET)

Хм. Латински ми је следећи испит, па ево објашњења из уџбеника латинског језика: др Бојана Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996., стр. 17-19. Чисто да не збуњујемо децу :)

Латинске речи могу се изговарати на два начина: на тзв. класичан начин или на традиционалан начин.

Разлика класичног и традиционалног начина читања заснива се на различитом читању консонаната c и s, гласовних група ti, qu, ngu, su, аспироватних консонаната: ch, ph, rh, th, као и дифтонга ae oe.

По класичном начину читања чита се углавном онако како је и написано:

а) консонанти c и s увек и у сваком положају читају се као наше k и s:

ceteri, citra, cito, Cyprus, asinus, rosa
(читај: кетери, китра, кито, Кипрус, асинус, роса);

б) гласовне групе ti, qu, ngu, su читају се онако како су и написане, с тим што се у групи qu, ngu, su глас u изговара билабијално, слично енглеском W:

natio, Dalmatia (читај: натио, Далматиа)
aqua, liquor, quinque (читај: акуа, ликуор, куинкуе)
suavis, assuesco (читај: суавис, ассуеско);

в) аспировани гласови: ch, ph, rh, th читају се тако да се чују оба гласа, нпр. theatrum (читај: тхеатрум);

г) дифтонзи ae и oe читају се тако да се чују оба гласа. Будући да се дифтонзи изговарају у једном даху и граде један слог, глас e дифтонга приближава се граничној вредности изговора гласова i и j:

ae=ai (aj) Daedalus (читај: Дајдалус)
oe=oi (oj) moenia (читај: мојниа)

Потврда за исправност управо оваквог, класичног изговора налази се у латинској транскрипцији грчких речи:

tragoedia гр. τραγωιδια
comoedia гр. κωμωιδια

Иста потврда налази се у грчкој транскрипцији латинских речи, нпр.: Καισαρ, лат. Caesar.

По традиционалном начину читања и изговора дифтонзи ae, oe, изговарају се као e:

aetas, Daedalus, aeratus (читај: етас, Дедалус, ератус)
moenia, poena, Moesia (читај: мениа, пена, Мезиа)

Знак ¨ (дијареза) или знак за дужину (¯) или краткоћу (˘) вокала ставља се изнад другог вокала дифтонга кад се жели да истакне да сваки вокал треба изговарати посебно:

Troës, aërius, coēgit, coĕo, aĕri
(читај: Троес, аериус, коегит, коео, аери).

По традиционалном начину изговора слово c се изговара на два начина, зависно од гласа који следи. Када се c нађе испред гласова a, o, u, испред консонанта или на крају речи, изговара се као наше к:

castra, contra, cuprum, octo, sic
(читај: кастра, контра, купрум, окто, сик).

Испред e, ae, oe, i, y по традиционалном начину читањња слово c изговара се као наше ц:

ceteri, caelum, coepi, Cicero, cygnus, Cyprus
(читај: цетери, целум, цепи, Цицеро, цигнус, Ципрус)

По традиционалном начину читања qu и ngu изговарају се као кв и нгв: linquo, aqua, lingua (читај: линкво, аква, лингва), док се група su пред наглашеним вокалом чита као св:

suavis, assuesco, suadeo (читај: свавис, сасвеско, свадео).

Слово s по традиционалном начину читања изговара се као з>

rosa, asinus (читај: роза, азинус).

Гласовна група ti пред вокалом чита се као ci: Dalmatio, natio (cf. у нашем језику преузете речи: нација, Далмација). Ипак, уколико се испред групе ti налази глас s, t, x (bestia, Attius, mixtio), уколико је вокал i у групи ti дуг и наглашен (нпр. totīus), у страним речима (Miltiades, Aegyptius), као и у неким архаичним облицима инфинитива )utier, vertier = uti, verti) група ti чита се онако како је и написано, тј. као ти.

По традиционалном изговору аспирати ch, ph, rh, th (који се јављају готово искључиво у бележењу грчких речи које је латински језик преузео) читају се као h, f, r, t:

schola (читај: схола), philosophus (читај: философус)
rhetor (читај: ретор), theatrum (читај: театрум)

Слово K је веома ретко а користи се само за писање неколико латинских речи:

Kalendae, Kaeso, Karthato (али и Carthago).

Ово слово се и у класичном и у традиционалном изговору чита као k.

Слово x бележи двоглас и увек се чита као ks.

Xerxes (читај: Ксерксес).

Поставља се питање који је од ова два изговора оправданији. Класичан изговор оправдан је зато што су стари Римљани изговарали управо на тај начин. За ту тврдњу постоје поуздани научни докази. Традиционални изговор, који се временом развио, однео је превагу над класичним изговорм тек у VI веку н.е. Он је оставио највише трага у изговору речи које су модерни језици преузели из латинског. Тако кажемо: нација, Далмација, Цезар, розаријум итд. Значајно средњовековно стваралаштво на латинском језику, које је користило управо овај традиционални начин изговора, као и друга традиција обезбедили су традиционалном начину изговора свако право постојања. Аргументи који искључиво истичу предности једног или другог начина изговора готово да су једнако убедљиви. Зато је можда најбоље прибећи компромисном решењу и текстове настале до V века н.е. читати на класичан начин, а оне који су настали после тог времена на традиционалан начин.

Дакле, класичан изговор каже "ај" и "ој", а "c" се само делимично изговара као "ц" чак и у традиционалном изговору. У класичном изговору "c" је увек "к". --Милош Ранчић (разговор) 04:18, 26 Мар 2005 (CET)

Кад завршшш текст стави га у категорију Биографије|М. Поздрав --Dzivdzan 14:51, 20 апр 2005 (CEST)

Доматриосе, не можеш рећи да је правилније писати и изговарати Мајкенат него Мецена. Традиционални и класични изговор су равноправни, и свако има право да изговара како хоће, а није ниједан од та два изговора правилнији од другог. Ти можеш да говориш Мајкенат ако хоћеш, али не можеш да тврдиш да је Мецена неправилно или мање правилно. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:19, 5 децембар 2005 (CET)

мислим да је проблем у следећем. правила читања о којима се овде говори односе се на изворни латински текст. значи, ако читате латински текст можете овако или онако, класично или традиционално, само да будете доследни. али када је у питању текст на српском ту се онда поштује правопис. а код овог случаја и кикерона/цицерона се правопис не поштује. постајањем чланака са оваквим називима српски правопис стављен је ван снаге на википедији. --Ford Prefekt 08:53, 6 децембар 2005 (CET)