Разговор:Градска општина Савски венац/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Архива коментара са гласања

Коментари

 Коментар:Слике стављене на 150п и 180п, најбоље се уклапа у текст, избрисан дупли текст о туризму, поправљене вишезначне везе, ситне правописне грешке, додат податак за мост преко Аде и поправљена понављања из саобраћаја, убачена мапа Београда са положајем Савског венца. ПС: ако неко зна како да стави заставу у кутијицу поред грба, нека то учини, пошто ја не знам, хвала.--ИванМ. (разговор) 12:20, 6. мај 2010. (CEST)

За паралелно постављање слика (грб и застава) можда је најбоље да консултујеш Бокицу. Можда не би била лоша идеја направити нов шаблон „Општине у Београду“ за кутијицу по узору на већ постојеће. Рецимо по узору на овај шаблон у чланку Ванкувер. -- SmirnofLeary (разговор) 14:13, 6. мај 2010. (CEST)

---

 Коментар: Предлажем да се дода категорија "Општина Савски венац" на оне чланке о грађевинским целинама и другим објектима које се налазе у њој. --Новак (разговор) 21:02, 9. мај 2010. (CEST)

 Коментар: Чудно је да аутору и гласачима није познато да се према Статуту града Београда [1] члановима 4, 19 и др., и Статуту Градске општине Савски венац [2] већ две године ова општина као и све друге београдске општине зове Градска општина Савски венац. Нисам прочитао цео чланак, али сам погледао део о спорту и нашао многе суштинске грешке (неистине). Ево неких:

— Партизан и Звезда нису настали од БСК-а односно Југославије. Оба су нови клубови. Веза између њих је што су после гашења два најјача предратна клуба (који нису више обнављани, иако данашњи ОФК Београд својата успехе БСК-а) добили њихове терене и што су Звезда и Партизан постали ривали као што су и они били пре рата. Ту је стављена и веза према референци која не говори то што је написано.

— Први фудбалски клуб у Србији није ФК Бачка из Суботице основана 1901, јер Суботица у то време није била у оквиру Србије него Аустроугарске, и до 1918 се такмичила у мађарским лигама. Може се написати да је најстарији клуб у данашњој Србији, али то није битно за овај текст.

— Који је први фудбалски клуб у Србији историчари фудбала се још нису договорили да ли је то Прво српско друштво за игру лоптом (1. мај 1899 ) које се убрзо угасио јер су му једне ноћи лопово однели дрвену ограду на импровизованом игралишту подигнутом на Губеревцу које су оснивачи сами подигли својим средствима), да ли је то ФК Соко са Савског венца основан 25. априла 1903 (данашњи БАСК), или ФК Шумадија Кргујевац основана 14 септембра 1903. (коју ФСС сматра првим у Србији). Тако да тај део треба изоставити.

— Прву игру лоптом у Србији је извела новооснована Лоптачка секција гимнаситаског друштва Соко са Савског венца, али то није био фудбалски сусрет. Према извору (исто пише и у Историји Београда поглавље Развитак физичке културе и спорта у Београду до 1914. које је написао најпознатији српски новинар и коментатор Радивоје Марковић) стоји да су Вечерње новости 23. маја 1896.

Деветнајестог овог месеца у три часа по подне били смо присутни гимнастичким играма у Доњем граду. Гинастичара је било до педесет, међу којима су сви били чланови првог гимнастичарског друштва Соко.... Гимнастичари су изводили разне игре једном великом лоптом, бацајући је по извесним правилима, час увис, а час у даљину и што је најзанимљивије, само ногама...

Према броју учесника (50) и такмичењу у шутирању лопте удаљ и увис неможе се назвати фудбалском утакмицом.

— Прво кошаркашко првенство средњошколаца у кошарци одиграно је на стадиону Црвене звезде на Малом Калемегдану и нема везу са овим текстом и општином.

Остале ситније исправке у овом делу се могу поправити и касније.--Drazetad (разговор) 09:31, 11. мај 2010. (CEST)

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Распарава траје до 07. септембра 2010. у 19:00 --ИванМ. (разговор) 19:00, 31. август 2010. (CEST)

Коментари

Мислим да испуњава критеријуме за сјајан али остављам то заједнице да заједно утврдимо--ИванМ. (разговор) 19:00, 31. август 2010. (CEST)

---

По чему су биоскопи толико значајни да би сваки од њих имао свој чланак тј. да би стајала повезница. --Новак (разговор) 19:27, 31. август 2010. (CEST)

Што се мене тиче све је једно, ако мислиш да је непотребно слободно уклони.--ИванМ. (разговор) 19:39, 31. август 2010. (CEST)

Не само то, него и велика количина црвенила нарушава излед чланка. --Новак (разговор) 19:41, 31. август 2010. (CEST)

Хм... Јес то си у праву, па уклони оно што мислиш да је непотребно, а остало ћу видети да ових дана заплавим...--ИванМ. (разговор) 19:51, 31. август 2010. (CEST)

@Новак - Заплавио сам све линкове у чланку и избацио сувишне и непотребне везе. Мислим да то још додатно повећава квалитет чланка.--ИванМ. (разговор) 13:44, 5. септембар 2010. (CEST)

Чланак је итекако побољшан, слажем се да иде на гласање за сјајни. --Новак (разговор) 13:51, 5. септембар 2010. (CEST)

Остаје је још Антидискриминаторов предлог за референцирање, доле скроз на дну, баци поглед, па прокоментариши будући да је баш нисам сигуран како се то ради, узгред да ли је и потребно такво референцирање?--ИванМ. (разговор) 14:00, 5. септембар 2010. (CEST)

Komentari

Mislim da bi bilo bolje uneti "jedna od centralnih beogradskih opština" (може)   Урађено

„Сместила се на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.“ Нисам сигуран да се Савски венац простире само по падинама Топчидерског брда, мислим да треба избећи израз да се општина негде сместила. (на брду и на падинама, дакле и једно и друго, сместити је географски термин и сасвим је оправдан) Није урађено

Ali ako se Savski venac prostire sve do Brankovog mosta, onda to već nije padina Topčiderskog brda? --Antidiskriminator (разговор) 11:47, 1. септембар 2010. (CEST)

Не разумем се у географију али нисам сигуран да се математички и географски положаји разликују а и ако се разликују, мислим да је боље да то све буде у оквиру једног поднаслова, који би могао да носи назив и Положај. (огромна је разлика, тако да нема спајања) Није урађено

Оно за мостове нисам сигуран да је тачно јер се преко Остружничког моста може прећи Сава на територији Града Београда, а да се не пређе преко Савског Венца. (мисли се на центар града) Није урађено

Можда би за температуре по месецима требало направити табелу као у великом броју других чланака? Ово је само тема за размишљање а не услов за моју подршку за кандидатуру за гласање. (пробаћу) Хммм... са се сетих подаци, за Београд су уједно и подаци за Савски венац, будући да је метеоролошка кућица на овој општини... Да ипак стављам или не?--ИванМ. (разговор) 11:04, 1. септембар 2010. (CEST)

U pravu si, nema smisla stavljati ih. --Antidiskriminator (разговор) 11:48, 1. септембар 2010. (CEST)

„Досељавањем српског кнеза Милоша Обреновића у Топчидер, и изградњом конака, почетком XIX века, Савски венац постаје средиште политичког и јавног живота града“

Мислим да се не може рећи да је општина Савски венац почетком 19. века била средиште политичког и јавног живота града јер општина тада није ни била формирана већ је она практично и чинила цео град Београд а Милошево досељавање у Топчидер нема никакве везе са чињеницом да су се у центру тадашњег и садашњег Београда формирала средишта политичког и јавног живота града. (мисли се на насеље Савски венац у том моменту, а не на општину, а јесте постала средиште јер се први пут изашло ван зидина Калемегдана) Није урађено

Nisam mislio samo na izraz opština već i da Miloševo doseljavanje нема никакве везе са чињеницом да су се у центру тадашњег и садашњег Београда формирала средишта политичког и јавног живота града.

„По броју туриста Савски венац се налази на првом месту у односу на остале београдске општине, 2008. године, овде је боравило 287.350 туриста. Исте године на Савском венцу је ноћило 353.165 посетилаца“

Мислим да се горе наведене бројке односе на број ноћења а не број туриста и предлажем проверу података. (нема потребе за провером, ово знам већ на памет, ако не верујеш провери на сајту Републичког завода за статистику) Није урађено

ok.

„Дедиње је најелитнији и најбогатији део Савског венца и Београда, уопште.“

Мислим да је ова констатација недопустива и беспотребна вредносна оцена. На Дедињу се не налази ни Народни музеј, Народно позориште, САНУ, објекти универзитета, библиотеке, и не знам на основу чега је то елитнији и богатији део од оног у којем се све то налази. (да, Дедиње јесте најелитнији део Београда, и увек ће бити, а музеји и остали објекти не играју никакву улогу у елитности неког краја, већ су они одраз култутно-историјског и уметничког значаја. Ако си некда био на Дедињу онда ћеш знати зашто је најелитније, будући да су овде само виле од по 500-1000 квадрата са базенима, двориштима, затим амбасаде и представништва) Није урађено

Ne slažem se, ali ne pravim pitanje.

Нисам сигуран да се мостарска петља може назвати вијадуктом или само вијадуктом. Не кажем да није, али молим проверу. (ако је нетачно може се лако поправити)

„Карађорђев парк се налази на општини Врачар, али се резиденцијални стамбени део налази на Савском венцу.“

Вероватно се мисли на врачарски плато јер се у парку не налазе стамбене зграде. (на Врачарском платоу је Храм светог Саве и то нема везе са парком, а стамбени део који се налази преко пута Храма и парка се ткђ. назива исто, па је зато и тако речено) Није урађено

Ne znam ko šta naziva parkom ali ako se naziv Karađorđev park odnosi na teritoriju koja obuhvata i park i zgrade onda ok.

„У десном углу налази се златни храстов венац увезен српском тробојком.“

На слици је венац са тробојком у левом углу. (хералдичка правила - лево је десно, десно је лево) Није урађено

Čovek se uči dok je živ.

Мислим да не постоји болница која се зове Железничка. То је старо име за болницу Др. Драгиша Мишовић а постоји установа која се зове „Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP "Beograd"“. (у праву си, биће исправљено)   Урађено --Antidiskriminator (разговор) 09:50, 1. септембар 2010. (CEST)

(италик пост)--ИванМ. (разговор) 10:47, 1. септембар 2010. (CEST)

Mislim da bi reference koje se odnose na internet stranice trebalo da budu u obliku cite web šablona kada su u pitanju sjajni članci. To je samo moje mišljenje koje ne mogu da postavim kao zahtev dok se ne unese u kriterijume za izbor članaka za sjajne (koji su nažalost neaktuelizovani i zastareli kao i većina drugih pravila na vikipediji na sprskom jeziku) već više kao sugestiju za razmišljanje. Nemam za sada više primedbi na tekst članka i saglasan sam da se o njemu glasa za sjajan uz molbu da se moja sugsestija za oblik referenciranja razmotri. --Antidiskriminator (разговор) 12:34, 1. септембар 2010. (CEST)

Мислим да је коришћење тог шаблона за референцирање непрактично јер је поседује доста ставки које при уређивању могу збунити корисника, чине уређивачки оквир непрегледним и доносе непотребни вишак бајтова. У суштини, можда даје више података од обичног референцирања, али сам шаблон је комплекснији од обичних компонената референцирања и затрпава списак референци чинећи га непрегледним што је непрактично. Тај шаблон би могао да се убаци, али мислим да је то сувишно јер је ионако чланак постао квалитетнији у последње време. --Новак (разговор) 14:32, 5. септембар 2010. (CEST)

.Ок, хвала на одговору, нисам упућен у функционисање таквог референцирања, али ако је компликовано и оптерећивајуће,онда је овако сасвим ок. Позз :-)--ИванМ. (разговор) 14:36, 5. септембар 2010. (CEST)

Први поднаслов

Чланак је изабран за добар 11. маја 2010.

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Расправа траје до 23. марта 2011. године у 22:00 ч --Иван Матејић (разговор) 22:03, 16. март 2011. (CET)

Коментари

• Наиме, чланак је опширан, обухвата целу тему са свих аспеката, врло је информативан и нема црвених веза што бих нагласио као веома значајну ставку. Очекујем у наредном периоду коментаре, сугестије, предлоге, критике и др. од заједнице и колегиница и коелга.--Иван Матејић (разговор) 17:09, 17. март 2011. (CET)

Може се констатовати да чланак није прошао расправу за избор у сјајне чланке. Један од могућих разлога је тај што није био наведен на Википедија:Сјајни текстови/Гласање, зато предлажем предлагачу да поново покуша да га кандидује али да наведе информацију о томе на тој страници. --Ђорђе Стакић (р) 11:25, 6. април 2011. (CEST)

Спорт

На Летње олимпијске игре 1912 ишла су само два атлетичара Душан Милошевић из Страгара (100м) и Драгутин Томашевић из Петровца на Млави (маратон), други спортисти нису ишли па самим тим није било квалификација у бициклизму и ходању, а иначе ходање је атлетска дисциплина, па ако је наведена атлетика, онда је ходање сувишно.--Drazetad (разговор) 22:28, 24. март 2011. (CET)