Разговор:Елвис Присли/Архива01

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Супротстављени подаци

Последњи коментар: пре 14 година1 коментар1 уредник у расправи

U ovom članku piše "Продао је више од 150 милиона плоча", a već u sledećem pasusu "а најуспјешнији период му је од 1960. до 1975. године када је издао 52 плоче и још за живота продао око 600 милиона примерака". Kojem od ova dva suprotstavljena podatka da verujemo?--Pavlec (разговор) 16:04, 12. децембар 2009. (CET)Одговори

Презиме?

Последњи коментар: пре 17 година20 коментара8 уредника у расправи

Мислим да сви већ знамо да се човек презивао Пресли (ако не и Презли), па би можда ваљало променити име чланка и тако то...? --Matija 22:29, 21. новембар 2006. (CET)Одговори

А шта ћемо за Беч, Лондон, Вашингтон, Рим? За наслов чланка се користи најзаступљенији облик речи у српском језику колико год био неправилан. --Ђорђе Стакић (р) 09:58, 22. новембар 2006. (CET)Одговори

Ипак мислим да градови нису исто што и поп-музичари. Те градове тако зовемо већ вековима, а Елвиса тек 40-ак година. --Matija 12:18, 22. новембар 2006. (CET)Одговори

Матија је сасвим исправно рекао како име које је код нас у оптицају тек 40-ак година не можемо сматрати довољно одомаћеним да бисмо контрирали Правопису. Наши угледни лингвисти такође сматрају да треба искорењивати погрешну варијанту што је више могуће (а Википедију би свакако требало користити за „промоцију“ правописно исправних облика у нади да ће бар неко исправити свој говор; никако се мирити с погрешним облицима под утицајем већине — ко је још видео енциклопедију која свесно пише погрешне информације?).

Ево шта кажу лингвисти.

Твртко Прћић, Нови транскрипциони речник енглеских личних имена:

Presley /presli/ Presli — NE Prisli.

Иван Клајн, чланак у НИН-у, 13. 1. 2005:

Има ли шансе да се давно укорењена грешка коначно исправи?

У једном скорашњем броју „Политикиног забавника“ (17. децембра) догодило се чудо. У рубрици „Поп времеплов“ објављено је да је музички продуцент Сем Филипс „своје место у историји двадесетог века највише заслужио када је у маленом студију дао прилику бившем камионџији из градића Тупело Елвису Преслију“. Мало даље је напоменуто да је у септембру 1972. „одржана конференција за штампу на којој су Елвис Пресли и његов менаџер најавили концерт...“ и тако даље. За пола века ко зна колико је десетина хиљада пута у нашој штампи поновљено презиме Presley, а ово је први пут, колико је мени познато, да је написано исправно Пресли, како се и изговара (постоји и варијанта Презли). Године 1956, када се први пут чуло за косматог певача из државе Мисисипи који лансира нову врсту забавне музике звану рокенрол, неко је код нас, изгледа, побркао то презиме с презименом Пристли (Priestley). Отад па до данас сви, па и они за које бисте очекивали да знају мало енглески, говоре и пишу Елвис Присли, Присила Присли (жена), Лиза Мари Присли (ћерка). С другим именима тог типа нисмо грешили, јер смо увек правилно транскрибовали Лесли (Lesley или Leslie) и Весли (Wesley: уколико вам није познат Џон Весли, оснивач методистичке цркве, сетите се симпатичног холивудског глумца Веслија Снајпса и нимало симпатичног генерала Веслија Кларка).

Твртко Прћић је сасвим сигурно један од наших највећих англиста, ако не и највећи, а на његов речник упућују готово сви лингвисти. Иван Клајн је наш по многима најугледнији жив лингвиста, председник Одбора за стандардизацију језика, и када је реч о језичким питањима треба му веровати.

Поздрав,

Bbasic 12:33, 29. новембар 2006. (CET)Одговори

Мислим да не треба ово да радимо, тј. да Присли треба да остане Присли, Боуви - Боуви, итд, итд. Јер, онда би и Рузвелта требало да прекрстимо у Розавелта или како већ, а Рокфелера у Рокафелер. Без обзира колико година употребљавамо називе градова, а колико људи, то не би требало да буде одлучујући репер, већ ове (тачно је, погрешне) транскрипције имена треба једноставно да прихватимо као нашу реч за право име и готово (као и код Пекинга - Биђинга, Вашингтона, итд., итд). Нарочито је Вашингтон карактеристичан, јер глумац Дензел, откако се појавио, за нас је Вошингтон, али град и држава Вашингтон за нас ће остати Вашингтони док је Срба и тако и треба да буде. Нешто слично се дешавало са Асошиејтид пресом - много пута се могло чути/прочитати "асошијетед", што је тотално накарадно (пример је са РТС-а и из "Политике", не из неких минорних медија); и то су својевремено неки језички стручњаци прописали да је тако. Као што је увек било "јефтино", а последњих година је "јевтино"; или - средином седамдесетих, лектори Радио Београда прописивали су да се строго мора говорити "сати", никако "часова", као и "зарез", а не "запета". Кад је почео рат у Хрватској, одједном је стигла потпуно супротна директива - да се искључиво сме говорити "часова" и "запета", јер су "сати" и "зарез" хрватске варијанте!!!! Тотална глупост и будалаштина. Ово само наводим као пример за оно што заправо хоћу да кажем - свака част стручњацима, али велику пажњу треба обратити на дух језика, навике народа и др. Пошто сам у новинарству, не пада ми на памет да икад кажем Пресли или Дејвид Боуи, уопште не желим да ми се људи смеју. (Док сам радио на локалном државном радију, из протеста увек говорио "кома" уместо зарез и запета, једноставно, "запета" ми је толико рогобатна да не могу да је превалим преко уста). --Sale 23:17, 8. јануар 2007. (CET)Одговори

„Без обзира колико година употребљавамо називе градова, а колико људи, то не би требало да буде одлучујући репер“ — кажеш ти, а сасвим другачије каже Правопис. Питање је само хоћемо ли послушати тебе или њега, а требало би да је одговор јасан.

Не знам зашто наводиш примере попут Пекинга и Вашингтона, кад је већ објашњено како се они битно разликују од Преслија. Нећемо много догурати с дискусијом ако нон-стоп понављамо исте ствари. У те укорењене транскрипције спада и Рузвелт (Френклин, а Теодора да и не помињем) јер је ипак нешто дуже у нашој језичкој култури од Елвиса, али у овом примеру још има места за исправку па не би погрешио ни онај ко напише правилно Розевелт. Презиме глумца Дензела сасвим се исправно наводи као Вошингтон, јер име града прихватамо као укорењено али име овог глумца не (опет уочи разлику у годинама).

Што се тиче смејања, нешто нисам приметио да се неко смејао Политикином забавнику када је исправно транскрибовао презиме Елвиса Преслија; напротив, коментари су били само похвални (као што се може горе видети).

Имаш права на своје мишљење, дакако. Међутим, у овом случају се твоје мишљење разликује од чињеница (под чињеницама подразумевам оно што је дато у Правопису, будући да је једино он меродаван да прописује правила српског језика), а о чињеницама се не расправља.

Поздрав,

Bbasic 01:22, 9. јануар 2007. (CET)Одговори

Sve je to tačno što si rekao. Ja samo postavljam pitanje šta je "ukorenjeno", a šta ne - za mene je Prisli vrlo ukorenjen, jer ne živim 300 godina pa da imam poseban aršin za gadove i države, a poseban za ljude. Ko je taj koji donosi odluku šta je ukorenjeno, a šta ne, i na osnovu kakvih saznanja/kvalifikacija donosi tu odluku. Osim toga, sada je aktuelan Pravopis koji za 10 godina neće biti aktuelan, jer pravila donose ljudi koji su sticajem prilika u situaciji da ta pravila donose (naveo sam gore brojne primere toga). Mi menjamo nazive ulica onako kako koja partija dođe na vlast, pazite da ne bude isto i sa Pravopisom, i to će kod nas raditi politički podobni ljudi. Setite se zvaničnog srpskog jezika pre Vukove reformacije - i tu nakaradu od jezika su uređivali kompetentni i školovani stručnjaci svoga vremena, koji su na Vuka gledali kao na jeretika, jer se on samo zalagao da sve bude u duhu jezika. Samo pitam - da li ćemo za 10, 20 ili 50 godina ponovo menjati tekstove i ispravljati Bouija u Bouvija, kad takvu odluku bude doneo neko kome se može? --Sale 12:21, 9. јануар 2007. (CET)Одговори

Између последњег и претпоследњег издања Правописа прошло је скоро 50 година, па су разлике у њима минималне. Називе улица мења како ко стигне, али правописна правила постављају (мењају) људи који су се за то школовали цео живот и то свакако не раде зато што им се може, већ на основу проучавања језика; због тога, а и због тога што сам имао прилике да видим неке рукописе будућег Правописа (овог који тек треба да изађе), гарантујем да ће се променити само оно најнужније. Сигурно нећемо за 10, 20 или 50 година исправљати Боуи у Боуви, јер ни садашње Боуви није настало као резултат правила која су некад важила, већ тако што је први новинар који је дошао у прилику да то име пренесе код нас сматрао да се разуме у све и како нема потребе да погледа у литературу или пита неког стручнијег за помоћ, а онда су остали само преписали од њега. На енглеском се изговара /’bəʊ.i/ (постоји и варијанта /’baʊ.i/, али то није презиме певача о ком причамо), па је јасно да је практично једина могућа транскрипција Боуи и свакако нема бојазни да ће за неко време неком пасти на памет да то „опет“ буде Боуви. Све што треба учинити јесте допрети до свести новинара (они су ти који највише утичу на широке народне масе), а управо ту лежи проблем: нико не жели први да крене (сам си рекао како „не желиш да ти се људи смеју“). Волим да наводим овај пример: град Los Angeles код нас је упорно био преношен као Лос Анђелос (неком се свидела рима, остали узели па преписали) и тако је било равно педесет година (наравно, сви су говорили како „знају да не ваља, али тако је код нас уобичајено“). Током Олимпијаде 1984. неко је успео објаснити новинарима како ту нема никакве риме и да се име завршава на -ес, и за свега неколико месеци Лос Анђелос се заувек изгубио! Ако радиш у новинарству, управо ти би могао да иницираш исправљање данашњих грешака (тешко да ће бити подсмеха, а ако се баш неко насмеје то је његов проблем непознавања сопственог језика); ако нећеш, онда макар немој да се и ван твојих новина (конкретно овде, на Википедији) залажеш за погрешне облике. — Bbasic 12:58, 9. јануар 2007. (CET)Одговори

"Правила доносе људи који су стицајем прилика у ситуацији да та правила доносе . . .".

Испада да ти људи нису стручњаци за језик већ група случајно одабраних сенилаца која се ту случајно затекла и које је неко ухватио за рукав и рекао: "А, ево, кад сте већ ту, де напишите један правопис!"

Та "накарада од језика" је можда "накарада" из ове перспективе, али у предвуковско време то је био службени језик којим се комуницирало "међ' Србљем".

А ако овај правоис не ваља и ако је то, у ствари, само пролазни хир групице случајно одабраних "правописаца", онда хајдемо причати и писати по правопису којег ти предложиш.

И на крају, два питања: по којем правопису ТИ причаш, пишеш и комуницираш? И по ком правопису би се требала писати српска Википедија?

Поздрав.

--делија 12:44, 9. јануар 2007. (CET)Одговори

Признајем да не знам који Правопис је тренутно актуелан. Последњи који сам гледао је Правопис из 1993. који је, најблаже речено, био смешан и знам да је дуго био оспораван (ваљда су се сукобиле неке групе стручњака, заиста не знам детаље). Зато и стоји моја прича да се код нас све дешава "како ветар дува", па је тако и са правописом (људи моји, ми историју прекројимо за 50 година, а нећемо правопис?). Сећате се шта су Хрвати радили по стицању независноти? Ви тако нешто искључујете да може овде да се деси (и да се дешава)? Наравно, нисам никакав стручњак по том питању, али имам одличан осећај за језик, и знам кад је нешто противно мом осећају, тако да неко такво правило нико не може да ми наметне. Дакле, за мене је укорењено Присли и Боуви и не прихватам да ми нити Клајн нити Прћић причају шта је укрорењено, а шта не (успут, г. Клајн вероватно памти и време пре Прислија, ја не). Аналогно томе, никад нећу прихватити ни да хеликоптер зовем зракомлатом, једноставно не постоји ауторитет који то може да ми натури (а и зракомлате су уводили стручњаци и језикотворци калибра Клајна, зар не?). На крају, пошто сте већ за слепо поштовање донетих правила - по ком се то правопису код нас говори и пише ијекавица, а добар део чланака на српској вики је написан ијекавицом? Ја лично не знам по ком Правопису ја причам, пишем и комуницирам. Али знам да све то радим правилно и руководећи се добрим осећајем језика. Уосталом, правопис је овде пролазна и променљива ствар, као и историја и да се не понављам. --Sale 14:29, 9. јануар 2007. (CET)Одговори

Дакле, након што се потрудим да ти лепо и детаљно објасним како ствари стоје, након што наведем аргументе, након што кажем да се Правопис ни за педесет година није променио драстично (без обзира на то што историја јесте, овде историја није тема; узми сам та два правописа па упореди), ти на све то кажеш: „Ја не знам шта пише у Правопису, али знам да је правилно онако како ја кажем“. Ово заиста нема никаквог смисла.

Узгред, исти тај Правопис каже да су у српском језику екавица и ијекавица равноправне. Мада, можда је и овде Правопис небитан а исправно оно што ти кажеш (само не знам којим је језиком говорио Вук Караџић, кога си сам поменуо).

Поздрав,

Bbasic 14:38, 9. јануар 2007. (CET)Одговори

Признајем да не знам који Правопис је тренутно актуелан.

Правопис из 1993. који је, најблаже речено, био смешан.

Зато и стоји моја прича да се код нас све дешава "како ветар дува".

Наравно, нисам никакав стручњак по том питању, али имам одличан осећај за језик, и знам кад је нешто противно мом осећају, тако да неко такво правило нико не може да ми наметне.

Дакле, за мене је укорењено Присли и Боуви и не прихватам да ми нити Клајн нити Прћић причају шта је укрорењено, а шта не (успут, г. Клајн вероватно памти и време пре Прислија, ја не).

(а и зракомлате су уводили стручњаци и језикотворци калибра Клајна, зар не?

На крају, пошто сте већ за слепо поштовање донетих правила - по ком се то правопису код нас говори и пише ијекавица, а добар део чланака на српској вики је написан ијекавицом?

Ја лично не знам по ком Правопису ја причам, пишем и комуницирам. Али знам да све то радим правилно и руководећи се добрим осећајем језика.

Уз овакву "аргуметацију" (а то је аргументација једног "барбарогенија", што би рекао Крлежа) сваки даља расправа о језичким питањима постаје бесмислена.

--делија 09:26, 10. јануар 2007. (CET)Одговори

Тачно је да човек нема никакву аргументацију за оно што прича, али је у праву што се тиче укорењености на коју се позива. Клајн и остале колеге, једноставно, немају право да одређују шта је укорењено а шта не, то је потпуно индивидуалан осећај, и зато и ја лично не прихватам Пресли због некакве одлуке а ла декрет. Једноставно не желим да будем смешан и да већини објашњавам како сам ја ипак у праву и при том се позивам на Клајна и Прћића, управо зато што је Присли превише укорењено. У томе потпуно подржавам господина кога сте тако здушно напали. Напомињем да сам, за разлику од њега, потпуно квалификован и компетентан, јер сам докторирао и предајем српски језик, али заиста не могу да се сложим са којекаквим новокомпонованим будалаштинама, нити ћу код својих студената икад инсистирати на томе да од сада (па надаље и убудуће) морају говорити и писати Пресли и Боуи, и тиме даље ширити "лучу просветљења". Заиста изгледа као да се тих неколико наших стручњака за језик из просте доконости састану с времена на време да донесу понеку крупну одлуку. И поређење са "зракомлатом" које је горе изнето, потпуно је на месту. Мислите ли да су тај новоговор у хрватском језику уводили лаици? Не, него управо врло компетентни и признати стручњаци, ту је г. Сале апсолутно у праву. На срећу, они нису у томе успели, колико год да су упорни били, јер народ им се, једноставно, смејао. Управо то је доказ да се у језику ништа не може постићи декретима и мимо народа. Поздрав, Митар Јанићијевић --80.74.170.125 14:09, 10. јануар 2007. (CET)Одговори

Морамо нешто рашчистити: ја никог нисам напао! Господин којег тако здушно браните (од мојих "здушних напада") је сам себе напао оним "мислима", "реченицама" и "аргументима" које сам горе навео. А моји напади су се састојали у хладном и опуштеном изношењу аргумената. Чиста, аргументована полемика у којој ја побеђујем.

Ценим вашу титулу и драго ми је да се напокон на српској Википедији појавио неко ко има формално лингвистичко образовање (и то какво!). Надам се да ће те својим сугестијама и прилозима побољшати квалитет Википедије, поготову у језичком смислу, пошто је, сложићете се, на српској Википедији све то још увек на релативно ниском нивоу (по мом мишљењу, наравно).

Поштујем и ваше мишљење у вези Боуија/Боувија и Прислија/Преслија јер долази од меродавне и компетентне особе. Таква особа има право да каже да је "правопис смеће" (и да то, наравно, аргументује) или да је "Прћић незналица" и да то исто тако уверљиво аргументује. Ја бих вам поставио само једно питање: навели сте, наиме, да предајете српски језик (претпостављам, с обзиром на титулу, да је то на неком факултету). Мене интересује по ком плану и програму, односно, конкретније, по ком правопису ви конципирате и изводите ваша предавања? Или имате дискреционо право (опростите ми ако грешим) да за те сврхе не користите правопис одобрен од стране Министарства просвете и образовања (говорим о правопису из 1994.), већ можете користити било који правопис по свом нахођењу? Наравно да ту има још литературе, али ме интересује ова "базична" литература.

Јер, у случају да сте обавезни (по закону о високом образовању рецимо), да користите наречени правопис, онда сте обавезни да се и придржавате одредби из тог истог правописа (које су, успут, написале ваше колеге, много од њих са академских рангом равним вашем). Или имате право рећи: Тај правопис је смеће, ја га не признајем и нећу га користити у настави.

МОжете ми одговорити и на мојој корисничкој страни уколико сматрате да ваш одговор не би био занимљив остатку заједнице.

Поздрав.

--делија 15:00, 10. јануар 2007. (CET)Одговори

Клајна и Прћића сам навео као ауторитете, али нигде нисам рекао да су баш они то измислили (приликом састанка „из просте доконости“). Вашингтон (град), Пекинг и остали заиста укорењени примери уредно су забележени у литератури (пре свега Правопису) као такви. Презиме Присли нигде се неће наћи у Правопису (нека ме неко разувери ако може), и самим тим овај облик није прихваћен као укорењен. То је толико једноставно да не видим одакле се створила оволика дискусија. Клајн и Прћић само преносе то што тамо пише. Мало ми је чудно што неко ко је докторирао српски језик не уме да разликује укорењене облике који су прихваћени Правописом од „укорењених“ (а ови други, колико год били укорењени, неће постати правилни све док Правопис то не евидентира). Или можда г. професор предаје српски језик по неком свом правопису, ниподаштавајући Матичин (званичан)?

Поздрав,

Bbasic 15:09, 10. јануар 2007. (CET)Одговори

Поштовани г. Делијо, пошто имате прилично безобразан наступ за некога ко је врло солидно неписмен (цитирам Вас у дискусији на тему транскрипције: "Значи и ти си за Дип перпл. А ја те баш мислио консултовати у вези тога" - у српском језику инфинитив нипошто не сме да се употреби тако како сте то Ви урадили, а мора бити и у вези са тим, никако у вези тога; само ми, молим Вас, не тражите да се позовем на одговарајуће издање Правописа!), уопште Вам нећу одговарати на постављена питања. Осим тога и иначе имам јако мало времена за било какве дискусије и полемике, тако да ову поруку, у сваком случају, можете сматрати мојом последњом на ову тему. Ни ње не би било, али једноставно нисам могао да одолим када сам видео чланак "Дип перпл". Заиста нисам могао да верујем шта сам прочитао! Потом сам прочитао пар ваших дискусија и дошао до закључка да сте вас двојица (Делија и Bbasic) сами себе прогласили за стручњаке који неком методом договора утврђујете шта је укорењено, а шта не, и по сопственом осећају, по потреби, "машете" Прћићем. И онда добијамо заиста комичну ситуацију да је Дип "перпл", али да није Мерфи и Макдоналдс (и не треба да буде, али проблем је у томе што о томе одлучују господа Делија и Bbasic, овога пута мимо Прћића на кога се редовно позивају). Значи, имамо ћитаб за Ерину, али не и за кадијину краву. Заиста поздрављам и похваљујем ваше интересовање за ову проблематику која ће, све док, попут Хрвата, не почнемо да користимо оригиналне облике, бити предмет дискусија и полемика, али вас молим да не узурпирате право да одлучујете и пресуђујете, јер, иако сте можда компетентни, очигледно то лоше радите, тако да постоји реална могућност да почнете да тероришете ову заједницу која, претпостављам, уопште није мала (мада, лично мислим да немате никакве квалификације да бисте одлучивали). И за вашу информацију - Правопис на који се позивате није из 1994., већ из 1993. године; годинама је оспораван и још увек је врло дискутабилно колико је, заправо, прихваћен и усвојен, и ко га је усвојио. А то што га је издала "Матица српска" не даје му ама баш никакву специфичну тежину - издавач може да буде било ко. Дип перпл! Дајте, молим вас, па знате ли ви уопште како се то изговара на енглеском ?! Човек који полуглас транскрибује у "е" најпре има проблем са слухом, у неке друге квалификације и "стручњаштво" уопште не желим да улазим! Митар Јанићијевић (Извињавам се, потпис додајем после скоро сат времена, потпуно сам заборавио да на време то учиним, јер нисам много вичан)

„...али да није Мерфи и Макдоналдс (и не треба да буде, али проблем је у томе што о томе одлучују господа Делија и Bbasic, овога пута мимо Прћића на кога се редовно позивају).“

Мимо Прћића, велиш? Да видимо шта Прћић каже:

Murphey, Murphy /!marfi/ Марфи — БЛИЖЕ ИЗВОРНОМ ИЗГОВОРУ БИЛО БИ Мерфи.

Дакле, Прћић дозвољава транскрипцију Марфи, а каже како не би било лоше кад би се заменило с Мерфи. Као што видиш, нити је ово мимо Прћића, нити ти уопште имаш појма шта Прћић прича (а питање је имаш ли појма и шта ти причаш).

„...годинама је оспораван и још увек је врло дискутабилно колико је, заправо, прихваћен и усвојен, и ко га је усвојио.“

Усвојило га је Министарство просвете. Могуће је да је био годинама оспораван, вероватно онда кад ти и твоји пријатељи седнете у кафану па уз чашицу разговарате о разним темама, те мало пљуцнете и по Правопису.

„Човек који полуглас транскрибује у ’е’ најпре има проблем са слухом, у неке друге квалификације и ’стручњаштво’ уопште не желим да улазим!“

A човек који овако нешто изјави има проблема с читањем, будући да и Правопис и Прћић уредно бележе да се дотични полуглас у овој ситуацији транскрибује као е. Прво скокни до првог разреда основне школе, тамо лепо савладај азбуку, онда скокни до књижаре па завири у Правопис и Прћићев речник, и тек онда се овде врати; у супротном испадаш смешан.

Поздрав,

Bbasic 02:12, 14. јануар 2007. (CET)Одговори

"Усвојило га је Министарство просвете."

Је ли то оно меродавно тело које је својевремено избацило Дарвинову теорију из програма? Ви не испадате смешни, већ жалосни, или сте заиста толико млади да и не памтите догађаје из 90-тих година. И хвала Вам на лепим речима, оне о Вама говоре све. Јадна је Википедија на којој се Ви питате за било шта! Проф. др. Јанићијевић --82.117.219.244 03:00, 14. јануар 2007. (CET)Одговори

„Докторе“, скраћеница др пише се без тачке, и свако ко то не зна поприлично је неписмен (а на страну то што се не може прочитати „пар дискусија“, већ само „неколико дискусија“). Википедија на којој се ми питамо за било шта можда је јадна, али ученици/студенти којима предају људи који не знају чак ни тако основне ствари (а успут би да измишљају свој правопис) јадни су сигурно. Ето зашто нам је нација оволико неписмена.

Што се тиче лепих речи, нема на чему. Док су други фини у разговору са мном, и ја сам фин према њима. Када се дискусија спусти на овај ниво, не остајем дужан.

Поздрав,

Bbasic 03:16, 14. јануар 2007. (CET)Одговори

Прихватам критику са почетка текста. Нико није идеалан, па ни ја и нико није безгрешан (осим девице Марије). Али, проглашавати некога неписменим због једне уочене грешке у расправи на Википедији - мени звучи помало арогантно и претенциозно, рекао бих. А проглашавати Башића и мене самозваним стручњацима који тероришу васцелу википедијанску заједницу - то само показује колико сте ниско пали, господине докторе наука. За вашу информацију, Википедију пишу и уређују углавном аматери, мали број сарадника има академске титуле и мали број сарадника своје доприносе на Википедији ограничава само на подручја која би им "следовала" по формалном образовању. Ову енциклопедију стварају ентузијасти, гомила занесењака која жртвује своје слободно време, одлазак на излет с породицом, одлазак на концерт са девојком или напросто читање добре књиге - све то жртвују да би написали чланак на Википедији или да би уредили, средили и описменили неки, већ постојећи чланак. А зашто Википедију прави углавном ентузијасти? Па зато што ликови као ви немају времена да се баве глупостима као што је Википедија, зато што ликови као ви имају пречег посла него да пишу за тамо неку слободну енциклопедију где нема пара ни за лек, зато што ликови као ви радије гланцају рам докторске дипломе и самозадовољно се смешкају свом одразу у огледалу мислећи: Боже, што сам леп, паметан и образован!" И онда се правописа, лингвистике, транскрипције и свега осталог морају прихватити несрећни Башић, несрећни Делић и несрећни "било-ко-други" са наивном мишљу да би на тај начин могли припомоћи Википедији да она постане респектабилна, угледна и цењена Википедија у том мноштву њених сестара. А господа доктори наука чешкају јајца, копају нос и смишљају начин на који би напакостили "раји", "малоумницима" и "сељачинама" који раде на Википедији. Па се онда понекад улогују на Википедију (чисто спорта ради) и почињу серендати о својим достигнућима, докторским титулама који су с муком "зарадили" и о "пустим" чланцима које су објавили у специјализованим лингвистичким часописима. А успут оплету и по онима који се усуђују да прочитају правопис српског језика и да цитатима из тог правописа поткрепе своје ставове и тврдње а све са жељом да помогну напретку Википедије. Не, то се не сме радити јер тај правопис ништа не ваља (а то кажем ја, доктор наука) и њега је писала групица сенилних стараца који немају појма о српском језику. И врло је битно напоменути да то није правопис из 1994. него из 1993. А када би господин доктор одвојио поглед од свог лика у огледалу (или од докторске дипломе на зиду) и када би само завирио у импресум Правописа на 504. страни, могао би на два места прочитати годину 1994! Али, господин доктор има пречих послова него што је проверавање немуште и смешне изјаве да је то правопис из 1993. године! И овим путем позивам господина доктора да своје знање (у које не сумњам) подели са нама обичним смртницима, рајом и геацима који се усуђује да уопште ставе своје замазане прсте на светињу звану српски језик који господин доктор тако здушно и "ефикасно" брани. И зашто се господин доктор не обрати на праву адресу: зашто се не обрати својим колегама лингвистима (од којих су многи доктори наука као и он) и зашто им у брк не скреше све што мучи његову јадну, невину и неупрљану лингвистичку душу. Лако се истресати по сељачинама и геацима. Баш ме интересује какву аргументацију господин доктор спрема за Клајна, Прћића и остале. Или можда "гуза папа жилете"?

Да закључим, г-дине докторе: позивам вас да вашим знањем и ауторитом помогнете напретку српске Википедије и језичком просветљивању њених сарадника. Ако немате времена, воље или нисте напросто способни за то (упркос докторској титули), онда вас молим да нас оставите да се батргамо у блату незнања и да сами покушамо да створимо нешто с чиме ћемо се поносити.

Поздрав.

--делија 03:21, 14. јануар 2007. (CET)Одговори

Мислим да неумесно полако прелази у увредљиво. Замолио бих обе стране да престану са прозивањима на било каквим основама, јер то не води ничему конструктивном. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 03:36, 14. јануар 2007. (CET)Одговори

Коментар

Последњи коментар: пре 13 година4 коментара3 уредника у расправи

Пошто видим да чланак није завршен, претпостављам да ће (док неко не одвоји времена и воље да га уреди) и даље бити расправа око овог имена. У прилог томе да кажем, ја сам био шокиран када сам наишао на ову страницу. Мислио сам да је ријеч о некој другој особи. Сматрам да поред свих аргумената треба да остане Присли, јер без обзира на број протеклих година то презиме је у српском језику везано за тог човјека. Ако нешто значи, да учврстим свој став, радим као предавач и преводилац енглеског језика већ десетак година. --2e1a0 (разговор) 10:56, 24. април 2009. (CEST)Одговори

Да ли ти то значи да знаш боље од Твртка Прћића? Очигледно је да ниси прочитао ову расправу: топло ти саветујем да је прочиташ, од самог почетка. А ја ћу дас поновим оно шта је већ речено:

Твртко Прћић, Нови транскрипциони речник енглеских личних имена:

Presley /presli/ Presli — NE Prisli. (болд мој)

Ако си проф. енглеског ипреводилац, онда би требало да знаш да се Presley изговара као Пресли а неПрисли. Само Пресли не би знао коме се обраћаш ако би му рекао Присли. Такође, ако си преводилац са енглеског, требало би да знаш да свака озбиљна издавачка кућа поштује правила транскрипције Твртка Прћића.

Такође би могао да прочиташ и горе цитирани чланак Ивана Клајна.

--Јагода испеци па реци 11:02, 24. април 2009. (CEST)Одговори

Све прочитао, разумио већину аргумената, па онда изнио своје мишљење. Не треба ми додатних доказивања. Као што сам написао, сматрам да ће ту бити још расправљања и још „шокираних“ посјетилаца и да ће на крају превагнути мишљење већине. Томе у прилог дао сам и свој глас. Прћић је у реду, али нико није безгрешан и ничија ријеч не мора да се поштује 100%, па ни моја ни Прћићева. Не би(х) био ни први ни последњи који износи погрешно мишљење. --2e1a0 (разговор) 11:16, 24. април 2009. (CEST)Одговори

--- Nije sporno da se izgovara Presli, sporno je da li ima smisla menjati transkripciju imena koje je ušlo u srpski jezik mnogo pre nego što se velika većina ljudi koji se ovde javljaju za reč rodila. Transkripcija Prisli je u opticaju već više od pola veka, i tu su stvari realno završene. Uostalom, Klajn je toga bio svestan još '91: "Dosta je imena koja su se koda nas definitivno ustalila s pogrešnim izgovorom (npr. Presley, kod nas primljeno kao Prisli, dok je stvarni izgovor Presli). Insistiranje na transkripciji Presli je puka zadrtost. commentator (разговор) 14:14 21. avgust 2010 (EST)

Иван Клајн, чланак у НИН-у, 13. 1. 2005:

Има ли шансе да се давно укорењена грешка коначно исправи?

У једном скорашњем броју „Политикиног забавника“ (17. децембра) догодило се чудо. У рубрици „Поп времеплов“ објављено је да је музички продуцент Сем Филипс „своје место у историји двадесетог века највише заслужио када је у маленом студију дао прилику бившем камионџији из градића Тупело Елвису Преслију“. Мало даље је напоменуто да је у септембру 1972. „одржана конференција за штампу на којој су Елвис Пресли и његов менаџер најавили концерт...“ и тако даље. За пола века ко зна колико је десетина хиљада пута у нашој штампи поновљено презиме Presley, а ово је први пут, колико је мени познато, да је написано исправно Пресли, како се и изговара (постоји и варијанта Презли). Године 1956, када се први пут чуло за косматог певача из државе Мисисипи који лансира нову врсту забавне музике звану рокенрол, неко је код нас, изгледа, побркао то презиме с презименом Пристли (Priestley). Отад па до данас сви, па и они за које бисте очекивали да знају мало енглески, говоре и пишу Елвис Присли, Присила Присли (жена), Лиза Мари Присли (ћерка). С другим именима тог типа нисмо грешили, јер смо увек правилно транскрибовали Лесли (Lesley или Leslie) и Весли (Wesley: уколико вам није познат Џон Весли, оснивач методистичке цркве, сетите се симпатичног холивудског глумца Веслија Снајпса и нимало симпатичног генерала Веслија Кларка).

Insistiranje na transkripciji Presli je puka zadrtost.

Само ми није јасно што то изјављујеш овде, на Википедији, а не кажеш Клајну у лице (можда и уз додатак да је затуцани лингвистички талибан).

--Sly-ah (разговор) 20:42, 21. јун 2010. (CEST)Одговори

Dragi moj, šta ja kazem Klajnu u lice, to se tebe ne tiče. Što se Talibana tiče, tu je pravilo da su sledbenici dogmatičniji od onih koje slede. U Klajnovu odbranu može se reći da je ne jednom imao petlje da brani ukorenjene a nepravilne oblike...A što se gornjeg citata tiče, ja to vidim kao Klajnovo priznanje da je bitka izgubljena...Lepo čovek priznaje da je samo jednom u životu video da neko piše "Presli" (ako se naravno izuzme Vikipedija, jer to će biti drugi put): "Отад па до данас сви, па и они за које бисте очекивали да знају мало енглески, говоре и пишу Елвис Присли, Присила Присли (жена), Лиза Мари Присли (ћерка)." Dakle, svi, ili da citiram naslov nedavnog intervjua Kornelija Kovača Politici, "Moj muzički idol je bio Elvis Prisli" http://www.politika.rs/rubrike/Sport/intervjui/Moj-muzichki-idol-je-bio-Elvis-Prisli.lt.html. Ovde nije reč o nekom opskurnom naučniku čije ime zna troje ljudi, nego o čoveku koji je pod imenom Elvis Prisli (a ne Presli) u ovoj zemlji izvršio dubok kulturni uticaj. Ali naravno, svako ima pravo da odabere logiku "utoliko gore po činjenice". Na sreću, u jezičkim stvarima takva strategija je osuđena na propast, jer ako može klika zadrtih ljudi da kontroliše transkripciju na Vikipediji, ona ipak ne može da kontroliše jezičku praksu. Isto važi i za Prćića i Klajna, što je s jedne strane šteta jer je većina njihovih rešenja - uključujući i ona koja se tiču transkripcije - razumna, ali je s druge strane sasvim fino to što ne mogu da nametnu ona koja su, uh, manje razumna.

commentator (разговор)

Филмови:

IT HAPPEND AT THE WORLD'S FAIR - Догодило се на светском сајму Награисаловићкажи/лажи