Pavlec

Поздрав, Pavlec. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Pavlec. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

--Милош Ранчић (р|причај!) 13:18, 8. новембар 2006. (CET)

Википедија:Трг/Правописна питања

Ако имаш поруку коју желиш да оставиш Јагоди, то би требало да учиниш на њеној страници за разговор — кликни овде, а не у „Правописним питањима“. Такође, није потребно да два и више пута шаљеш исти текст. Дакле, примедбе за Јагоду на Јагодину страницу за разговор, а ја ћу сада избрисати поруке којима није место на „Правописним питањима“. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:32, 15. јануар 2008. (CET)

Ja sam tačno i precizno navela tačku Pravopisa u kojoj se to kaže. Koji vi to Pravopis imate, ne znam. A vi ako niste videli, vratite se gore na početak odeljka tamo na trgu i videćete moj navod. Pravopis je iz ’93. Dalje neću uopšte da raspravljam s vama jer ne dozvoljavam da me iko naziva lažovom, pogotovu neko ko ima samo 15 izmena i o kome ama baš ništa ne znamo. Što se mene tiče, savršeno možete biti i nečiji papet, možda baš onaj isti koji me je pre nepune dve nedelje žestoko izvređao. Nemam ni jedan jedini razlog da verujem u VAŠU stručnost, niti istinitost onoga što govorite.

I molim vas, ne mešajte babe i žabe. Pravopisne greške u ovakvim internim raspravama su jedno, a sasvim drugo u jednom enciklopedijskom članku. Ovde nam pravopis nije najvažniji, ali u članku JESTE. Najbitniji. I mora se poštovati. Moramo ga se držati. Kao pijan plota. --Јагода испеци па реци 23:45, 15. јануар 2008. (CET)

Gospodine Pavlec

Znači li to da smo se pomerili napokon bar korak napred i da dopuštate mogućnost pisanja barem skraćenica latinicom u ćiriličnom tekstu?

Molila bih vas da ne budete tako bezobrazno neobavesteni i da plus sa punim pravom sarkasticno prebacujete nesto sto uopste nije na mestu. I Darko i ja smo sto puta rekli da se imena transkribuju a da se skracenice ostavljaju u originalu jer za sada ne postoji adekvatno resenje. Isto je i sa latniskim nazivima biljaka. Vas nacin diskusije je nedopustiv i daleko od akademskog nivoa. Molim vas da sledeci put kad komentarisete nesto sto smatrate misljenjem svog sagovornika da se prvo lepo i podrobno obavestite KOJE JE TACNO TO MISLJENJE, a ne da mu u usta trpate stvari koje nikad nije ni rekao ni pomislio. Stvarno nema smisla, ako ce ovakav covek da sedi u toj Vikipedijinoj vajnoj komisiji za pravopis, stvarno smo obrali bostan. --Јагода испеци па реци 18:50, 17. јануар 2008. (CET)

I jos nesto. Budite ljubazni i ne koristite moje ime vise u daljim diskusijama po tom pitanju, jer sam se ja povukla iz iste i ne zelim vise da ucestvujem tamo, pa samim tim ako me i dalje spominjete, terate me da ucestvujem u necemu u cemu NE ZELIM da ucestvujem. Spomenete li jos jednom moje ime tamo na Trgu, bicu prisiljena da trazim zastitu od "visih instanci". --Јагода испеци па реци 19:08, 17. јануар 2008. (CET)

Pavlec,

„Pravopis“ dopušta da se strane skraćenice pišu latinicom i u ćiriličkom tekstu. U tački 147b (školskog izdanja), u delu o skraćenicama, na str. 154, stoji:

Strane skraćenice pišu se trojako: u izvornoj latinici, preslovljene na naša slova i katkad prema stranom izgovoru slova (uglavnom engleskom)

S druge strane, u tački koju je i Jagoda citirala (t. 97 školskog izdanja „Pravopisa“ na str. 103 — nažalost, ono mi je jedino pri ruci :)), o transkripciji vlastitih imena, piše:

Tuđa vlastita imena pišu se u srpskom standardnom jeziku na dva načina: prilagođeno pisanje (primenljivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici).

I opet, t. 97a:

Samo izuzetno se i u ćiriličkom tekstu poneko ime može navesti i u izvornoj latinici (npr. kad ne možemo saznati kako se čita i preozvučava).

No, pored „Pravopisa“, ostavljanju izvornih imena u ćiriličkim člancima na Vikipediji protivi se i praktičnost! Ako bismo Windows, recimo, pisali izvorno i u ćirilici, morali bismo odvojiti nastavke crticom (jer je još apsurdnije mešati slova dvaju pisama u jednoj istoj reči), dakle pisali bismo Windows-ом i sl. Ali, kada se tako napisan članak preslovi na latinicu — što je jedna opcija kojom se mogu koristiti vikipedisti kojima je ova draže pismo — i latinički nastavci ostali bi odvojeni crticom od izvorne reči, a to nije praksa, a nije ni po „Pravopisu“ (u latinici je Windowsom a ne Windows-om, što zaista deluje bespotrebno i neuobičajeno). Zato i ne možemo tako činiti, pa makar se i složili da u toj stvari zaobiđemo „Pravopis“.

Nadam se da će sad rasprava s Jagodom oko toga da li se mogu koristiti ćirilica i latinica u istom tekstu prestati. :) Jednostavno je besmisleno uopšte raspravljati se o tome, jer zaista uopšte nije praktično ni izvodljivo, složićete se oboje. (Osim ako bi se upotrebljavale konskrukcije kao „sa softverom Windows“ i sl., gde bi uz Windows stalno stajala druga imenica na koju se može nakalemiti nastavak, ako baš hoćete i dalje da se ćerate jedno s drugim. :)) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:59, 18. јануар 2008. (CET)

Duh Nibor

Hvala Pavlec

Потпис

Поздрав и добро дошли на Википедију. Када додате садржај на страницу за разговор и странице у именском простору Википедија на којима је отворена расправа (али никада током уређивања чланка), молимо Вас да потпишете своје поруке. Постоје два начина да то урадите:

1. Додајте четири тилде ( ~~~~ ) на крају Вашег коментара; или
2. Са курсором постављеним на крају Вашег коментара, кликните на дугме за потписивање () које се налази изнад уређивачког прозора.

Овим ће се аутоматски убацити потпис са Вашим корисничким именом или IP адресом и временом постављања коментара. Ова информација је неопходна како би остали уредници могли лако да виде које је шта написао и када.

Хвала. Johnny B. Goode (разговор) 10:19, 10. октобар 2009. (CEST)

Вандализам или превид?

Чему ово? Чланак се гађа падежима како му падне на памет и због тога није у реду уклањати шаблон који га као таквог означава. Поз, --Kašter (разговор) 10:13, 29. јануар 2010. (CET)

Опет вандализам или незнање?

Промјене овог типа нису у складу са правилима Википедије. Молим да се уздржиш од преправљања ијекавских чланака на екавштину! Ово ти није први пут. Играмо ли се глувих телефона или шта се догађа са тобом у ситне сате? Поз, --Kašter (разговор) 02:57, 2. фебруар 2010. (CET)

Ijekavština nije bitna, nego činjenica da se maskarpone ne pravi od šlaga nego od slatkog vrhnja odnosno pavlake. Šlag je umućena slatka pavlaka sa šećerom, a maskarpone ne sadrži šečer. Očigledno se radi o lošem prevodu ili sa engleskog ili sa hrvatskog. Pozdrav--188.2.166.245 (разговор) 10:52, 2. фебруар 2010. (CET)