Разговор:Линцура/Архива 1
Последњи коментар: Јованвб, пре 10 година у теми Први поднаслов
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Мислим да је Линцура далеко заступљенији и општепознат назив --Јован Вуковић (р) 16:06, 17. септембар 2013. (CEST)
- И ја бих рекао. Сириштара јесте стручан назив, у смислу да га користе биолози, у које спада и ауторка чланка. Мађутим, на интернету се проналази превасходно у хрватским изворима. То је и разумљиво, јер су Хрвати одувек имали више биолошке литературе која се свугде користила (па су и наши стручњаци усвојили западне облике). Слично је са мрквом, коју у Србији тако називају само биолози и понеко од нестручњака, али је свакако распрострањенији хунгаризам шаргарепа (многи у ГМ кажу и шангарепа). Словенски назив се користи у БиХ и даље ка западу. --Lakisan97 (разговор) 16:52, 17. септембар 2013. (CEST)
- Грешиш. Ни једно ни друго нису стручни називи. Биолози користе латинске називе. Све остало су народни. --Јован Вуковић (р) 17:12, 17. септембар 2013. (CEST)
- Али не и једино. У кабинету за овај предмет моја школа складишти ботаничку литературу. Пре око годину дана, наменски сам због мркве (одувек говорим шаргарепа) прегледао књиге и у свакој пише тако. Наравно, има уз то латинских назива, али увек су и домаћи кад је књига на српскохрватском (немамо новијих). То се уклапа у напомену да сам стручно мислио у смислу да га користе биолози. Аутор уџбеника ће најчешће рећи сириштара и мрква (јер је тако у литератури из које црпи информације), а већина становника Србије линцура и шаргарепа. Надам се да сад разумеш шта сам хтео да кажем — једно каже народ, а друго се појављује у стручној литератури. У сваком случају, подржавам премештање на линцуру, јер Википедија не треба да буде ускостручна. --Lakisan97 (разговор) 17:30, 17. септембар 2013. (CEST)
- Изгледа да су у мом крају на пола пута: код нас су линцура и мрква. За назив сириштара за иста никад нисам чуо, док се шаргарепа понекад користи.-- Марко Dic,amice! 17:35, 17. септембар 2013. (CEST)
- Али не и једино. У кабинету за овај предмет моја школа складишти ботаничку литературу. Пре око годину дана, наменски сам због мркве (одувек говорим шаргарепа) прегледао књиге и у свакој пише тако. Наравно, има уз то латинских назива, али увек су и домаћи кад је књига на српскохрватском (немамо новијих). То се уклапа у напомену да сам стручно мислио у смислу да га користе биолози. Аутор уџбеника ће најчешће рећи сириштара и мрква (јер је тако у литератури из које црпи информације), а већина становника Србије линцура и шаргарепа. Надам се да сад разумеш шта сам хтео да кажем — једно каже народ, а друго се појављује у стручној литератури. У сваком случају, подржавам премештање на линцуру, јер Википедија не треба да буде ускостручна. --Lakisan97 (разговор) 17:30, 17. септембар 2013. (CEST)
- Грешиш. Ни једно ни друго нису стручни називи. Биолози користе латинске називе. Све остало су народни. --Јован Вуковић (р) 17:12, 17. септембар 2013. (CEST)
Можда српскохрватска литература преферира народне називе западно од Дрине. Има логике у томе, зато што ј већина уџбеника, енциклопедија и сл. издавана у Загребу. Међутим итекако постоји савремена ботаничка литература на српском језику. И верујем да се у њој преферирају народни називи са овог подручја. У сваком случају озбиљан научни рад ретко ће користити народни назив. Можда га помене, али латински је основни начин писања. У сваком случају променићу име чланку, сви се слажу да је Линцура боље, чешће је у употреби у српском језику --Јован Вуковић (р) 18:33, 17. септембар 2013. (CEST)