Разговор:Логори Нацистичке Немачке у Шапцу

Тачност података под лупом

Као становник Шапца и рођени Шапчанин, нисам чуо за део града који се зове Сењак и још тамо да је тамо постојала касарна. Немам намеру да провитуречим аутору чланка, али морам да нагласим неколико опште познатих чињеница:

• После напада четника и партизана у септембру 1941. године и погибије немачких војника, скупљени су грађани Шапца на Михајловцу, данашње вашариште и у непосредној близини старог моста и Старог града.
• После тога су пребачени преко Саве у село Кленак, на левој обали реке и одакле су протерани у Јарак, село удаљено 23 километра, познато као Крвави марш.
• После повратка у Шабац, смештени су у логор у касарни (која и данас постоји), из којег су многи отерани у мачванско село Засавицу, поред Мачванске Митровице и тамо стрељани (највише Јевреји и Роми).

Током окупације у Шапцу убиства и стрељања су вршена на месту данашњег насеља Бенске баре, у непосредној близини самог центра града. У згради Окружног суда могао је бити само затвор, никако логор, а за део града који се помиње као Сењак, велика је вероватноћа да се односи на село Кленак. Стратишта на којим су стрељани становници Шапца и околине у граду нема као што су Јајинци у Београду или што је било и што има у другим градовима у Србији.--Ванилица (разговор) 18:06, 14. децембар 2016. (CET)

Одговор валидним изворима

Не могу да схватим овакво понашање јер сам ти доставио извор на твојој страници за разговор у коме све то децидно стоји, али ниси нашао за сходно да га прочиташ А сада понављам, то је књига Станоје Филиповић, Логори у Шапцу, Нови Сад, 1967.,а има је у електронском издању у Шабачкој библиотеци, на овој адреси у коме аутор наводи постојање три логора у Шапцу, што је и наведено на страници, а ево још једног извора Концентрациони логори у коме децидно стоји:

„ У Шапцу су постојала два логора: један у касарнама на месту званом Сењак, а други у баракама на Сави.62 У ствари, овај логор на Сењаку имао je пролазни карактер и постојао je до лета 1942. године. Логор на Сави je одговарао више концентрационом логору и постојао je за све време окупације.

Логор на Сењаку формирале су немачке војне јединице 342. пешадијске дивизије 30. септембра 1941. да би у касарнама бивше краљевске југословенске војске сместиле похапшене таоце из Шапца и околине после „крвавог марша", а затим из целог Подриња. Међутим, ухапшених je било око 22.000 и сви нису могли да стану у касарнске просторије, тако да je велика маса сељака остала напољу. Ту, у кругу логора затвореници су подељени на групе по општинама.

......За разлику од логора на Сењаку, логор на Сави постојао je за све време окупације. Био je смештен у војне бараке на простору око Старог града, а састојао се од шест барака, насупрот којих су се налазиле: управна зграда, зграде за магацине, радионице и кухиње. Логор je био опасан са два реда бодљикаве жице. У кругу логора било je неколико кула осматрачница......извор

”

Нисам рођен у Шапцу али умем да читам литературу, и никада се не бих користио неистином а још мање овако опонирао колеги уреднику, не прочитавши извор, које ми је он понудио.

Немам намеру да улазим у било какве даље расправе, јер сам све истинито референцирао и то доказао. Хвала. --Dr Milorad Dimić (разговор) 20:11, 14. децембар 2016. (CET)

Mile ne bi bilo loše da ubaciš ovu literaturu koju si linkovao direktno u članak (u reference/literaturu ili spoljašnje veze...mislim na link). Ako već ima na netu, nek ljudi koji se interesuju za ovo mogu dalje da nastave i u knjigama. Ubacio bih sam, al gledam možda još uređuješ ovaj članak pa neću da ti smetam. Pozz --ANTI_PRO (разговор) 07:03, 15. децембар 2016. (CET)

Одговор одговору...

Жао ми је што си моје писање подигао на ниво „расправе”. Прочитао сам извор који је у вези Другог светског рата са Шапцем и његовим становницима. Само један си извор користио за израду странице, али не и све остале који си навео. Опет тај извор, са дужним поштовањем према писаној речи, не сматрам у потпуности компететним због идеологије и времена када је писан. Времена када су се нечије заслуге поништавале, а другима додавале, као и данас, зар не?

У књизи се помиње Окружни суд и затвор у њему, Михајловац (вашариште) и та фамозна касарна, која је можда била на некад (сад заборављеном) делу града који се звао Сењак. Али то је све можда, требало би написати да у кругу данашње (и тадашње) касарне је био логор. Ти слободно дођи у Шабац или позови пријатеље па их питај где је Сењак у Шапцу. Нико за то није чуо. Са постојањима логора постоје као материјални докази у оквиру Доњошорског гробља постоји Партизанско гробље, у коме су сахрањени сви борци, родољуби (или таоци и жртве) из гробница, Алеја Народних хероја и првобораца Мачванског краја. На зидинама Старог града је била постављена спомен плоча у знак сећања на затворене и стрељане логораше, као и на фискултурној сали, данас Школе за уметничке занате, где је исто било место стрељања. Значи да су некад сва та места била обележена пригодним спомен плочама, а да је после октобарских промена све то уклоњено, као што су замењена имена улица, установа... На стрељање и жртве подсећа и централни трг који је прошле године добио симболичан споменик и назван је Тргом шабачких жртава. Шта још треба од референци? Само немој да тврдиш да ја не читам и не поштујем колеге.

Постоји и фотографије Партизанског гробља, које сам случајно ја сликао, па не би било лоше да их поставиш као илустрацију. Све у свему, жао ми је што не прихваташ добронамерне сугестије и што као и у поруци узимаш све на нож. Поздрав,--Ванилица (разговор) 22:16, 14. децембар 2016. (CET)