Разговор:Масакр у Крагујевцу/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Споменик у доњем делу слике се зове споменик V₃. То је споменик стрељаним гимназијалцима Прве крагујевачке гимназије, којих је било око 300 (ђака) . Можда би требало убацити у текст испод слике.--др Влада 14:53, 20. април 2006. (CEST)

Da li je Nedic neophodan?

Lepo je od Nedica sto zali zrtve, ali u njegovoj Zemlji je uvedena uredba 100:1 i on je na nju pristao, cak sumnjam ad su Nemci mogli da izvedu tako pedantan zlocin da nisu imali logistiku njegove vlade. Kao i u istrebljenju Jevreja. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.11.192 (разговор • доприноси) | 12:40, 27. јануар 2010.

ima li neko informaciju koje su tacno jedinice ucestvovale u izvrsenju ovog zlocina? takodje, pokusao sam da dodam sledecu recenicu u tekst (gde je definisana razmera odmazde, 100:1 i 50:1), ali captcha me sprecava da snimim izmene (iako sam vec 10x ukucao ispravan tekst) Овакве размере репресалија над народом су дефинисане у наредби 888/41 Немачке врховне команде (http:// www.mazal.org/ archive/nmt/11/NMT11-T0971.htm NUERNBERG MILITARY TRIBUNAL, Volume XI · Page 971) ako neko moze da ovo unese, bilo bi lepo (posto ni ovde ne mogu da unesem ispravan link zbog captcha problema, morao sam da "ubijem link" unosenjem razmaka — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.53.46.53 (разговор • доприноси) | 10:19, 21. септембар 2013.

Они су знали тачан број

На сајту Музеја "21. октобар" налазе се документи и фотографије, које сведоче о маскару као и комунистичке игре са бројем жртава након рата. Ту можете видети Кајтелову наредбу из 1941, као и комунистички извештај из лета 1945. у коме наводе тачан број жртава 2. 324. Из њима знаних разлога они су преувеличали број жртава, највероватније због пропагандних разлога на 7.000.[1]. Овде можете видети списак стрељаних, њихове податке, [2] као и њихове поруке [3], врло потресно. Коначно је маска пала. Прошли пут сам управо из револта дописао подчланак "Ратни злочини у Крагујевцу и околини", где сам навео тачан број жртава а за референцу навео истраживање овог музеја. Има још овде пуно посла--Свифт (разговор) 10:02, 1. април 2011. (CEST)

Puk i bataljoni

Komandant 724. puka je bio general Adalbert Loncar, a major Kenig je bio komandant jednog bataljona tog puka stacioniranog u Kragujevcu. -- Bojan  Razgovor  11:05, 9. октобар 2014. (CEST)

Исправићу, поткрала ми се грешка.--Марко Станојевић (разговор) 11:30, 9. октобар 2014. (CEST)

Да се бисмо имали сукобе имена, требало би средити чланак пошто константно скаче са датума напред-назад. Нека иде хронолошки 19, 20, 21, итд. -- Bojan  Razgovor  05:41, 13. октобар 2014. (CEST)

Још нисам завршио и тек ће добити прави изглед. Ако желиш да учествујеш у креирању чланка кажи ми да заједно радимо, ако не, пусти ме да завршим. Када буде било готово изнеси примедбе.--Марко Станојевић (разговор) 15:19, 13. октобар 2014. (CEST)

Vec ti pomazem, ali clanak je naporan za citanje. Dva puta su hapsili iste ljude i tako. -- Bojan  Razgovor  18:25, 13. октобар 2014. (CEST)

Као што рекох, тек ће добити прави изглед, а ако ти је ово напорно узми прочитај нешто од Милорада Екмечића и после ће ово да ти буде смешно.--Марко Станојевић (разговор) 01:36, 14. октобар 2014. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Чланак сам урадио углавном на основу сведочења свих страна учесника у овом догађају. Без пристрасности. Чланак има сигурно одређене недостатке, јер сам журио да буде готов до обележавања овог догађаја, зато сам га кандидовао за добар. У осталом да не дужим прочитајте па изнесете примедбе, па да заједно исправимо недостатке. Након чланака Спомен-парк Крагујевачки октобар мислим да сам заокружио рад на овој теми. Расправа траје седам дана.--Марко Станојевић (разговор) 11:02, 18. октобар 2014. (CEST)

Коментари

 Коментар:

Ја имам проблем сто се користи интернетмагаѕин. То је сајт који Јована И. Деретића назива доктором и академиком. Неозбиљан извор. -- Bojan  Razgovor  04:20, 20. октобар 2014. (CEST)

То је једна референца. Али добро, обрисао сам док не нађем нову.--Марко Станојевић (разговор) 13:05, 20. октобар 2014. (CEST)

Након слома у Априлском рату и капитулације, Југославија је била подељена међу силама Осовине. Хитлер је окарактерисао Србе као главне кривце за рат и поделио Србију на више окупационих зона. Централна Србија и Банат припале су држави Србији под генералом Миланом Недићем. Међутим, та држава је била немачка марионета и Србија је заправо била Немачка окупациона зона.

Jel jeste ili nije bila država?...ovaj deo mi je kontradiktoran...nije sve živo država...mislim da se na en wiki (a i na našoj wiki u relevantnom članku) vodila opsežna debata o prirodi entiteta zvanog Nedićeva Srbija, i mislim, da bi zaobišli te rasprave i ulazili u priče, da treba nekako, radi enciklopedijske tačnosti, da preuredimo ovu rečenicu/e...čisto da ne bude kontradiktorno...

Vidim da je to i ovaj nerefkan deo članka, koji se vvtn preuzeo pre uređivanja...sve ostalo je super..imaš moj glas...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:51, 28. октобар 2014. (CET)

О томе може да се расправља. Сигурно је да је била полупризната држава. Краљевина Југославија постоји само на папиру, НДХ функционише као држава, велики делови Југославије припали другим државама. Да не би било полемике ипак ћу прерадити реченицу.--Марко Станојевић (разговор) 11:48, 2. новембар 2014. (CET)

Јозеф Шулц је био фејк

Док сам читао овај чланак сам помислио како би добро било додати и две реченице о војнику који је одбио да стреља цивиле а потом за казну сам био стрељан заједно са цивилима. Тако сам ја чуо. Испоставља се да је у питању мит и да нисам једини који мисли да је такав војник постојао. Тражећи по референцама сам видео да је цела ствар о немачком војнику Јозефу Шулцу нешто другачија. Да ли такав покушај мистификације (приказан и у филму "Крвава бајка" из 1969 који сам гледао као клинац) заслужује да се помене у чланку односно да се унапред напомене да такав војник није постојао? -- JustUser  d[-_-]b  17:56, 14. јун 2015. (CEST)

Ali mislim da on nema veze sa Kragujevcom ja mislim. Mislim da je neki drugi grad bio. -- Bojan  Razgovor  20:21, 14. јун 2015. (CEST)

Smederevska Palanka -- Bojan  Razgovor  05:42, 15. јун 2015. (CEST)

Прва комеморација

„Прва комеморација у Шумарицама у знак сећања на овај догађај одржана је 1953. године....” Према Ацовићу, а ово је ввтн тачно, прво је комеморирала избегличка влада у ЛОндону 1942., вансеријским потезом, тако што је доделила граду Крагујевцу Орден Карађорђеве звезде са мачевима 1. степена ( Ацовић: стр. 296)..види за пдф линк доле у литератури чланка убацио сам...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:31, 3. јул 2016. (CEST)