Разговор:Масакр у Сребреници/Неутралност чланка/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 1

Архива 2

Неутралност чланка

Последњи коментар: пре 18 година7 коментара4 уредника у расправи

Рок за гласање је овдје истекао а чланак је већ промјењен на Масакр у Сребреници. У међувремену нико није изложио која су то неслагања у вези овог чланка а која оправдавају шаблон о неутралности. Стога уклањам шаблон. Поздрав. --Дадо 00:00, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Чланак није неутралан, а заједница на српској Википедији не жури у сређивању нечега што захтева велико време. Дакле, чланак је и даље врло споран, а то када ћемо га средити, то је питање не тако скорог времена. --Милош Ранчић (разговор) 14:34, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Милоше, цијеним твоје жеље да приступиш чланку опрезно у циљу да резултат буде што бољи. Међутим овај чланак, заједно са свим страницама за разговор стоји нетакнут готово 2 седмице што говори или

Да не постоји оправдање за оспоравање неутралности
Да корисници не желе да се брину о овој комплексној и реално говорећи мучној теми

Стандард википедије кад је чланак оспорен је да се у реално кратком времену понуде информације зашто је чланак оспорен и специфичне сугестије за промјену. Неможеш тврдити да преко 1000 корисника српске википедије неможе да објасни спор или понуди специфичне промјене за чланак.

Шаблон о неутралности сам скинуо јер имам утисак да се са тим једноставно жели обиљежити тема као неприхватљива и онда побјећи од разговора и одговорности. Из тих разлога скинућу је опет ако не буде било евидентног напора да се дође до рјешења уколико је рјешењe неопходно. Поздрав--Дадо 17:30, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Камо лепе среће да српска Википедија има преко 1000 корисника :) Нико не бежи од расправљања на ову тему, али мораш уважити чињеницу да нико од нас није плаћен, и да се овде све ради на добровољној основи. Због тога се не може неком кориснику наредити да расправља на ову или ону тему ако то он не жели. Ја сам лично у задње време био заузет, али ћу гледати да се у наредном периоду позабавим овом темом. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:56, 31. август 2005. (CEST)Одговори

По питању стандарда Википедије о оспореним чланцима, верујем да мислиш на енглеску Википедију. Е па проблем је што ми нисмо енглеска википедија са капацитетом писања 1000 чланака дневно, и не можемо сва питања разрешити у оном року у ком су они способни. Ако погледаш мало, уверен сам да ћеш на српској Википедији наћи чланке на којима налепница о оспореној неутралности стоји већ месецима а да нико није нашао за сходно/стигао да ту тему детаљно расправи. На крају крајева, та налепница и служи да се омогући расправљање натенане - кад би се сваки проблем решио за дан-два, неби ни било потребе за њом. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:56, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Слажем се са претходним. Што се тиче Сребренице, оно што је неспорно је да се догодио масакр. Стога је одредница исправна. Да ли ће и како ће бити окарактерисан тај масакр пред међународним институцијама, уопште не треба да утиче на одредницу 'масакр' које треба да остане и у једном и у другом случају. На пример, бомбардовање Дрездена напалмом (други светски рат), или Хирошиме је био масакр. Сваки масакр цивила у рату је, у својој суштини ратни злочин, без обзира на 'оправданост' поступка. Нека питања ће још дуго бити спорна.

Међутим, оно што је иритирало неке кориснике (и заправо покренуло дискусију) је, по мом мишљењу, то што текст није довољно добро 'преведен' на српску екавицу, и има неких, 'бошњачких' термина. Стога је и могао да личи на 'муслиманско-бошњачку пропаганду'. --Дарко Ковачевић 18:49, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Уважавам ваше коментаре и слажем се да сви доприносе колико могу. Самим тим и сам вам помажем при побољшању овог чланка. Почео сам преводити чланак на српски језик (екавски дијалект) још од самог постављања чланка али због дужине тек сам успио превести пола (tек једна особа је припомогла у томе). То што чланак није сасвим преведен на српски језик неоправдава нити је исто што и оспоравање неутралности, мада реално могу схватити нечије нерасположење. Понављам да неутралност може бити оспорена само ако постоје специфична неслагања са садржајем чланка што још није детаљно изложено или је већ промјењено на чланку. За чланак оваквог карактера, и с обзиром на оно што сте изнијели овдје, ако икаква наљепница мора бити на чланку онда мислим да му боље одговара наљепница “Контраверзно” или “Потребно преуређивање” (ако је немате свакако вам је можемо посудити).--Дадо 21:34, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Време и пропаганда

Последњи коментар: пре 18 година11 коментара4 уредника у расправи

Дадо, имај на уму не само да нам је број сарадника овде ограничен, већ и да имамо доста других послова који су нам важнији од бошњачке националне пропаганде. Горан ти је објаснио да одређена правила која важе на енглеској Википедији не важе и на српској. Концензус заједнице јесте да се треба бавити овим чланком, али и да нам за то треба више сарадника, а посебно одређени који тиме желе да се баве. А да не причам о томе да ће сада Горан кренути да се бави овим чланком уместо да учи GNU/Linux (где нам је много потребнији). --Милош Ранчић (разговор) 23:30, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Чланак који си нам ти донео је далеко од неутралног. А ти си овде једини заинтересовани за интензиван рад на чланку. Када сам те питао да и нама помогнеш у проналажењу извора (јер си овде у ту ствар најупућенији), рекао си да је то наша ствар. Ако је наша ствар, не видим зашто си опет дошао овде да радиш на том чланку. Нажалост, могу да констатујем, на основу пређашњих злурадих коментара (не твојих) на твојој матичној Википедији, као и на основу вашег невикипедијског организовања преко Yahoo група, да одређеним људима који раде на bs: недостају нови скандали на српској Википедији не бисте ли могли надаље да се сладите тиме. Као неко кога међунационални односи не интересују, али кога итекако интересује ова Википедија и ова заједница, могу рећи да такав недобронамеран приступ овде није пожељан. Другим речима, ако желиш да радиш на овом чланку, молио бих те да изађеш из коже националног пропагатора и да нам помогнеш у раду на чланку. Ако си и даље заинтересован само за провоцирање на националној основи, дефинитивно нам ниси пожељан. Као ни ма ко од припадника српске националности ко је заинтересован за провоцирање на националној основи. Нацистичке и фашистичке тенденције на српској Википедији нису добродошле. --Милош Ранчић (разговор) 23:30, 31. август 2005. (CEST)Одговори

Ја незнам из којег сам разлога овдје нападнут да ширим “бошњачку националну пропаганду”. Чланак који сам поставио је превод енглеске верзије истог чланка. Ја сам дошао да радим на чланку јер сматрам да имам право да радим на њему док год се држим правила ове Википедије.

Кад кажеш да чланак није неутралан мој коментар од почетка је био да невидим специфичне разлоге и објашњење зашто је неутралност још увијек оспорена а који су неопходни унутар правила Википедије да би се шаблон о неутраности задржао.

Коментари на мојој “матичној” Википедији немају везе са мојим доприносом а да непричам о осталим параноидним коментарима са твоје стране. На крају крајева зар управо то што мени приписујеш ти не користиш на својој корисничкој страници у циљу да дискредитујеш босанску Википедију уопште.

Мислим да у најмању руку ниси фер да моја мишљења без разлога стављаш под лични напад прво називајућу чланак “пропагандом” а онда и “нацистичком и фашистичком тенденцијом” , а тиме и особу која је поставила чланак “националним пропагатором”. Какве везе има нација са мојим постављањем и кометарима у вези овог чланка.

Имам утисак да си стао само кратко од тога да ме ногираш са ове Википедије.

Мислим да сам био довољно јасан и професионалан са мојим примједбама на тренутно стање овог чланка.--Дадо 02:35, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

Милош је опет мало нервозан ;) Проблем је у томе што си ти веома подробно истражио све чињенице које се тичу Сребреничког масакра, а које компромитују Србе, али ниси био ни приближно толико подробан кад је требало истражити шта су Орић и његова багра чинили пре тога, као да они нису органски повезани са масакром. Ту износиш као аргумент Хашки трибунал који је ето одбацио n тачака оптужнице, а за k тачака још није осудио Орића (k<<n). Већ сам ти говорио зашто је овај суд проблематичан, а његове пресуде су далеко од ваљаног материјала за аргументацију. Ти ми на ово ниси одговорио, али настављаш са позивањем на исти суд. Ако планираш да га и даље користиш као аргумент, молио бих те да претходно даш контра-аргументацију на моје нападе на тај суд. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:26, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

Ја сам подробно истражио шта се догодило у Сребреници у вријеме масакра тј у вријеме тог догађаја са помињањем да постоје догађаји и прије масакра. Нећу да повргавам да је Орић учинио нешто зашта ће морати одговарати а што ће ићи на углед Бошњака колико и овај масакр иде на углед Срба. Ипак у овом чланку се ради о масакру који неможе бити оправдан са Орићем нити са било чим. Стога чланак се ограничује на опис једног догађаја и никако неможе бити свеобухватан и абсолутно описати цијели рат у Босни. Стога постоје интерни линкови којима корисник може да нађе додатне информације на другим чланцима укључујући и чланак и Орићу. Немогу да нађем твоје коментаре о хашком трибуналу. Ваш систем организације ове расправе ми је јако чудан и тешко се сналазим. --Дадо 20:37, 4. септембар 2005. (CEST)Одговори

Хоћеш експлицитно зашто чланак није неутралан.. добро. Ево ти само један из гомиле примера. Први пасус одељка Увод гласи:

Босна је свој пут према независности започела 15. октобра 1991. године парламентарном декларацијом о суверености. Европска заједница је признала Републику Босну и Херцеговину 6. априла 1992, а Сједињене Државе учиниле су то идућег дана. Међутим, ствар није била решена међународним признањем јер је у то време почела офанзива српских снага за освајање и етничко чишћење територије. Међународна заједница покушала је у више наврата успоставити мир, но ти покушаји имали су тек ограничен успех. У источном делу Босне, који је у близини Србије, развио се посебно жесток напад Срба.

..јер је у то време почела офанзива српских снага.. Значи Срби су почели рат? Ја сам видиш мислио да је прва крв пала кад су побијени српски сватови на Башчаршији, или кад је Празина пуцао са Холидеј ина. Не кажем да ови подаци треба да буду наведени у чланку (нити да не треба да буду наведени), али како сада ствари стоје, све би било лепо да ти зли Срби нису почели офанзиву... -- Обрадовић Горан (разговор) 15:26, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

..за освајање.. Српска војна команда (за разлику од бошњачке) никада није себи задавала за циљ да заузме целу Босну. А и сам термин освајање је прилично чудан јер он имплицира да се ради о нечему споља, као да и Срби нису живели у тој несрећној Босни. Кад Срби заузму неки град, то је по дефиницији освајање, а кад га Бошњаци заузму, то је ослобађање! Ту је проблем што пропаганда прави велики bias у размишљању. У енциклопедији треба да се износе чињенице, а да се читаоцу остави да просуђује - стога треба избегавати термине са конотацијом кад конотација није и чињеница. Можемо рећи да су Руси освојили Пољску, али не можемо рећи да су освојили Стаљинград. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:26, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

..и етничко чишћење.. Хеј, испада да су само Срби чинили етничко чишћење! Немој бре да се правиш луд. Свако ко је икада крочио у Босну или зна да су етничко чишћење чиниле обе (све три) стране - или је ретардиран! Ја сам Босанац, и често сам боравио у Босни. Људи који су ме водили онуда (Срби) би ми показивали спаљена села уз пут: Ово је српско, ово је муслиманско, ово српско ово муслиманско.. Сад, да ли си ти био тамо за време рата, па знаш шта се дешавало, али се правиш глуп да би протурио неистине на Википедији, и покушао да прекројиш историју - или ниси био, а људи који су ти о рату причали су те лагали а ти си био толико наиван да не видиш какве ти глупости причају.. шта је од та два, ја у то нећу да улазим, нити ме и најмање интересује, тек немој да булазниш о неутралности чланка, кад о њој нема ни помисли. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:26, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

Да су ово једини проблеми у чланку, ја бих могао да седнем и да их лепо исправим. Проблем је што је сваки пасус пун таквих пробламатичних констатација, а мене нико не плаћа да бих осам сати дневно копао по Интернету и архивама и проверавао да ли је нешта тачно или не. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:26, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

Да ли се у источном делу Босне развио посебно жесток напад Срба или не, ја не знам (знам додуше да је било борби у и око Горажда, са оним чувеним плавшићкиним пропуштањем запечаћених (зашто запечаћених?) шлепера са хуманитарном помоћи, после чега се та хуманитарна помоћ претворила у проклете хаубице), али бих морао да проверим, као што бих морао да проверим и велики проценат других навода текста. То изискује време, а оно не расте на дрвету. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:26, 1. септембар 2005. (CEST)Одговори

Ја незнам из којег сам разлога овдје нападнут да ширим “бошњачку националну пропаганду”. Чланак који сам поставио је превод енглеске верзије истог чланка.

A ko je to sastavio pomenuti clanak na engleskoj vikipediji – Englezi ? Koliko sam uspeo da primetim tamo je u pisanju clanka izvrsena prava invazija koristnika – (prvenstveno neengleza itd. ) koji posle svoje stavove i interese provlace i oglasavaju pod firmom «engleskih» izvora sto bi po tebi trebalo da podrazumeva garant objektivnosti i neutralnosti.

Шаблон о неутралности сам скинуо јер имам утисак да се са тим једноставно жели обиљежити тема као неприхватљива и онда побјећи од разговора и одговорности.

Tvoji utisci ne mogu da posluze kao argument za skidanje sablona. Neobjektivnost clanka je sasvim u skladu sa tvojim motivima koji se svode na nametanje odgovornosti sto nije svrha enciklopedijskog clanka vec sto objektivnija informacija. Tema clanka je suvise ozbiljna da bi se o njoj sudilo na osnovu utisaka pojedinaca, jednostranih izvora, itd. Nisam protiv odgovornosti ali ona treba da se zasniva na cinjenicama.

Za pocetak bih naveo i ne tako beznacajan podatak o pociniocima & zrtvama prvog masakra u Bosni:

First massacre in Bosnia: March 26, 1992, Croat and Bosnian Muslim forces executed, mutilated, and beheaded 20 Bosnian Serb civilians in Sijekovac near Bosanski Brod. An 85 year Bosnian Serb was executed and then burned inside his house. The decapitated and mutilated corpses of Bosnian Serbs murdered in northern Bosnia near Brod. link

Дакле пошто се овде пропаганда распламсава предлажем једно објективно виђење. Почетак увода само мало преправити

Босна је свој пут према независности започела новцем од арапских земаља и исламских терористичких организација које су сем новчаних прилога оснивале и кампове за обуку не само за потребе локалног ратовања већ и глобалне терористичке претње уперене према западу. Све је почело нападом на сватове на Баш-Чаршији, а потом организовањем што драматичнијих акција на објекте и људство ЈНА. За такве активности су ангажовали окореле криминалце као што је Јусуф Јука Празина. Срби нису схватили озбиљност намера нити су нашли адекватан одговор у нуђењу демократског и мирног разрешења уз помоћ запада. Тада водећа политика међу Србима је оличена у Слободану Милошевићу, његовој посвећености југословенској идеји и социјализму, потпуном супротстављању западу и одбијању идеје о страној помоћи, идеалистичком призивању Русије и деструктивном кокетирању са криминалним структурама. Међу босанским Србима су нашли истомишљенике који су били спремни да зарад братства, солидарности и помоћи прихвате савезништво али уз модификацију идеологије и презентовања искључиво националистичке идеологије.

План о етнички очишћеној Босни је почео протеривањем Срба из Сарајева што изазива реакције код Срба и оправдава националисте.

Колико год овај текст изгледао проблематичан, бољи је од оног што тренутно пише! Поздрав свима --JustUser 01:42, 2. септембар 2005. (CEST)Одговори

Пар речи о овом чланку (и питању неутралности)

Последњи коментар: пре 18 година6 коментара5 уредника у расправи

Пре свега, хтео бих прво да поменем оно што је свима јасно, иако нико то још јавно није рекао - сасвим је евидентно да је почетни чланак, значи онакав какав је био постављен на самом почетку, написан на бошњачком језику и као такав само 'преведен' у ћирилицу (очигледно преузет са бошњачке Википедије), а онда постављен овде код нас. Дакле, у питању је техника уметања (то јест техника 'Кукавичије Јаје'). Са обзиром одакле чланак долази, сасвим је јасно да је он написан из својеврсног бошњачког угла, дакле да није неутралан за нас овде (иако је можда, онакав какав је био почетно написан, био неутралан за бошњачку публику). Ко год пролети кроз расправе о чланку видеће да је из бошњачког угла (на пример) број убијених представљен као дефинитивна чињеница, док је из српског угла тај број упитан - и да у расправи заправо ништа није решено (значи, ознака остаје до даљњег). Даље, у чланку има неколико полу-истина, тачније недовољно појашњених истина - на пример, тврди се да су органи Републике Српске званично признали да је обијено 8,000 људи у Сребреници. Ово јесте тачно, али је далеко од целе приче - Република Српска је имала први извештај, у којем је закључено да је убијено 2,000-2,500 људи на основу форензичких доказа. Овај извештај OHR једноставно није прихватио, а потом је иза кулиса пало 'увртање руку' у Републици Српској од стране међународне управе, пљуштале су претње и ко зна шта све још док на крају притиском није изнуђен потпис на званичну (медијску?) цифру од 8,000 убијених која се сада канонизује иако нема необоривих доказа да је тако а не било како другачије. Дакле, власти РС јесу дале (односно потписале) овакав извештај, али то није цела прича и контекст (односно шта се пре тог наведеног извештаја догађало и зашто) мора да се објасни јер без тог дела тврдња је ипак делимично и обмана.

Даље, сасвим је јасно да нико искрено овим чланком не жели да се бави. Мени је лично (а сигуран сам и многим другим учесницима) једноставно гнусно да се упуштам у расправе о броју убијених и доказима за и против, и такве лицитације су ми одвратне. То, са друге стране, не значи да се слажем са оним што у чланку стоји, да он не треба да се мења и да расправа не треба да се води. Да су у питању неке друге теме, чланак би одавно био увелико прекрајан, и то сви знају. Добили смо лимун, од њега требамо да направимо лимунаду која је довољно питка за све, што захтева времена да се чланак 'свари' и добије неутралнији облик, иако нико лично темом не жели да се бави због њене природе (а мораћемо, јер смо стављени пред свршен чин и сада немамо избора). Ово је велика дилема, и мислим да ће требати пуно времена да чланак добије неутралан облик (ако се то икада и деси, јер нека питања једноставно делују нерешиво, и не видим моменат када ће доћи до консензуса)...

Слажем се и предлажем да се тренутни садржај чланка премјести у архиву и да чланак постепено обликујемо сви заједно из почетка - тачку по тачку. Пошто је објективност и неутралност "шкакљива" ствар, најбоље би било да приликом тог процеса учествују све стране (Дадо, Горан, Милош и ко год жели) и да у сваком стадијуму тог обликовања чланка имамо квалитетан чланак - испочетка квантитативно мањи а временом већи. Мислим да смо сви довољно цивилизовани, толерантни и способни да постигнемо резултат задовољавајућег квалитета. Дакле - "да бацимо лимун и да посадимо наранџу :-)" - мислим да ће лимунада бити боља - (ко воли може да дода Пиво :-)) Као први предлог можемо кренути са тачкама које нису спорне ни у ком погледу - да би добили на квантитету. И ако може да се учесници дискусија идентификују ... мало је незгодно обраћати се ип-адреси. Шта мислите о свему овоме ? Kaster 11:51, 2. септембар 2005. (CEST)Одговори

Слажем се са свим што је речено у овом одељку, једино нисам сигуран шта у овом контексту значи 'ставити чланак у архиву' - ово ми мало делује као 'гурнути чланак под тепих'. Чланак је ту, свиђало се нама или не, и тема је свакако битна - дакле не остаје нам ништа друго него да га оставимо овде али исто тако и прилагодимо ономе што видимо да је неутрални поглед. --Трајан 19:16, 2. септембар 2005. (CEST)Одговори
- Ионако и не радимо баш на овом чланку, тако да се слажем са Трајаном да треба радити на чланку и да га не треба архивирати. Довољно је што стоји да је неутрална тачка гледишта угрожена. Јер, ако га бацимо у архиву (и, евентуално, повежемо са главне стране о масакру), тек тада нико чланак неће примећивати и неће радити на томе. --Милош Ранчић (разговор) 19:36, 2. септембар 2005. (CEST)Одговори

Шта је горко треба прогутати горко. Не треба заслађивати. Проблем је што код нас не постоји нико на нашем викију верзиран и детаљно упућен у тему. Не треба склањати чланак макар колико чекали да се такав тип појави. --JustUser 02:25, 3. септембар 2005. (CEST)Одговори

Поставио сам линкове за случај Крстић од чега је већина чланка написана (иначе пресуду су написали не само енглези него судије из читавог свијета) --Дадо 20:46, 4. септембар 2005. (CEST)Одговори

Cifru od 8.000 je prvo dao Crveni krst, što je bilo zasnovano na gruboj proceni da je Armija bosanskih Srba uhvatila 3.000 muškaraca i da se 5.000 vode kao “nestali”. A utvrđeno je da su hiljade od tih “nestalih” stigle u Tuzlu ili su ubijene u borbama.

Bosanska (muslimanska) armija napada Srbe iz bezbjednosne zone. Srbi na te napade uzvraćaju a bosansko Predsjedništvo optužuje snage Ujedinjenih nacija da ih nisu zaštitile od srpske agresije i apeluju da se izvedu vazdušni napadi na srpske položaje (general Frensis Brikmon).

Orić je bio „najkrvoločniji ratnik koji je ikada kročio na ratno polje”, izjavio je izvještač „Toronto stara” Bil Šiler, koji je 1994. posjetio kuću ovog gospodara rata. - Sjedio sam u njegovoj sobi i gledao šokantnu video verziju onoga što bi se moglo nazvati „Najveći hitovi Nasera Orića”. Na njemu su prikazane kuće u plamenu, odsječene glave i ljudi koji bježe. Orić se čitavo vrijeme cerio i divio svom ručnom radu - Kada se u tom gradu duhova izrešetanom mecima više nije vidjela živa duša, Orić je požurio da izjavi: „Tu smo ubili 114 Srba.” Njegov posljednji pohod iz Srebrenice desio se 26. juna 1995. napadom na selo Višnjica, kada je poginulo 40 osoba. Taj zločin je prelio čašu strpljenja bosanskih Srba, koji su započeli pripreme da zauzmu grad.

Мислим да оваквим поступком дискусије и разговора овај чланак неће никада (ни до насељавања Марса) постати неутралан и квалитетан. Сама дискусија можда задовољава оне који и не желе да се овај чланак икада заврши и да овакав какав је што дуже буде званичан чланак Српске википедије (па макар и са оспореном неутралношћу) - пошто осим питања масакр/геноцид ни једно питање већ мјесец дана није ријешено (а и оно незванично - без гласања). И даље сматрам да је најбољи/најбржи пут удаљавање садржаја чланка у архиву (а тиме се мисли не брисање - него, као што сама ријеч каже архивирање) и отпочињање новог чланка уз сарадњу свих а ако треба да досадашњи чланак буде основа из кога ће се пасус по пасус пребацивати и о њему дискутовати/гласати. Наравно, за одлучити је да ли је изворима као што је Хашки трибунал и други безгранично вјеровати. По мало ми личи досадашња пракса на неке преговоре из времена рата: Неко (због прејудицирања пресуде не бих да наводим ко :-)) састави текст споразума и онда се једна страна (због истих разлога не бих наводио која) притисне уза зид да потпише - а ако одбије онда је она крива за све. Дајте - не правимо исте грешке и изађимо из бесконачних дискусија које нигдје не воде !!! Kaster 21:27, 4. септембар 2005. (CEST)Одговори

Slozio bih se kako bila prilicno jalova rabota. Sto se pisanja clanka tice, to nije posao za jednu osobu vec bi na njemu trebalo povremeno i sistematski da porade barem tri-cetiri osobe. Sasvim je ocigledno da Dado svojim neprestanim pojavljivanjem na stranici za razgovor pokusava da spreci takav rasplet. Uveren sam da clanak koji je prenet ovamo nije napisan od strane voluntera ili iz hobbya, vec su na njemu radili oprobali i odabrani profesionalci svog zanata. Druga je opcija da se nekome ko poznaje problematiku plati pisanje objetivnog clanka ili da se trazi pomoc po sajtovima.

Golija

Неутралност чланка? Смешно. То је типичан пример муслиманске пропаганде: ми смо дивни, праведни, мирољубиви, лепи, млади, носимо тенисице, итд, а Срби су зли, убице, итд. Жалосно је што се са људима који овакву пропаганду пласирају не може разумно разговарати. И они су жртве овог рата, али и послератног прања мозгова.