Разговор:Никола Калабић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Калабић Златиборац?

Нисам сасвим сигуран око овога, тако да ми треба помоћ мало упућенијих корисника. Наиме, да ли је породица Николе Калабића заиста поријеклом из Дервенте? Питам зато што једна породица Калабића живи на Златибору, у селу Мокрој Гори. Можда ови златиборски Калабићи немају везе са овим другим Калабићима, али ја сам и иначе начуо да је Никола Калабић поријеклом био из ужичког краја. А у чланку пише да је отац Николе Калабића често мијењао мјесто становања због посла. Дакле, шта је заиста у питању? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:56, 3. јун 2006. (CEST)

1941-44.

Интересује ме шта се са Николом Калабићем дешавало од лета 1941. до пролећа 1944. јер тога уопште нема у тексту. Али се зато до детаља описује његов одлазак у четнике. А главни период рата је изостављен! --Pinki (разговор) 10:56, 16. јун 2009. (CEST)

Године

Није ваљда да има 103 године?! --77.46.174.34 (разговор) 21:33, 27. октобар 2009. (CET)

Не зна се шта је са њим било, вероватно је негде убијен 1946. (то је мишљење породице објављено [1]), зато није стајало до кад је живео. --Ђорђе Стакић (р) 19:54, 13. новембар 2009. (CET)

Saradnja sa OZNA

Ne treba pisati neproverene podatke o Kalabiću, ono što je poznato iz istorije je da je saradjivao sa OZNA - a pisma koaj je pisao proverio je i sudski veštak.

Плус, један преживели четник приликом акције хапшења ДМ је потврдио да је Калабић довео ОЗНУ. Case Closed http://www.youtube.com/watch?v=rfijvMleXkw -- Bojan  Razgovor  01:44, 16. фебруар 2013. (CET)

Ne znam zasto i dalje stoji to da je pismo "dokazani falsifikat". Vaseljenska TV nije ozbiljan medij, to je portal koji finansira jedna ekstremna desnicarska organizacija, necu reci koja. Taj tekst o navodnom falsifikovanju nije objavio nijedan ugledan medij. Valjalo bi da se ukloni taj deo.

Postoji pravoznazna sudska odluka u kojoj se kaze da Kalabic nije ziv od januara 1946. Zato ne bi trebalo uzimati njegovu ulogu u hvatanju Draze kao fakat dok se situacija ne rascisti — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.93.114.192 (разговор • доприноси) | 18:08, 23.3.2014‎

Postoje i svedoci da su videli Hitlera. Osim slika i dokumenata Ozne, imamo i svedoka Drazinog hapsenja. Ako Draza nije prepoznao Kalabica... -- Bojan  Razgovor  18:26, 23. март 2014. (CET)

Ниси одговорио, како тумачиш судску пресуду да Калабић није жив од 19. јануара 1946.? --Крушевљанин Иван (разговор) 13:46, 24. март 2014. (CET)

Da je sud poverovao casnoj reci nekoga. A sa druge strane, u selu u kom su uhvatili Mihailovica se kunu da su ga uvatili preruseni operatici Ozne koje je vodio Kalabic. Draza se ne bi izvukao iz mislje rupe ako nije bio siguran u identitet osoba koje ga traze. -- Bojan  Razgovor  14:12, 24. март 2014. (CET)

На Википедији смо Бојане, а за све сумњиве ствари морамо да дајемо референце, па на крају крајева, и да ставимо шаблон као што је оспорено… --Крушевљанин Иван (разговор) 14:21, 24. март 2014. (CET)

Koji deo nije jasan? Postoji svedoci hapsenja, postoje slike i Kalabiceva pisma, da je Stevan Moljevic zapisao u svojoj knjizi da mu je Draza rekao da ga je izdao Nikola da spase svoju kozu. Postoje ljudi koji u to nece da veruju, jer im se ne svidja to. -- Bojan  Razgovor  16:21, 24. март 2014. (CET)

Изгледа да ни Суд није поверовао у то… --Крушевљанин Иван (разговор) 17:08, 24. март 2014. (CET)

Necu da komentarisem postupak bez vise informacija. Ali evo o čemu se radi: njegova unuka želi da ga rehabilituje, a mora da se utvrdi da je mrtav i kad je umro. Zbog toga je ona našla svedoka koji će reći da on nije izdao Dražu. Nju više boli što je on izdao Dražu, a ne što je bio omražen i među svojima.-- Bojan  Razgovor  20:23, 24. март 2014. (CET)

Кад све то знаш, што се ниси јавио Суду кад је било време, да оспориш заступничку страну? Па ти си бар искусан Википедијанац…? --Крушевљанин Иван (разговор) 22:06, 24. март 2014. (CET)

Не знам одакле вам податак да је умро „19. јануар 1946.?“, али у одредници у Српском биографском речнику пише да је живео „20. 12. 1906 - ?., после 1945“.--Нимчевић разговор  16:17, 1. август 2014. (CEST)

Званична верзија Дражиног хапшења је овде Операција хапшења Драгољуба Михаиловића. Делови те верзије као што су депеше лажног мајора Ћосића су потврдили историчари Коста Николић и Бојан Димитријевић, који су све само не наклоњени партизанима. -- Bojan  Razgovor  22:18, 1. август 2014. (CEST)

Историју Југославије у Другом светском рату не пишу само људи наклоњени партизанима (и сам Бранко Петровић се неретко осврће на мишљење западне и емигрантске историографије), нарочито не у новије време када су створене прилике за изједначавање оба покрета. Ништа нас не обавезује да се придржавамо верзије која је из неког разлога дуго времена уживала статус званичне. Напротив, такве верзије треба преиспитати.

Ево како је у СБР приказан крај Николе Калабића:

У борбама против јединица НОВЈ био је ангажован све до уласка Црвене армије у Србију. Септембра 1944. Са главнином јединица ЈВО преко Санџака је отпочео да одступа ка Босни. Србију је напустио новембра 1944. Током „босанске голготе“ преговарао је са Немцима око набавке муниције и збрињавања рањеника а кључну улогу одиграо у четничком заузимању усташког упоришта Модришта јануара 1945. Био је у групи официра која је наговарала Д. Михаиловића да одступи на запад, али га није напустио. Са њим је кренуо према Србији и учествовао у коначном слому јединица ЈВО на Зеленгори маја 1945. Од тада је његова судбина заогрнута велом тајне и контроверзе. Постоје неколико верзија о његовој смрти а све су сагласне да се са Зеленгоре преко Фоче упутио ка Србији. По верзији која је дуго имала статус званичне, новембра 1945. ухапсили су га официри ОЗН-е који су се представили као равногорски илегалци. Пристао је на сарадњу са комунистичким властима и одиграо кључну улогу у хватању Михаиловића марта 1946. После тога комунистичке власти склониле су га у Босну, али је касније ликвидиран пошто није могао да се сакрије његов идентитет. По другој верзији у Београду га је убио непознат човек којем су његови четници ликвидирали породицу. По новијој верзији убијен је у обрачуну са јединицама ОЗН-е средином 1946. негде у Градачкој клисури у околини Ваљева.

Донета је судска пресуда и утврђен датум погибије 19. јануар 1946. године.[21][22][23][24]

Што се пак тиче ове реченице, мислим да је треба појаснити. Судска пресуда је сигурно заснована на нечему.--Нимчевић разговор  23:19, 1. август 2014. (CEST)

Ко је Бранко Петровић? Alexzr88 (разговор) 23:30, 1. август 2014. (CEST)

Твој дечко.--Нимчевић разговор  23:54, 1. август 2014. (CEST)

Научи барем име аутора пре него што се позовеш на њега. У супротном те људи неће схватити озбиљно. Alexzr88 (разговор) 00:22, 2. август 2014. (CEST)

Хвала на савету. А сад можеш пољубити своју младу.--Нимчевић разговор  00:50, 2. август 2014. (CEST)

По нашим судовима би и бигфут и чудовиште из Лох Неса постојали. Неко је негде тврдио да је видео Калабића тог 19. јануара 1946. тако да он није могао да учествује у акцији хапшења, што је његова унука желела да докаже. Џаба материјал Државне безбедности и други сведоци који потврђују званичну верзију. -- Bojan  Razgovor  23:24, 1. август 2014. (CEST)

Слажем се да се иза овог случаја крију мотиви, али се не бих приклонио у потпуности ни другој причи. То је оно што покушавам да кажем. Изгледа постоји неколико верзија, од којих су у СБР наведене свега три. Због тога не бих поклањао поверење судској пресуди да је умро 19. јануара 1946.--Нимчевић разговор  23:52, 1. август 2014. (CEST)

Dugo je stajalo u članku da je Kalabić umro samo posle 1946. dok se nije umešao Kruševljanin Ivan. Zašto bi se OZNA mučila da potura dvojnika (po Miloslavu Samardžiću za glavu nižeg od pravog Kalabića) Mihailoviću koji ga je lično poznavao? To bi odmah razotkrilo akciju, a Ozna nije imala potrebu da još nešto dodaje Kalabiću jer je on imao već lošu reputaciju alkosa i kabadahije i bez ovoga. -- Bojan  Razgovor  00:10, 2. август 2014. (CEST)

Не слажем се са изменом Ивана Крушевљанина. Ниједан школовани историчар не може са сигурношћу да одговори на овакво питање, а камоли један суд. Не можемо узети у обзир само једну причу сумњиве веродостојности коју је стицајем околности прихватио неки суд за истиниту и одбацити остале као неистините. То није методолошки исправно. Из неког разлога у одредници СБР је цитиран Милослав Самарџић, премда он није школовани историчар. Ја бих у обзир узео само оне научнике чији су чланци објављени у часопису Историја 20. века.--Нимчевић разговор  00:47, 2. август 2014. (CEST)

фалсификат

Наводно писмо Калабићевог официра Дражи [6] је фалсификат ОЗНЕ (или УДБЕ). У њему се тврди да су Страгаре августа 1943 запалили четници, односно Горска Краљевска Гарда, под командом Николе Калабића ("јер су сви одреда били пијани"), што је огавна лаж. Страгаре су запалили Немци, после сукоба са Горском Гардом, о чему постоје документа, као и сведоци у самим Страгарима. Моја баба је гледала како јој Немци пале кућу. Постоји фотографија снимљена после тога у Страгарима на којој је амерички официр Зајц како поклања Калабићу пиштољ.

Права слика Калабића тек треба да се утврди. Поменути фалсификат баца сумњу на све комунистичке "документе".

  Петар Грујић

46.240.238.223 (разговор) 18:56, 30. октобар 2014. (CET)

Контрадикторно

tekst je kontradiktoran. prvo pise da je poginuo u januaru 1946, a posle da je ucestvovao u hvatanju Draze u martu 1946 — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 93.86.170.53 (разговор) 02:36, 5. јул 2012. (CET/CEST)

Ispravka mjesta rođenja

Mjesto rođenja Podnovlje je kod Doboja tj. pripada opštini Doboj, a ne Derventa. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5 nenaad

Не уноси се данашња административна подела земље, него она из тренутка његовог рођења.--Drazetad (разговор) 14:02, 17. јул 2015. (CEST)

датум смрти

ако је судском одлуком датум смрти у јануару 1946., не може као година смрти да се искључи 1946. година и да у тексту пише да је датум смрти после 1946.

hvatanje i saradnja sa oznom

sudskom odlukom je osporena ne samo saradnja sa oznom vec i samo hapsenje Kalabica, tako da bi podnaslov trebalo da bude "Navodno hapsenje i saradnja sa oznom" a ne "Hapsenje i navodna saradnja sa oznom"

Ту одлуку доносе историчари, а не судови. Већинско консензус је да он јесте сарађивао са озном. -- Bojan  Razgovor  03:55, 20. мај 2017. (CEST)

ne moze hvatanje da bude nesporno a saradnja sporna. ako vec uzimas odluku suda kao relevantnu za osporavanje saradnje onda moras po toj istoj sudskoj odluci da stavis i hvatanje kao sporno, jer tamo tako pise. alternativa je da stavis da nista od toga nije sporno i navodno. a itekako jeste sporno

Не узимам суд за било шта релеватно. На суду се појавила само једна страна. -- Bojan  Razgovor  03:32, 21. мај 2017. (CEST)

Претпоставимо да Калабића ОЗНА није никад ухватика. Ваљда никоме није спорно да су припадници ОЗНА-е хтели Михаиловића живог да ухвате (што су на крају и успели) и да су се прерушавали у четнике. Хоћете ли да кажете да Михаиловић не би препознао лажног Калабића? Наравно да је то био прави Калабић, зато је и акција успела. Калабић је сарађивао са Немцима и недићевцима, његова тзв. Горска гарда је била умешана у убиства сељака и симпатизера НОБ-а, имао је репутацију алкохоличара и човека лошег морала, логично је било да је покушао да спасе себе тако што ће одвести ОЗНА-у до Михаиловића. -- Bojan  Razgovor  08:21, 21. мај 2017. (CEST)

u podnaslovu "Hapsenje i navodna saradnja sa oznom" koji trenutno stoji, je vec odluka suda uzeta kao relevantna jer upravo zbog nje stoji "navodna" ispred reci saradnja. kada je vec zbog nje osporena saradnja jedino je logicno da zbog nje bude i "navodno hapsenje", jer u sudskoj odluci stoji da je kalabic ubijen u poteri pa nije mogao da bude uhapsen niti da saradjuje sa oznom. elementarna logika, nista vise da li bi Mihailovic prepoznao Kalabica i moje misljenje o tome nije bitno po ovom pitanju i ne bih da nepotrebno sirimo temu

Kao što sam rekao, Dražu Mihailovića su uhvatili pripadnici OZNe preobučeni u četnike. Draža Mihailović je lično poznavao Kalabića i prepoznao bi podvalu da nije bilo Kalabića sa pripadnicima Ozne. -- Bojan  Razgovor  04:57, 19. август 2018. (CEST)

@BokicaK: двојица водећих ревизионистичких историчара Коста Николић и Бојан Димитријевић нису оспорили званичну верзију хапшења Драже Михаиловића. Били су рецезнети књиге Заробљавање генерала Михаиловића историчара Предрага Остојића, а овде су и три текста истог аутора на ту тему → [2], [3] и [4]. У другом и трећем тексту Остојић оспорава алтернативне верзије хапшења Милосава Самарџића, који једини неверује у званичну верзију хапшења и издајничку улогу Николе Калабића. Овде се такође може наћи текст Николића и Димитријевића о заробљавању генерала Михаиловића [5] --Pinki (разговор) 10:32, 19. август 2018. (CEST)

датум смрти

Молим ставити датум смрти Николе Калабића 19. 1. 1946. године. Датум који сам навео налази се на самом дну странице, у одељку "Судбина и рехабилитација". 178.222.24.116 (разговор) 15:23, 18. фебруар 2019. (CET)Урош Бабић