Разговор:Нишка тврђава/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Нелогичност

На почетку историјата Нишке тврђаве стоји реченица;

Данашње утврђење је артиљеријског типа и подигле су га Османлије у периоду од 1719. до 1723. године

А у даљем тексту реченица;

Током своје историје, налазила се у поседу многих држава, почевши од Римљана чији се цар Константин родио недалеко од данашњег Ниша, преко Стефана Немање који је у њој неко време држао своју престоницу крајем XII века до Османлија које су је заузеле 1395. године.

Ако је тврђава изграђене 1723, да ли је могла бити у поседу Римљана и Стефана Немање?--mile (разговор) 17:27, 4. јун 2010. (CEST)

Оно што се данас види,подигнуто је у том периоду на месту старијег утврђења,које је упретходним епохама припадало разним народима,а почетак утврђења на месту данашње тврђаве,датира из римског доба (ако се не варам) и од тада постоји нека врста континуитета утврђења на том простору.Није током целог периода од пар миленијума све време била активна као утврђење,али никада није уништавана до балчака и увек је нови почетак (после неког рушења) настављан на старим остацима.Слична је ситувација и са Београдском тврђавом.На обе су и данас видљиви остаци свих епоха које су прошле,а сигурно би се унутар данашњих бедема могли наћи средњевековни,па чак и римски бедеми,као код Београдске тврђаве.

По мени ту нема ничег нелогичног,али би можда требало то боље и лепше преформулисати. Црни Бомбардер!!! (†) 21:39, 4. јун 2010. (CEST)

Istorijski gledano to je sve u redu ( i ja kao stari Nišlija znam još mnogo više detalja) ali deo o istorijatu mora da poštuje određen hronološki redosled izlaganja, jer u protivnom stvara određene nelogičnosti kod neupućenog čitaoca, pa i sam si zaključio;

...али би можда требало то боље и лепше преформулисати...

--mile (разговор) 00:34, 5. јун 2010. (CEST)

tekst

Добро очуване бедеме Нишке тврђаве изградили су Турци почетком XVIII века. Султановом повељом од 19. фебруара 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака Румелијског беглербеглука, а 1722. г. из 14 санџака. Последње године градње бедема, 1723, доведено је 40 мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало 400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.

Тврђава је полигоналног облика са седам неједнаких страна и осам бастиона. Дужииа бедема је 2.100 м, висина 8 м, а просечна ширина зида 3 м. Укупна површина камених блокова, узиданих у бедем тврђаве, износи 321.328 м2 (422.800 аршина2). Са површином од преко 22 хектара, Нишка тврђава је, заједно са београдском, представљала најснажније турско утврђење у граничним областима Царства.

Турска тврђава је изграђена на остацима античког и сред-њовековног утврђења. У античком периоду нишко утврђење се помиње као снажан каструм, за који римски историчар IV века, Амијан Марцелин, тврди да је "више пута опседан, али се никада није предао нити би освојен". Римска тврђава од камена саграђена је вероватно око половине II века, када је у Нишу била смештена Прва кохорта Дарданаца. Средином II века Ниш се први пут по-миње у изворима. У Географији Клаудија Птоломеја, Ниш је за-писан међу четири највећа града Дарданије. На прелазу из II у III век Ниш добија статус муниципија-самоуправног града. УIV веку Ниш је стециште римских царева. Овде је рођен цар Константин Велики (306-337), за кога анонимни писац каже да је "овај град величанствено украсио", на Медијани подигао свој "двор", а тврђаву доградио. У Нишу бораве 340 године и Константинови синови - Констанс и Констанције. Овде је 350. г. абдицирао узурпатор Ветранион, а 361. дуже борави цар Јулијан. И коначно, 365. године, у Медијани бораве браћа Валентијан и Валенс. Овај добро утврђени римски град, према Присковом запису, до темеља су порушили Хуни 441/442.године.

Римску тврђаву обновио је после 530. г. византијски цар Јустинијан I (537-565). Историчар Прокопије каже да Јустинијан Ниш "утврди и учини неосвојивим за непријатеља". Обновљено нишко утврђење је већ 550. г. било први пут на удару Словена. Њихови продори ка Солуну и Цариграду, преко Ниша, забележени су 578, 579, 584, 586. и 587. године.

Словени су освојили Ниш око 615. године. Опустошен и већим делом напуштен од ромејског становништва, Ниш је препуштен Словенима. Тиме започиње средњовековно раздобље града. А већ у X веку нишко утврђење поприма све карактеристике средњовековне тврђаве.

Током XI века Ниш и његово утврђење се више пута помиње у изворима. У повељи византијског цара Василија II Охридској архиепископији 1020. г. записана је и Нишка епископија. У лето 1040, за време устанка Петра Одељана против византијске власти, Нишка тврђава је неко време била у власти устаника. Хорде Печењега су од 1048. до 1050. и 1080.Г. опседале Нишку тврђаву и пљачкале околину. У лето 1072. угарски краљ Соломон осваја Ниш и односи руку св. Прокопија, а септембра устаничка војска осваја град и борави у њему до децембра 1072. Када су 1096. г. крсташи прво похода прошли кроз Ниш, описују да је био боље утврђен од Београда и да је опасан "јаким зидинама и кулама".

Први писани извор о обнови средњовековне Нишке тврђаве потиче из 1165. године, када византијски историчар Хонијат наводи да је цар Манојло I Комнин (1143-1180) "и сам Ниш окружио зидовима". Српски извори бележе да је велики жупан Стеван Не-мања продро 1183. у "славни град Ниш" и до темеља га порушио, а 1186. г. освојио га је од Византије и обновио, примивши у Нишу 1189. немачког цара Фридриха I Барбаросу. Византија га поново осваја 1190.Г. Српски краљ Стефан Првовенчани помиње се у Нишу од 1214. до 1215. г. После тога, кроз читав XIII век, у изворима нема помена о граду, вероватно је био под влашћу Бугара.

После битке код Велбужда 1330. г, када је Стефан Дечански потукао бугарског цара Михајла Шишмана, Ниш је поново ушао у састав Србије. У доба кнеза Лазара (1371-1389) Нишка тврђаваје била обновљена, а 1386. Ниш су први пут освојили Турци, а Тврђаву разорили. У доба српске деспотовине, од 1402-1427, деспот Стеван Лазаревић је освојио Ниш и обновио Тврђаву. Била је то последња обнова средњевековног нишког утврђења, пошто је Ниш 1428. г. коначно потпао под турску власт. На самом почетку турске власти - Нишка тврђава је два пута страдала. Новембра 1443. г. удружена српско-угарска војска, предвођена деспотом српским - Ђурђем Бранковићем и Јанком Хуњадијем, ослободила је Ниш и продрла до Софије, а у повратку, јануара 1444.г., поново је прошла кроз Ниш. Деспот Ђурађ и Хуњади су 1454. поново продрли до Ниша, рушећи га и палећи.

Турци нису обнављали средњовековну тврђаву. Аустријанци су, освојивши Ниш 1690.г., на остацима средњовековног утврђења саградили два јака бастиона. Током последње деценије XVII века, Турци су на неколико места само ојачали бедем. Тек губитком Београда 1717, у Аустро-турском рату и премештањем војног и управног седишта у Ниш, Турци су 1718.г. изградили, за само годину дана, земљано утврђење Хисар. Било је већих димензија од данашње Тврђаве и имало је изглед троугла, обухватајући и Београд махалу. Земљани бедем Хисара поседовао је седам бастиона, а дуж бедема ров, ширине 3,50 м, напуњен водом из Нишаве. У Хисар се улазило на три капије. Изглед Хисара је сачуван на тз. Италијанском плану из 1719. године. Бедеми данашње Тврђаве изграђени су од фебруара 1719. до јуна 1723. године.

Нишка тврђава је заштићена законом маја 1948, а одлуком Скупштине Србије, априла 1979. године, проглашена је културним добром од великог значаја.--Алекс (разговор) 00:03, 5. јун 2010. (CEST)

Ugradite ovaj Aleksov tekst uz malu izmenu, prva dva pasusa postaviti na kraju teksta, i evo kompletnog istorijata o utvrđenjima u Nišu kroz vekove.--mile (разговор) 00:44, 5. јун 2010. (CEST)

Додавајте,додавајте,само напред.(Нема потребе уопће дискутират` о томе.) Црни Бомбардер!!! (†) 16:17, 5. јун 2010. (CEST)

Trebalo bi ubaciti izvore ili literaturu za ovoliki tekst. --109.93.5.188 (разговор) 13:14, 6. јун 2010. (CEST)

Niška Tvrđava

Kakve veze ima ovaj natpis iznad portala sa Niškom Tvrđavom? Наслов је, Слика:Niska tvrdjava natpis.jpg i nalazi se u galeriji slika N.Tvrđave. Predležem izmenu naziva slike i njeno uklanjanje iz galerije slika N.Tvrđave --mile (разговор) 19:13, 12. јун 2010. (CEST)

Izbacio sam ovu kategoriju Niske Tvrdjave. Za promenu imena ne znam. --Алекс (разговор) 22:59, 12. јун 2010. (CEST)