Разговор:Обојене револуције/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Критика наше демократије

Једна од малобројних мана демократизације код нас је апсолутизам приватизације. Наиме ја се залажем да се приватизују фирме попут мобилних и интерет оператера и провајдера, али да телекоми остану у власништву државе. Као све републике настале распадом Југославије су сувише мале да би имале неколико приватних Телекома. Тај систем функционише у САД, Њемачкој Француској и Британији, а сигурно никад неће бити успјеша у Словачкој Бугарској, Србији, Црној Гори, Хрватској, Босни, Молдавији, Румунији, Грузији... У Црној Гори се продају чак и рудници и Електро-привреда. --Милан Тешовић 18:18, 15. март 2006. (CET)

Задавићу те

Ко год да је - задавићу те без осјећаја кривице само ли напишеш још једном Запад (САД+ЕУ). --Милан Тешовић 21:17, 19. март 2006. (CET)

Ја сам,што?

Ја то називам Запад,али мислим да је мало глупо у тексту који претендује да буде енциклопедијски користити само термин Запад,зато сам и додао (САД+ЕУ),као појашњење.

(Задави ме слободно,ал` прво мора да ме стигнеш.)--Црни Бомбардер!!! (†) 02:49, 20. март 2006. (CET)

Онда мало са мало без заграде, па онда мало израз западне силе, па можда негдје НАТО, па можда мало САД и западна Европа... --Милан Тешовић 13:52, 20. март 2006. (CET)

Стићићу те, стићићу те... Милан Тешовић 13:52, 20. март 2006. (CET)Милан Тешовић 13:50, 20. март 2006. (CET)

Име

Мислим да име чланка није одговарајуће, а мислим и да је чланак делимично ПОВ. Демократија је преширок појам и прави назив за ово би могао бити нешто у смислу Прозападне револуције... или Либерално-капиталистичке револуције... и сл. Наравно, треба поменути да се сви ови догађаји углавном називају демократским револуцијама. --Милош Ранчић (разговор) 14:02, 20. март 2006. (CET)

Ја се не слажем. Мислим да је демократске револуције одговарајући назив. --Милан Тешовић 23:49, 20. март 2006. (CET)

Па ријетко либерали преузму власт. Значи пост-комунистички полу-диктаторски режими падају, а демократске странке преузимају власт и онда створе политичку кризу (ср влада ДОС 200-200?3) а онда на полако долази стабилнији период и јачање реформи... Резултат су државе које иче на Словенију, Пољску, Чешку, Словачку, Мађарску, ускоро и Бугарску, Румунију, Србију (и Црну Гору?), Хрватску, БиХ, Македонију, али нисмо ми још стигли... путујемо... --Милан Тешовић 23:49, 20. март 2006. (CET)

Расписан тендер за мало боље име

Пријаве се примају свког дана од 0-24 -- Bojan  Razgovor  14:06, 1. јул 2007. (CEST)

Демократске не може сигурно. Пошто ми тренутно не можемо да утврдимо која је власт демократска а која не треба променити назив у нешто типа Прозападне револуције како је милош рекао или наћи друго решење. У сваком случају Демократске никако није добро, јер ако нека странка има у свом називу демократска не значи да је стварно демократска (нпр. да је милошевић себе назвао демократско-социјалистичка партија то га не би учинило демократом) --Јован Вуковић (р) 15:01, 1. јул 2007. (CEST)

За почетак, мислим да се ова догађања одликују антисоцијалистичким идејама више него неким јасним новим идејама. Поготово да су те нове идеје усаглашене и јединствене. Сви су желели да се отисну од старог и крену ка нечем новом, бољем, али је свако имао неку своју идеју шта је то ново. Да ли је то демократија западног стила, нови, бољи живот или либерални капитализам. Једино што је сигурно је да су ова догађања условно револуција, а безусловно раскид и прекид са комунистичким наслеђем. Е сад, то што их нико не зове "антикомунистички талас диљем источне Европе" је објективна чињеница. Уместо тога имамо називе "плишана револуција", "ружичаста револуција" ... тако да ми изгледа реално да ћемо имати неколико преусмерења... па шта преживи... -- JustUser  JustTalk 15:43, 1. јул 2007. (CEST)

Мислим да име није проблем, јер је термин „обојене револуције“ заживео у свету. Мени више смета што чланку недостаје критички осврт на ад хок групе које изводе ове „револуције“, технике којима се оне служе, као и снажне социјалне и економске поремећаје које остављају за собом. На Википедији на енглеском се обојеним покретима пребацује што се ради постизања политичког циља служе искључиво емоцијама народа и што иза тих операција не стоје никакве дубље политичке анализе ни економски програми. Даље, у чланку се наводи да се ова метода промене власти корити само против комунистичких режима и диктатора, што није тачно. Коришћена је и против других „неподобних“ режима, у земљама у којима никада није било комунизма, као што су Либан, Венецуела и Иран.

Slatibarfast (разговор) 00:16, 28. новембар 2013. (CET)

Е, да. Заборавио сам још нешто изузетно битно. У чланку се каже следеће: „У таквој земљи постоје и опозиционе снаге, али су оне увек разједињене и са врло слабим утицајем (подршком на изборима) у земљи.“ Ако одређена странка на поштеним изборима има велику подршку бирачког тела, то значи да је бирачко тело задовољно њеном политиком и сваки покушај манипулација против државе коју води та влада би представљао чин специјалног рата. Овако како пише у чланку, неупућена особа би могла да закључи да се Америма и ЕУ се не свиђају комунисти, па их зато руше са власти. Оно што не пише, а требало би, је то да су режими који су били мете обојених револуција ометали поштене изборе, гушили опозиционе странке, медије, синдикалне организације, застрашивали и убијали политичке противнике и тако даље.

Осим тога, из наставка у коме се објашњава механизам деловања обојене револуције се може стећи утисак да није битно да ли је власт покрала изборе или је легитимно победила на њима, јер ће она свакако бити срушена. „Резултати избора(председничких или парламентарних) које објављује државна комисија показују још једну победу комунистичког режима или неопходност другог изборног круга. Овакве резултате лажним проглашава демократски блок објављујући своје(према којима су они победили) и позива народ да мирним протестима искаже своје незадовољство изборном крађом и захтеве за признавањем изборне воље грађана. Изборну крађу потврђују и посматрачи који су независни од државе тзв. независни посматрачи који долазе из земаља Запада(САД и ЕУ) и држава које су на својој кожи осетиле демократске револуције.“

Slatibarfast (разговор) 00:48, 28. новембар 2013. (CET)