Разговор:Први српски устанак/Архива 1

Архива 1

Архива 2

vojvoda Paulj Mateic

         Molim vas posaljite mi sve sto znate o vojvodi Paulju Mateicu
         Vojvoda Paulj Matejić se navodi vise puta u knjizi: "Jagodinska. Ćuprijska i Paraćinska nahija u prvom i drugom srpskom ustanku" od mr Dobrivoja Jovanovića, izdatoj prošle godine. Ima je na netu besplatno. O Paulju moćda mođete dobiti više podataka iz njegovog rodnog mesta Melnica i od udruženja Vlaha. Rade

Стање у пашалуку

Прво да ли је Београдски пашалук икада постоја или је то била нахија у Смедеревском пачалуку.

Помињање данка у крви или девширме. Па то је укинуто још 1640. и неке године. Какве то везе има са устанком заман?

Све у свему пуно митова, а мит није историја.

štampani, a ne papirni izvori

Moj komentar se ne odnosi na članak već na upozorenje u uokvirenom polju koje prethodi tekstu samog članka. U tom polju piše da članak sadrži "spisak literature (papirne izvore i/ili veb-sajtove...)..." Molila bih vas da umesto "papirne" napišete "štampane" izvore.

Pokušala sam sama da unesem ovu izmenu, medjutim na stranici za izmene nije moguće menjati tekst u uokvirenom polju. Molila bih nekoga ko zna kako se vrše modifikacije teksta u tom polju da izvrši ovu izmenu ili da mi da uputstva kako to sama da uradim.

Hvala. LjubislavaLjubislava (разговор) 02:19, 5. децембар 2013. (CET)

Mala ispravka

Jedan deo ovog članka ima netačan podatak.U tekstu piše da je Prvi Srpski ustanak počeo 14.februara 1804.godine,a zapravo je počeo 15.februara,na praznik Sretenje.Bilo bi dobro da se to što pre ispravi.Unapred hvala!--Tea2003 (разговор) 15:52, 14. мај 2014. (CEST)

Поштована Теа, грешке нема: у 19. веку Сретење је било 14. фебруара по грегоријанском календару, јер је тада разлика јулијанског и грегоријанског календара била 12 дана, а не садашњих 13. Проблем је у томе што јулијански календар, тачније метода одређивања преступне године, има грешку и на сваких 400 година направи три сувишна 29. фебруара, због којих на свака 3 од 4 столећа "побегне" један дан унапред. Грегоријански, као реформисани јулијански, анулирао је ту грешку и фиксирао се, док јулијански наставља да се лагано помера унапред. Сретење би требало да буде 2. фебруара, а тог датума и јесте по јулијанском календару. 87.116.179.38 (разговор) 15:55, 5. јануар 2020. (CET)

Интересантан сам знати..., шта је писац хтео да каже: "... Сретење би ТРЕБАЛО да буде 2. фебруара, а тог датума и ЈЕСТЕ ..."? Сретење ЈЕСТЕ 02. фебруара по Јулијанском календару, 15. фебруара по Грегоријанском, а управо тог дана се обележава и слави дан почетка буне на дахије (Дан устанка). Дан устанка увек је слављен 15., а никада 14. фебруара. Зато ће, верујем 90% људи у Србији рећи да је устанак подигнут 15. фебруара. Историјска чињеница јесте да је 1804. године на дан 02. фебруара по Јулујанском календару био 14. фебруар по Грегоријанском. Али историјска чињеница је и да се он слави и обележава 15. фебруара, на Сретење. Мишљења сам да је то требало истаћи у тексту. И мишљења сам да би о овом круцијалном историјском догађају за српски народ требало да пишу историчари, а не надри-историчари. Страшних грешака има у тексту. Иѕвињавам се, не усуђујем се да их исправљам, нисам историчар.ВисокиДо (разговор) 14:54, 14. фебруар 2020. (CET)

Поштовани колега ВисокиДо. Сретење је по Грегоријанском календару у 19. веку падало 14. фебруара, а тек од 1900-е године је почело да се обележава 15. фебруара и тако ће бити до 2100-е године када ће се заређати осам простих година од 2096 - 2104. Од 2100-е године Сретење ће се обележавати 16. фебруара. То су чињенице тог времена и треба строго пазити на дух тог времена, а не кад данас обележавамо. Друго су Цвети 1815-е када ме је један колега кориговао око питања 11./12. (23./24.) априла где ми је послат јулијански календар и распоред дана из 1815-е године. Ја сам тада ућуткан аргументованим чињеницама, а не апропо вољи неких админа. Годинама сам био у заблуди да је Други српски устанак подигнут 24., а не 23. априла како налажу историјске књиге. Молилим вас да не водите са мном ВИКИРАТ. У супротном тражићу да се стави на гласање на трг јер сам убеђен да сам овај пут ја у праву уз дужно поштовање према вама и колегама који преферирају на данашњим оквирима обележавања празника Сретење који ће у ХХ веку бити померен на 16. фебруар, али то не значи да треба наши праунуци треба да се расправљају око датума Сретења у IXХ веку. То што се СРЕТЕЊЕ и ДАН МРМОТА (исти празник) не слажу у временском оквиру криве су цркве које су се бориле за међусобни утицај над верницима. Једно је данашње тренутно обележавање празника СРЕТЕЊЕ, а друго су датуми овако великих ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈА. Свако добро колега ВисокиДо. Baba Mica (разговор) 01:02, 3. јануар 2022. (CET)