Разговор:Пробој групе армија Е из Грчке/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Наслов је нетачан и нелогичан

Да би се кретање неке оружане силе назвало "пробој" нужно је да она претходно не контролише ту територију, односно, да се територија која се "пробија" налази под контролом непријатеља. Немци су се повлачили преко вардарске долине, косовске котлине, Санџака, Источне Босне и Славоније - дакле територије коју држе још од 1941. Према томе, сулудо је то кретање назвати "пробојем" јер се ради о класичном повлачењу у рату коју је Немачка водила против Совјетског савеза. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.84.136 (разговор • доприноси)

Nemci su morali da se povlacekroz borbu. Njihova prvobitna želja je bila dolina Morave kao najlakši i najbrži put. Međutim, nisi stigli dalje od Vranja ili Leskovca, jer su Crvena armija, Bugari i partizani oslobodili Niš. I onda su se celim putem odatle do sremskog drota probijali kroz partizansku teritoriju. -- Bojan  Razgovor  05:10, 10. мај 2017. (CEST)

Први поднаслов

У чланку се на више мјеста користи назив ЈВуО за недићеве формације. Мислим да треба направити разлику између Недићевих формација и ЈВуО. Ја немам код себе одговарајућу литературу помоћу које бих могао да их "раздвојим" у овом чланку, али док то неко не уради мислим да би било поштено да се у чланак убаци Шаблон:неутралност.--Слободни умјетник (разговор) 11:51, 22. јануар 2011. (CET)

Конкретно овдје 1 се у чланку по први пут помиње ЈВуО. Ради се о реченици: "Штаб Армијске групе "Е" усмерио је снаге ЈВуО из Србије правцем Сјеница – Пријепоље – Пљевља – Горажде као своју леву побочницу". Поновићу да немам одговарајућу литературу код себе, па не знам о којим се тачно "снагама" ради, али ако је то била заиста нека од јединица ЈВуО, онда је у овом чланку неопходно неко објашњење о којим је тачно јединицама ријеч и како су се те јединице нашле под командом њемачког "штаба Армијске групе Е".--Слободни умјетник (разговор) 18:34, 13. фебруар 2011. (CET)

Недићеве формације не постоје након септембра 1944. Оне су преформиране у три "српске ударне дивизије", односно "Српски ударни корпус", ставиле се под команду Драже Михаиловића и бориле се под његовом командом кроз Санџак и источну Босну до краја децембра 1944. Након тога, повукле су се к Немцима у сарајево, који су их одатле почетком јануара транспортовали у Аустрију.--Gorran (разговор) 19:09, 13. фебруар 2011. (CET)

ОК, то је јасно, у чланку и пише да је СУК био формално под Михаиловићевом командом, али остаје нејасно да ли се мисли само на СУК кад се помиње ЈВуО, или на још неке јединице ЈВуО. Ако су у питању још неке јединице онда у чланку треба да пише које су то јединице и када и како су доспјеле под њемачку команду.--Слободни умјетник (разговор) 19:17, 13. фебруар 2011. (CET)

Сад сам прецизирао - јел сад звучи добро? Хвала на сарадњи!--Gorran (разговор) 20:10, 13. фебруар 2011. (CET)

Пробој или повлачење

Прво бих хтео да похвалим писце на уложеном труду. Друго мислим да је исправнији назив Повлачење Армијске групе Е из Грчке. --Алекс (разговор) 02:40, 3. јануар 2012. (CET)

Слажем се да би требало повлачење. Управо пишем димпломски рад на тему повлачења кроз Србију. Ако неко нема ништа против променићу назив.--Марко Станојевић (разговор) 12:02, 21. март 2014. (CET)

Мислим да би требало ипак навести неки аргумент. Снаге Армијске групе Е пребачене су на фронт у Југославији, са намером да учествују у главним борбама у јужној Мађарској. Пример: у јануару 1945. је 6. (СС) оклопна армија пребачена са западног фронта у јужну Мађарску, на исто место којем је тежила и Армијска група Е. Да ли то значи да маневар 6. (СС) оклопне армије има смисла назвати повлачењем? Нисам апсолутно против (постоје примери у литератури), али за сада поништавам преименовање до бољег аргумента.--Gorran (разговор) 16:39, 25. септембар 2014. (CEST)

Проблем је што ту није било никаквог повлачења. Термин повлачење обично подразумева:

• да се војска повлачи одакле је дошла;
• да војска контролише позадину којом се повлачи;

Прво, Немци се нису повлачили у Немачку, већ су довлачили дивизије из Грчке како би утврдили одбрану Београда. Поред тога, довлачили су појачања и из других делова окупиране Југославије како би бранили Београд, али се не може рећи да су повлачили трупе из Југославије. Напротив. Друго, Немачка војска није контролисала територију којом се наводно "повлачила". То у војном смислу није било никакво повлачење него пробој кроз непријатељску територију. Треће, на крају нису нигде ни отишли, него су се укопали у Срему након губитка Београда. Након тога западне делове окупиране Југославије су фанатично држали све до пада Берлина (Берлин је пао 2. маја, а Немци су напустили Загреб 8. маја). Толико о повлачењу. --Mladifilozof (разговор) 16:54, 25. септембар 2014. (CEST)

Пробој или повлачење заиста је тешко питање. Ја када сам писао дипломски на ову тему, професор и ја смо имали велику дилему да ли да ставимо пробој или повлачење, али смо се ипак одлучили за ово друго. Нпр. у књизи група аутора, Други светски рат, војноисторијски институт, Београд 1967. на страни 546 пише:Повлачење немачких снага са отока и јужног дела Пелопонеза почело је почетком септембра...Прва три дана повлачење је текло по плану...Ернст Шрам такође у својој књизи Kriegstagebuch des Obercomandos des Wehrmacht, knjiga IV/1 пише да је Хитлер издао наредбу за повлачење. Ово пишем само да би видели да се у литератури помиње и повлачење. Ово што је Младифилозоф написао да се повлачење може сматрати само ско се повлаче у Немачку, ми је стварно више него дискутабилно. Како би објаснио повлачење преко Албаније у зиму 1915/16? Да ли је то погрешан назив? Када пребацују седиште у Косовску Митровицу чији су војници тамо? Ко се налази у Нишу до ослобођења 14. октобра? Рашка област или како комунистичка литература каже Санџак је друга прича. Као што рекох може да се тумачи на оба начина. Ја искрено нећу инсистирати на термину повлачење, али пошто сте рекли да нисам изнео аргументе, имам их доста и могу још да пишем.--Марко Станојевић (разговор) 01:37, 26. септембар 2014. (CEST)

Моја логика је следећа: Повлачење је кретање од линије сукоба. Армијска група Е није била под притиском у Грчкој, тј није због притиска тамо напустила Грчку. И није се кретала од, него ка линији фронта. У првом периоду задатак је био успостављање фронта од Ђердапа према Скопљу, а након средине октобра задатак је био успостављање фронта на Дрини, и касније садејствовање у немачком нападу у јужној Мађарској. Значи, ни једног тренутка није се кретала "од". Случај Ниш је заиста занимљив. Ниш (и цео сектор) је бранила 7. СС дивизија, из састава 2. оклопне армије, тренутно потчињена импровизованој армијској формацији званој "Армијски одред Србија" (Armeeabteilung Serbien), која је била потчињена Армијској групи Ф. Кад је након 10. октобра прекинута свака веза Београда с југом, део "Armeeabteilung Serbien" који је одстао одсечен јужно (Корпусна група Милер) препочињен је Армијској групи Е. То се десило 15. октобра, а Ниш је пао 14. Дакле, Армијска група Е никад није била у Нишу. Она је имала задатак да избори чврсту везу са 7. СС дивизијом у зони Лесковца, али није успела у томе. Добацила је најдаље до Врања 10. октобра, али се следећег дана морала повући назад.--Gorran (разговор) 15:01, 26. септембар 2014. (CEST)