Разговор:Радојка Лакић

Први поднаслов

Лакић Ђорђа Радојка

Рођена је 12. октобра 1917. године у Скендер-Вакуфу, БиХ. Отац, сеоски учитељ, често се селио са породицом, па је као дијете обишла многа мјеста у БиХ. У селу Скочици код Зворника и Тузли завршила је основну школу. Одатле јој родитељи прелазе у Бијељину, гдје је похађала шест разреда гимназије. Пошто је власт, да би онемогућила напредни ђачки покрет у бијељинској гимназији, укинула више разреде, седми разред је завршила у Сарајеву, а осми и велику матуру у Шапцу. Њен организовани револуционарни рад почиње у Бијељини пријемом у СКОЈ 1935. године. Уписала се на Београдски универзитет-Технолошки факултет у септембру 1936., а затим прелази на Филозофски факултет. Постаје члан КПЈ 1937. године. У Београду се са великим жаром посвећује револуционарном раду у оквиру напредног студентског покрета и његових разних удружења. Преко љета одлази у Бијељину и Сарајево. Постаје професионални револуционар. Као студент била је у тешком материјалном положају. Због неразумијевања родитеља за њен револуционарни рад одбија да прима њихову материјалну помоћ. У децембру 1940. се запошљава у Београду као дневничар у Пошти број 2.

Након окупације, крајем маја 1941., напушта Београд и одлази у Бијељину. Да би избјегла хапшење од стране усташа који су је у Бијељини код њених родитеља у неколико наврата тражили, она по задатку Партије одлази у јуну 1941. у Сарајево. По одласку у Сарајево све своје снаге и способности посвећује илегалном раду. Укључује се у припреме за устанак. У вријеме када је усташка полиција у Сарајеву похапсила низ водећих комуниста и када су услови за илегални рад били веома тешки, Радојка Лакић облачи муслимански зар, често мијења станове и живи под лажним именом. Секретар је партијске ћелије на Баш-Чаршији. Ухапшена је почетком септембра 1941. године на улици. Код младе дјевојке, одјевене у муслиманску ношњу са легитимацијом на име Марије Ходак, полицијски агенти су у њедрима пронашли прогласе КПЈ за дизање устанка и умножене дијелове Историје СКП (б).

Одведена је у усташки затвор, гдје је подвргнута свирепом мучењу. Пошто ништа није признала, изведена је на Покретни пријеки суд. Осуђена је на смрт и стријељана 28. септембра 1941. године на Врацама у Сарајеву. Радојка је показала високи морал комунисте. Подсмјехнула се у лице својим џелатима, јавно игноришући њихов суд и њихову пресуду. У Сарајеву се врло брзо сазнало за њено херојско држање, и то најприје од усташких џелата. Сахрањена је у гробници народних хероја у великом парку у Сарајеву, а на мјесту њеног погубљења подигнута је спомен-плоча. За народног хероја проглашена је 8. јуна 1945. године.

Сребреник.Нет— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.160.40 (разговор • доприноси)

За место смрти не треба да стоји НДХ јер то није била међународно призната творевина, већ треба додати тзв. или међународно непризната и сл.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.136.179.11 (разговор • доприноси)