Разговор:Рат у Либији (2011)

Активне дискусије

ЛЕГАЛНОСТ УПОТРЕБЕ СИЛЕ ПРОТИВ ЛИБИЈЕУреди

Основ за употребу војне силе против Либије је резолуција Савета Безбедности 1973 од 17. марта 2011.г Француска, Велика Британија и САД започеле су војну интервенцију два дана касније. У ранијим случајевима (СРЈ или Ирак) легалност употребе силе довођена је у питање због тога што је примењивана без овлаштења УН. Овога пута је проблематична легалност самог овлаштења. То се може лако утврдити увидом у Резолуцију СБ.

Члан 8. Резолуције овлашћују земље чланице УН да предузму све неопходне мере како би заштитиле цивилно становништво Либије. Међутим, најспорнији је Члан 2. у коме се говори о потреби интензивирања напора за решавање кризе „као одговору на легитимне захтеве народа Либије“ који воде "политичким реформама нужним за изналажење мирног и одрживог решења“ (нагласак додао аутор). Може ли неко са стране, макар то биле и УН да утврђује шта су легитимни захтеви народа Либије? Очигледно је да има оних који мисле да је то могуће.

Они који су се латили оружја не би ли интензивирали напоре да се нађе решење кризе сматрају да у те захтеве спадају и захтеви за смену Гадафија и успостављање демократског политичког поретка. Међутим интервенција која има такав циљ није предвиђена главом VII Повеље. Наслов ове главе гласи:

„Акције у случају претње миру, повреде мира и аката агресије“. Нема ни помена о остварењу легитимних интереса народа нити о неопходним политичким реформама. Кључно питање је да ли Гадафијев аутократски и тоталитаран режим и његово настојање да угуши немире у северном делу земље представља претњу миру. На то питање не можемо да дамо одговор. Можемо само да констатујемо како је прошло само 20. дана од доношења Резолуције 1970 (27. фебруара) којом се уводе санкције против либијског вође и позива Међународни кривични суд (да испита да ли су у Либији почињени злочини) до предузимања војне акције. Ова брзина баца сумњу на искреност земаља које су предузеле војну операцију како би заштитиле народ Либије и помогле му у остварењу његових праведних захтева. Двадесет дана је премало да се криза реши ненасилним средствима предвиђеним Чланом 41. Повеље и пређе на примену војне силе у складу са чланом 42.“ако Савет безбедности сматра да мере предвиђене у члану 41. не одговарају или се покаже да су недовољне”.

Било како било, чини се да је Члан 2. Резолуције у супротности са чланом 2(7) Повеље УН према коме Ништа у овој Повељи не овлашћује Уједињене нације да се мешају у питања која се по суштини налазе у унутрашњој надлежности сваке државе нити захтева од чланова да таква питања износе на решавање на основу ове Повеље; али ово начело неће утицати на примену принудних мера предвиђених у глави VII.

Промена политичког режима је, свакако, мешање у „питања која се по суштини налазе у унутрашњој надлежности сваке државе“ и не може се правдати позивањем на Главу VII Повеље УН.

Види, на пример:Кертис Деблер(Curtis Doebbler): Употреба силе против Либије-још једна противправна употреба војне силе (The Use of Force Against Libya: Another Illegal Use of Force) http://jurist.org/forum/2011/03/the-use-of-force-against-libya-another-illegal-use-of-force.php Супротно мишљење заступа, напр.Вилијем Оди (William Oddie)у Католик Хералду: http://www.catholicherald.co.uk/commentandblogs/2011/03/28/the-air-strikes-over-libya-undoubtedly-meet-st-thomas%E2%80%99s-conditions-for-a-just-war/; Ваздушни напади на Либију су без сумње у складу са условима за праведни рат Св.Томе Аквинског (William Oddie:The air strikes over Libya undoubtedly meet St Thomas’s conditions for a just war) Коментар сачинио Горан Бједов, Београд,email: gorbjed@eunet.rs

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 82.208.217.6 (разговордоприноси)

Мишљења експерата о интервенцији у Либији евентуално могу се касније допунити у чланку, под неким посебним одјељком. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:16, 16. септембар 2011. (CEST) с. р.
Moj "skromni" savet u vezi ovoga rata je da pogledate moj tekst na sh wikipediji :)--Rjecina2 (разговор) 16:08, 16. септембар 2011. (CEST)
По моме мишљењу, ту је чланак превише пристрасан, нагиње превише на страну Либије. Сви ми знамо да је Либија раније била афричка Швајцарска, да је стање људских права и положај жена био на завидном нивоу, да је становништво било добро економски осигурано (уосталом, и ова побуна нигдје не истиче да јој је основа тежак економско-социјални положај, већ искључиво политика) итд. Ми из Југославије познајемо то боље него сви други, али не можемо формирати реченице тако да натурамо читаоцима такве информације. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:26, 16. септембар 2011. (CEST) с. р.

Da ja sam protiv agresije za koji sada već potvrđeni cilj je osvajanje nafte (izjave bivšeg američki ministar energetike + sadašnjeg francuskog ministra vanjskih poslova).

Gadafi je absolutni diktator Libije koja se po Human Development Index nalazi na 53 mestu. Moram još reći da je Saudijska Arabija 55, Bugarska 58, a Srbije 60 na toj lestvici [1].

On je živeo kao Bog, ali i u Libiji su živeli OK tako da je tamo trbuhom za kruhom došlo minimalno 500 hiljada Egipćana (ako ćemo verovati Egipćanima bilo ih je 2 miliona [2]) + nepoznat broj drugih radnika. Minimalno polovica stanovništva Libije pre rata su bili strani radnici !?

Te činjenice se ne mogu osporiti, kao niti ona da je amerikanac poslao svoje specijalne jedinice tokom pobune 2006 godine kao što ih je poslao sada (oko 2 sedmice nakon početka) i potom počeo bombardirati ona bi bila uspešna.

Problem Libije je uvek bio onaj isti kao i Jugoslavije, a zove se nacionalizam ili lokalpatriotizam. Istočni Bengazi (Kirinajika) ne želi prihvati vlast Tripolija pa se često redovno svakih nekoliko godina bunio protiv Gadafija što su pre svega amerikanci podržavali [3] (pogledat izvore za taj tekst)

I dalje priznajem da sam POV protiv ove vojne invazije i američko-saudijskog specijalnog rata u Siriji iako sam istovremeno i protiv nasledne republike :)

ps. britansko-francusko bombardiranje je počela na vreme po planu zajedničke vojne vežbe bombardiranja koja je dogovorena 2 novembra 2010 [4]--Rjecina2 (разговор) 17:37, 16. септембар 2011. (CEST)

Најновији догађајиУреди

Ајде мало стрпите се и не изигравајмо новинаре овдје. Откуд сада то да контролишу 100% територије? Немојмо одмах летити и допуштати себи да насједамо на пропаганду... --Жељко Тодоровић (разговор) 17:15, 20. октобар 2011. (CEST) с. р.

Позваћу се овом приликом на изворе и са запада и са истока (Русија). Мада сам лично "навијао" за Гадафија у овом рату, чини ми се да се ова вест неће битно мењати.--ХЕЈТЕР (разговор) 17:49, 20. октобар 2011. (CEST)

Ако мислиш на данашње вијести, то још није потврђено. А чини ми се да још јуче побуњенички премијер изјави да би Гадафи могао направити државу на југу, те се ваља приупитати чија је пустиња и шта су проценти територије? Није на одмет сачекати, а не глумити хушкаче и авантуристе. А нема везе кога подржаваш, то није ни битно, нити требаш изговарати. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:55, 20. октобар 2011. (CEST) с. р.

Сада је 22:33 и потврђено је све. А што се тиче контролисања територије, употребићемо израз са других Википедија: "НПС контролише све градове".
Свој лични став имаш права да изнесеш овде, али не и у чланку, а то управо радиш чињеницом да остављаш Википедију на српском неажурном. Ако сматраш да није коректно, оспори неутралност. Толико--ХЕЈТЕР (разговор) 22:38, 20. октобар 2011. (CEST)

Није још ништа потврђено, не знам откуд то. Када се читају чланци новински, све је то шта су побуњеници саопштили, а многи чекају потврду. Нико се још не усуђује дати потврду. Дакле, све што је спорно рјешава се на страници за разговор, не силом. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:42, 20. октобар 2011. (CEST) с. р.

Е, кад помену силу, баш сам хтео да дођем са друштвом да те бијем :)) Шалу на страну, ово је слободна енциклопедија, коју сви могу да уређују, а српска верзија остаје неажурна. Погледај све остале светске верзије. http://www.blic.rs/data/images/2011-10-20/185245_gadafi-afp_ig.jpg--ХЕЈТЕР (разговор) 22:51, 20. октобар 2011. (CEST)

Ова страница (односно тамо она) је ажурирана, стоји објављени податак о наводној смрти, тако да не знам о каквој закасњелости говориш. А хронологија има своју посебну страницу гдје ће данашњи догађаји бити записани. Не може се прогласити крај рата на основу непотврђених извјештаја. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:08, 20. октобар 2011. (CEST) с. р.

„Друга фаза рата“Уреди

Ова страница је ослобођења свих хронолошких збивања, укратко је дат опис главних збивања који излазе у први план, а дан по дан борбе су смјештене у чланак Хронологија Рата у Либији (2011). Та страница је много прегломазна, и тамо не би ваљало ништа више стављати. Нешто чисто сумњам да је овај рат завршен, како се види, није ухапшен Гадафијев син, а НАТО одлази, тако да су могуће и даље ескалације сукоба, па можда и опет фронталне борбе. Ако би се такво нешто издешавало, најбоље би било отворити страницу Друга фаза Рата у Либији (2011), гдје би се даља дешавања настављала. Што се тиче ове странице, мислим да је треба ретуширати и преуредити да даје једну критичку анализу, чињеничне податке о рату, борбама, капацитету НАТО, војске и побуњеника, медијску пропаганду, изјаве званичника које су изазивале опречне реакције, затим новији извјештаји о Ал каиди и исламистима, тешким кршењима ратних правила и људског понашања и сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:12, 31. октобар 2011. (CET) с. р.

Крај рата?!Уреди

У чланку, тј. шаблону за битку стоји крај рата, међутим, Гадафијеви лојалисти тренутно контролишу Бени Валид, а стижу извештаји о борбама и у Бенгазију и Триполију, што је потврдило више светских медија

Gadafijevske snage zauzele grad, B92
GADAFIJEVCI OSVAJAJU LIBIJU, Kurir
'Libyans kick NTC out of Bani Walid', Russia Today

Мислим да би било добро да се из шаблона уклони одредница крај рата, пошто рат очигледно још увек траје. Perunova straža (разговор) 08:20, 25. јануар 2012. (CET)

Врати ме на страницу „Рат у Либији (2011)”.